уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.12.2019. у 13:00 Дејан Алексић

„Газела” и Теразијски тунел отворени у истом дану

Мост, ауто-пут кроз престоницу, Мостарска петља и тунел јуче напунили 49 година
Фото: Д. Жарковић, Д. Јевремовић (десно)

Годинама су најоптерећеније саобраћајнице у престоници, али возачи, колико год да гунђају, без њих не могу. На „Газелу” и у Теразијски тунел свакодневно се слива више десетина хиљада возила и без обзира на свакодневна закрчења и колапсе у саобраћају и даље су међу најважнијим саобраћајним коридорима у граду. И тако већ пуних 49 година, од давног 4. децембра 1970.

За данашње градитељске прилике делује невероватно, али те зиме управо у једном дану у саобраћај су пуштени „Газела” са Мостарском петљом и ауто-путем и Теразијски тунел.

На идеју за градњу „Газеле” надлежни у главном граду тадашње Југославије су дошли шездесетих, а један од главних разлога био је убрзани раст Новог Београда. На конкурсу је изабрано решење академика Милана Ђурића, некадашњег професора Грађевинског факултета. Градња моста од греде и олука кренула је 1966, а за његово подизање били су задужени „Мостоградња” и „Гоша”. Мост је постао део југословенског ауто-пута, а њега као и петљу и Теразијски тунел 4. децембра 1970. отворили су председник СФРЈ Јосип Броз Тито и легендарни београдски градоначелник Бранко Пешић.

Пре него што су Теразијским тунелом протутњали први четвороточкаши, кроз њега је организована шетња за друга Тита. Колико је још раније било у плану пробијање овог тунела сведочи и изградња здања Савеза трговинских комора (сива зграда изнад тунела). У њеном најнижем делу још крајем педесетих 20. столећа наменски је остављен простор за тунел, а пре него што је он пробијен тај део био је прикривен зидом, а простор у подножју зграде служио је као плато.

По отварању „Газеле” и тунела, план је био да се што пре крене и са градњом нове централне железничке станице „Прокоп” и метроа. Посао, када је реч о железници, јесте тада започет, али ни генерације Пешићевих наследника нису успеле да до краја доведу пројекат новог Београдског железничког чвора. Метро је за разлику од модерне железничке артерије у још горем положају. И даље постоји само у обећањима надлежних.

Обнову чекала четири деценије

„Газела” је била пројектована за око 40.000 возила, али та пројекција је одавно премашена па њоме данас, како кажу процене, дневно пређе четири пута више возила.

Мост је обимну реконструкцију доживео тек 2010. када је напукао главни носач. Припремни радови почели су марта те године. Реконструкција саобраћајних трака завршена је у новембру 2011, а комплетна, укључујући и доње делове моста, 2012. После завршетка радова мост је постао тежи за 1.500 тона због додатно уграђеног челика и другог материјала. Тада је указано да ће мост у наредних 40 година моћи сваког дана да прелази око 200.000 возила.

Коментари6
5770b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле мрђеновачки
Мост Газела нема везе са геополитиком већ са неопходношћу да град добије прави мост. Разлика између Газеле и моста на Ади и Кинеског моста је у једној "ситници" која је сратешки циљ код оваквих послова. Газелу је правила домаћа машинска индустрија, зато је споро грађено, али радили су наши људи и за тај посао су примали зарађену плату. Ове нове нам довозе бродовима, носиоца посла и добити су стране фирме... Нажалост данас ми нисмо способни да сами урадимо такве послове...
dr Slobodan Devic
Ne bih (nikako) da branim vlast (nije mi u genima), ali porediti sta se radilo na ovim prostorima pre 50 godina i danas je u najmanju ruku neozbiljno. Tada smo balansirali izmedju istoka i zapada, a danas smo (hteli to neki da priznaju ili ne) okupirani. Rece mi jednom jedan (pametan) covek: politika je vestina moguceg. Srbija je danas u geo-politickoj poziciji goroj nego u vreme Knjaza. Eh, da nam je jedan Milos ...
Зила Дог
"Градња моста од греде и олука кренула је 1966..." Што Бранко Пешић и сарадници сложно, несебично и визионарски саградише ономад, крајем 1960-их и 1970-их, то ови данас не умеју ни да напишу како треба, а камоли да одржавају. О градњи новог не вреди ни трошити речи, за то мора да се подигну силни кредити, да се ангажују силне стране фирме, а да се трошкови градње прикажу "мало" увећанима...
Dragan
"За данашње градитељске прилике делује невероватно, али те зиме управо у једном дану у саобраћај су пуштени „Газела” са Мостарском петљом и ауто-путем и Теразијски тунел" Pogledajte, na primer, Karađorđevu ulicu. Radi se 700-800 metara godinu i po dana, i još uvek nije gotovo. Isto je i sa delom od Ruzveltove do Kalemegdana. Za te poduhvate iz 1970. danas ne bi bilo dovoljno ni 7-8 godina.
Јован К.
Zorane, И који је систем био ефикаснији?
Zoran
Mostovi na Adi i preko Dunava Vas demantuju, ili ste mozda zaboravili. Cinjenica je da je nekada politika jednopartijskog sistema bila brza jer opozicije nije bilo; ako jeste, bila je na Golom Otoku i Mitrovici. Zato je izvrsavanje politickih odluka moralo biti brzo i bez pogovora. Nadam se da niste naivni da mislite kako u to vreme nije bilo profitera i bogatasa osim Broza. Mnogi "drugovi" su ziveli u vilama na "Dedinje" a u drustvu jednakosti neki su bili "jednakiji" sa vilama u BG i Kosmaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља