Годинама су најоптерећеније саобраћајнице у престоници, али возачи, колико год да гунђају, без њих не могу. На „Газелу” и у Теразијски тунел свакодневно се слива више десетина хиљада возила и без обзира на свакодневна закрчења и колапсе у саобраћају и даље су међу најважнијим саобраћајним коридорима у граду. И тако већ пуних 49 година, од давног 4. децембра 1970.

За данашње градитељске прилике делује невероватно, али те зиме управо у једном дану у саобраћај су пуштени „Газела” са Мостарском петљом и ауто-путем и Теразијски тунел.

На идеју за градњу „Газеле” надлежни у главном граду тадашње Југославије су дошли шездесетих, а један од главних разлога био је убрзани раст Новог Београда. На конкурсу је изабрано решење академика Милана Ђурића, некадашњег професора Грађевинског факултета. Градња моста од греде и олука кренула је 1966, а за његово подизање били су задужени „Мостоградња” и „Гоша”. Мост је постао део југословенског ауто-пута, а њега као и петљу и Теразијски тунел 4. децембра 1970. отворили су председник СФРЈ Јосип Броз Тито и легендарни београдски градоначелник Бранко Пешић.

Пре него што су Теразијским тунелом протутњали први четвороточкаши, кроз њега је организована шетња за друга Тита. Колико је још раније било у плану пробијање овог тунела сведочи и изградња здања Савеза трговинских комора (сива зграда изнад тунела). У њеном најнижем делу још крајем педесетих 20. столећа наменски је остављен простор за тунел, а пре него што је он пробијен тај део био је прикривен зидом, а простор у подножју зграде служио је као плато.

По отварању „Газеле” и тунела, план је био да се што пре крене и са градњом нове централне железничке станице „Прокоп” и метроа. Посао, када је реч о железници, јесте тада започет, али ни генерације Пешићевих наследника нису успеле да до краја доведу пројекат новог Београдског железничког чвора. Метро је за разлику од модерне железничке артерије у још горем положају. И даље постоји само у обећањима надлежних.

Обнову чекала четири деценије

„Газела” је била пројектована за око 40.000 возила, али та пројекција је одавно премашена па њоме данас, како кажу процене, дневно пређе четири пута више возила.

Мост је обимну реконструкцију доживео тек 2010. када је напукао главни носач. Припремни радови почели су марта те године. Реконструкција саобраћајних трака завршена је у новембру 2011, а комплетна, укључујући и доње делове моста, 2012. После завршетка радова мост је постао тежи за 1.500 тона због додатно уграђеног челика и другог материјала. Тада је указано да ће мост у наредних 40 година моћи сваког дана да прелази око 200.000 возила.