понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:19

Помало смешан, помало тужан филм пастелних боја

Ни са једним својим филмом нисам желео ништа да предвиђам. Само сам се трудио да моји јунаци живе окружени важним и опасним догађајима, да социјални и политички контекст има видљиве утицаје на њихове судбине, каже Срђан Карановић поводом рестаурације и дигитализације његовог филма „Нешто између”
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 05.12.2019. у 13:20
Карис Хофман у филму „Нешто између” (Фото: Vip Кинотека)

У здању Југословенске кинотеке вечерас у 19.30 биће приказана рестаурирана и дигитализована копија филма „Нешто између” Срђана Карановића. После „Мириса пољског цвећа” и „Петријиног венца” ово је већ трећи Карановићев филм отргнут од могућности нагризања зуба времена захваљујући пројекту „Vip Кинотека”.

Ова Карановићева мелодрама снимљена је 1982. године у продукцији „Центар филма”, као прича о Американки, новинарки, која је стигла у Београд и на тој размеђи између Истока и Запада се упустила у оно што се зове љубавни троугао. Још су жива сећања на београдску премијеру тог филма за који су сценарио писали Срђан Карановић, Мирослав Мариновић и Ендру Хортон, а улоге тумачили Карис Хофман (њена тада прва улога), Драган Николић, Предраг Мики Манојловић (као и Рената Улмански, Соња Савић, Горица Поповић, Нина Кирсанова), а уз аутора стали и директор фотографије Живко Залар, славни сценограф Миљен Крека Кљаковић и композитор и пријатељ Зоран Симјановић, без чије музике је тешко замислити филмове овог редитеља.

У време настанка „Нешто између” је био брз, модеран, урбан филм (такав је и остао) који је понудио слику модерног Београда, живот образованих људи, њихову слободу у професији и љубави у којима се исказује и одважност главне јунакиње Еве у борби и трагању за љубављу. С друге стране, у овој Карановићевој причи у којој живот није онакав какав нам се чини да изгледа, отвара се и широк простор за спознају нашег (српског, југословенског, балканског) менталитета, али и за оно вечно питање: остати, отићи или живети негде између.

Данас, када је замољен да се за „Политику” осврне на тај свој филм, Срђан Карановић каже:

– После „Петријиног венца” опет сам покушао да снимим, пре свега за мене, другачији и неочекивани филм. Другачији и од „Друштвене игре”, „Мириса пољског цвећа” и серије „Грлом у јагоде”. Дуго сам размишљао о томе како у Југославији и тадашњем Београду, тих осамдесетих година прошлог века, сви живимо у том нечем између. И географски и политички. Између пријатељства и љубави, лагодне свакодневице и страха од рата. Између урбаног Београда и великог света. Тако је настала та прича о америчкој новинарки која се случајно нашла у Београду и провела извесно време с два најбоља, иначе по карактеру различита друга (Драган Николић и Мики Манојловић). Причу сам написао са Милосавом Мариновићем, а касније нам је у писању сценарија помогао и мој тада једини амерички пријатељ, професор филма Ендру Хортон који је пристао да ради за хонорар који смо могли да му понудимо и највише нам помогао у писању лика саме новинарке.

Срђан Карановић (Фото Р. Крстинић)

На питање о жанровском опредељењу и атмосфери коју је у овом филму креирао Срђан Карановић је одговорио да је „Нешто између” снимао да и „стилски буде нешто између: романтичне комедије и драме, америчког и урбаног београдског филма” и да се заједно са својом одличном екипом трудио да „буде у што пастелнијим бојама, помало смешан, помало тужан”.

– Трудио сам се да необичним средствима створим атмосферу Београда у коме се укрштају сви могући утицаји, људи, мишљења. Уз помоћ многих довијања успели смо да снимимо филм који се догађа и у Њујорку, Београду и Истанбулу, али највећим делом на београдској Копитаревој градини и околини – прича Карановић.

Како је и овај Карановићев филм, попут његовог „За сада без доброг наслова”, нека врста пророчког филма, јер су у оба предвиђени неки каснији немили догађаји у земљи, питала сам редитеља да нам и о томе нешто каже:

– Ни са тим, ни са једним другим мојим филмом, нисам желео ништа да предвиђам. Само сам се трудио да моји јунаци живе окружени важним и опасним догађајима, да социјални и политички контекст има видљиве утицаје на њихове судбине. Као да сви они беже од дневне политике, али их она увелико сустиже. Не кажем да ми не прија кад данас неко каже да су ти филмови, поред свега, наслутили и предвидели разна зла која су нас касније снашла. Напротив, чини ми се да сам нешто урадио.

О реакцијама тадашње критике и публике Срђан Карановић са ове временске дистанце закључује да је филм „доживео веома леп успех”. Тада је добио чак четири „Златне арене” у Пули, укључујући и „Арену” за најбољу режију, био је позван и приказан и на Канском фестивалу и што је најважније, био је приказиван и у редовној дистрибуцији у земљама, попут Француске и Канаде, које и нису тако често у својим биоскопима „вртели” југословенске, српске филмове. У то време овај Карановићев филм је само у Београду видело више од 200.000 људи.

– Кад је реч о реакцијама тадашњих критичара, оне су биле подељене. Било је добрих и лоших критика. Највише га нису волели они који су волели моје претходне филмове. Нисам се љутио: неко воли попа, неко попадију – каже Карановић.

А да ли би данас нешто у „Нешто између” променио? Карановић на то одговара: „Данас бих многе ствари у филму урадио друкчије, али је велико питање да ли би данас, из разних разлога, такав филм уопште било могуће снимати...”


Коментари0
b8bbc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља