уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:10

Сећање на писца кога памте и Русија и Америка

Изложба о Сергеју Довлатову отворена у ужичкој библиотеци
Аутор: Бранко Пејовићчетвртак, 05.12.2019. у 20:00
Фотографија Сергеја Довлатова на изложби (Фото: С. Јовичић)

Ужице – „Геније није пун мржње према маси, него према осредњости. Оскудност мишљења рађа легионе истомишљеника. Жеља да наређујеш у области која ти је непозната јесте тиранија”...

Ове и друге мисли бриљантног писца Сергеја Довлатова (1941–1990), видно истакнуте, дочекују посетиоце изложбе посвећене њему, отворене у холу ужичке Народне библиотеке. Ту су, уз цртице из биографије књижевника (за кога Бродски каже да је једини руски писац чија ће се дела читати свуда у свету), изложени и предмети попут давнашње писаће машине и урамљених фотографија, део његове преписке, фрагменти последњег романа „Филијала” који је слика уморне руске емиграције у Америци...

Тако је познати светски стваралац стигао пред Ужичане, заслугом Читалачког клуба Ужичке гимназије, Ужичке књижевне републике и овдашње Народне библиотеке, уз помоћ града Ужица. И то поводом 180 година рада Ужичке гимназије. Изложба је названа „Зона Довлатов”, премијерна је код нас. Осмислиле су је, надахнуте филмом „Довлатов” (награђеним прошле године у Берлину „Сребрним медведом”, главну улогу писца игра наш глумац Милан Марић), четири професорке Ужичке гимназије и једна из ОШ „Нада Матић”.

На отварању поставке приказан је и документарни филм о животу Сергеја Довлатова. О њему и његовом стваралаштву говорила је овом приликом преводилац Наталија Ненезић.

Занимљив је животни пут овог писца, кога многи називају модерним Чеховом. Па и сам Довлатов је говорио: „Могуће је осећати страхопоштовање пред Толстојевим умом, одушевљавати се Пушкиновом елеганцијом, уважавати морална истраживања Достојевског, хумор Гогоља, и тако даље. Али желимо да личимо само на Чехова.”

Са записа на изложби читамо да је овај књижевник рођен 1941. у Уфи (где му је породица била евакуисана из Лењинграда), од оца Јеврејина, позоришног редитеља, и мајке Јерменке, глумице. При крају рата вратили су се у Лењинград, где Сергеј у младости студира Филолошки факултет (и дружи се с писцима Бродским, Рејном и Најманом), са кога је као неуспешан студент избачен 1961. Потом се жени први пут, служи војску, па уписује студије журналистике и ради као новинар у листу бродоградилишта. Почиње да пише приче, објављује прве текстове у часопису „Ватра”. Разводи се од прве и венчава с другом супругом. Из та два брака имао је две кћери. Сели се 1972. у Талин и тамо ради као новинар у два листа. Ступа и у трећу везу, док му се и прва и друга жена са кћеркама селе у САД. Трећа жена му такође рађа кћерку, а он се потом враћа у Лењинград. Док ради као водич у Пушкиновом меморијалном комплексу, у часописима на Западу почињу да му објављују приче, због чега је избачен из Удружења новинара СССР. Неподобан и непризнат, 1977. из Лењинграда с мајком одлази у Беч, те године му у САД излази и прво дело „Невидљива књига”. У Америку из Беча досељава се 1979.

У Њујорку ради као новинар у једном листу и на радију, престижни „Њујоркер” 1980. објављује прву од десет његових прича колико ће их ту објавити до 1989. У највећем америчком граду осамдесетих година прошлог века објављује 12 књига („Компромис”, „Пушкинова брда”, „Марш усамљених” и друге), а добија и сина. Стиче читалачку публику и популарност, осваја награде. Сергеј изненада умире августа 1990. Сахрањен је на гробљу у Квинсу.

– Није му се испунила жеља да поново дође у руски град у коме је одрастао, али је и данас цењен и радо читан у Русији: од 100 препоручених књига за лектиру чак четири су дела Довлатова – рекла нам је директорка ужичке библиотеке Душица Мурић.

У ово доба Сергеја Довлатова сећају се и Русија и САД. У Русији су му објавили фото-монографију, на кући где је рођен у Уфи поставили спомен-плочу, а 2016. у Санкт Петербургу подигли споменик, њему у част покренули су фестивал „Дан Д” и једном парку дали његово име. Претходно, 2014. године, у Њујорку су улицу назвали по Сергеју Довлатову.


Коментари1
a4154
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Грујица
Честитке професоркама гимназије и основне школе за подухват. За несебичност, за труд, за предузимљивост заслужују похвале. И било би лепо да су бар њихова имена побројана.Како је лепо сазнање да ЛУЧА сија и јужно од Кијева и Ресника, и да се вест о том сијању објављује, на радост народа Србије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља