понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:02

Домаћинствa прошле године трошила 64.481 динар месечно

Потрошња од 2016. стално расте, што је последица веће запослености и повећаних плата
Аутор: Ј. Рабреновићчетвртак, 05.12.2019. у 22:55
(Фото Лука Вулетић)

Потрошња домаћинстава континуирано се опоравља од 2016. године, што је последица раста запослености и повећања плата у приватном сектору, до којих је дошло захваљујући побољшању пословног и инвестиционог амбијента, наводи се у анализи Народне банке Србије (НБС). Позитивни ефекти на потрошњу потекли су и од ублажавања монетарне политике централне банке, нижих каматних стопа у зони евра, као и пада премије ризика земље. Све то повећало је расположиви доходак домаћинстава услед ниже цене новог задуживања и веће расположивости кредита, као и мањих трошкова отплате постојећих кредита. Раст потрошње се постепено убрзава, чему, поред раста масе зарада у приватном сектору, од 2018. допринос даје и повећање плата у јавном сектору и пензија.

– Важно је нагласити да је раст потрошње домаћинстава и даље спорији од раста укупног БДП-а. Са учешћем од око 68 одсто, потрошња домаћинстава представља доминантну компоненту БДП-а Србије, али се њено учешће у БДП-у из године у годину смањује захваљујући бржем расту инвестиција и смањењу спољнотрговинског дефицита. Највеће учешће, од чак близу 80 одсто БДП-а, потрошња домаћинстава је имала непосредно пре избијања светске економске кризе, јер је у периоду од 2001. бележила знатно бржи раст од раста БДП-а, који је нагло заустављен избијањем светске економске кризе. Након тога уследио је период њеног прилагођавања реалној економској снази земље – наводе у централној банци.

Готово сви показатељи потрошње од почетка 2016. су изнад десетогодишњег просека. Тако је раст промета у трговини на мало из 2016. од 7,3 одсто међугодишње настављен и у наредном периоду, нешто мањим интензитетом, па је у 2018. износио четири одсто. Сличну динамику имају и приходи по основу ПДВ-а, који су у 2018. повећани за 4,3 одсто. И показатељи из области туризма снажно расту, пошто је од 2016. до 2018. године број домаћих туриста и остварених ноћења у просеку повећаван за око десет одсто годишње. Раст животног стандарда становништва био је праћен и растом увоза потрошне робе, који је у 2018. убрзан на око 12 одсто.

Позитивне тенденције у кретању кључних показатеља потрошње домаћинстава настављене су и у овој години. Према подацима из анкете о потрошњи домаћинстава, расположива средства за личну потрошњу домаћинстава у 2018. просечно су износила 64.481 динар месечно и у односу на 2015. била су већа за 9,1 одсто. У истом периоду је измењена и структура потрошње становништва, тако да је смањено учешће хране, пића и дувана (са 40,2 на 39,2 одсто), док је повећано учешће потрошње у ресторанима и хотелима (за 0,4 процентна поена на 3,1 одсто), као и учешће потрошње намењене образовању (за 0,3 процентна поена на 1,5 одсто), што указује на раст животног стандарда.

Примарни извори потрошње домаћинстава јесу зараде приватног и јавног сектора и пензије, са учешћем у укупним изворима потрошње од око 75 одсто, од чега маса зарада приватног сектора, који укључује и процену зарада и запослености у сивој економији, износи око 50 одсто.

Раст потрошње домаћинстава од 2016. био је вођен претежно растом масе зарада у приватном сектору, који се пре свега може довести у везу са опоравком на тржишту рада. Наиме, поред раста формалне запослености, која је делимично потекла и од смањења неформалне запослености, порасле су и зараде. Тако је од 2016. до 2018. године раст фонда зарада у приватном сектору, укључујући и сиву економију, износио око 3,5 одсто просечно годишње. Како је наставак позитивних тенденција на тржишту рада присутан и у 2019. години, уз најављено повећање минималне зараде за 2020. годину, у НБС процењују да ће раст масе зарада у приватном сектору у 2019. бити убрзан на око четири одсто у 2019, односно око пет одсто у 2020, чиме се ствара стабилна основа за даљи раст приватне потрошње. Поред тога, након успешно спроведених мера фискалне консолидације, од 2018. постепено се ублажавају мере штедње у јавном сектору. С обзиром на то да је раст зарада у јавном сектору и пензија настављен у овој години и да је најављен и за наредну, процењујемо да ће буџетски извори потрошње домаћинстава расти по стопи од четири одсто у 2019, односно пет одсто у 2020. години.

Секундарни извори потрошње, који се односе на прилив по основу дознака и кредите становништву намењене потрошњи, такође су позитивно допринели расту потрошње у претходном периоду.

– Очекујемо да ће прилив по основу дознака у наредном периоду остати релативно стабилан, док ће прираст кредита намењених потрошњи бити нешто нижи него 2018. због примене мера НБС које се односе на ненаменско необезбеђено кредитирање становништва по неоправдано дугим роковима отплате, уз незнатан негативан допринос расту приватне потрошње. Према нашој процени, раст потрошње домаћинстава од око 3,3 у овој и 3,6 одсто у наредној години биће готово у потпуности финансиран из примарних извора – зарада, и то првенствено у приватном сектору, као и пензија, што указује на то да ће и даље расти спорије од укупне економске активности, односно да је одржив и да не представља ризик по ценовну стабилност – кажу у НБС.


Коментари10
6be32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mona
Nema koja struktura stanovnistva trosi ovoliko, nema kolika je potrosnja po regionima, bez Beograda. Da se malo osvrnemo ne jug, istok Srbije, da tu utvrdimo nivo potrosnje. Zna se, hleb I jos ponesto najjeftinije na akcijama.
djordje
Neko je pio vino a neko vodu (sa česme). Što znači da nam ni prosek nije normalan.
MP 1
Au kakav "izvestaj". Rastu Vam strane investicije, pa kolike su? Zivotni standard najgori u Evropi ali je "u blagom porastu"..domacinstva vise trose ?? a potrosnja je za najosnovnije. A sto ne razlozite tu potrosnju na nekoliko grupa po nivou porodicnih primanja ? Ni nivo investicija, ni nivo potrosnje nije dovoljan da stimulise razvoj Srbije. Zemlja NE moze da se razvija samo sa srafciger industrijama sa kojima se vlasti hvale.
Београђанин
И онда се питају зашто запослени у Пошти штрајкују. Па како неко са 32.000 до 39.000 динара месечно да преживи у Београду? То је једноставно не могућа мисија, не дај боже ако имате породицу или више од једног детета.
Vila
Veća je potrošnja jer su cene porasle, ja kupujem isto što i ranije(najosnovnije)a trošim više.Žalosno je kada bračni par sa dvoje dece koji radi i prima dve plate ima samo za hranu i račune, ostalo je sve nedostižan luksuz.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља