петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:31

Ко ствара „заблуде” у Србији

петак, 06.12.2019. у 14:45
(Новица Коцић)

Сматрам да је текст Владимира Вулетића „Заблуде у Србији”, који је објављен у „Политици” 28. новембра, врло провокативан, с обзиром на оцене и ставове који су у њему изречени.

Прва заблуда се односи на „интелектуалну елиту” и „интелектуални клер” и њихов однос према власти, и тиме се не бих бавио. Много су важнија оне „заблуде” које се односе на миграције, и питање корупције. Сведоци смо великог одлива (50.000) младих, радно способних становника, који годишње напусте Србију. За дивно чудо, господин Вулетић каже да и та „раширена заблуда долази из исте интелектуалне кухиње”, која тврди да „људи из Србије одлазе јер морају”; „А заправо мало ко одлази јер мора” и даље „Да одлазе они који могу”. Шта значи то „иду они који могу”? Вероватно се мисли да одлазе они који имају паре, које тамо чека стан, посао, сигурност... А то је сасвим нетачно. Истина је да многи скрпе или позајме паре за пут, да обавезно тамо имају некога од родбине, комшију, пријатеља, познаника, који их прихвате док се не снађу. Није то ничији хир. Нико не напушта свој дом, родитеље, децу, породицу ако не мора и ако му је добро. Сиромаштво је заправо права слика и реалност овог тренутка у Србији, а тиме и узрок њиховог одласка. Све то још више иритира незапосленост, партијско запошљавање, несигуран посао, мизерне плате у страним фирмама које су стигле код нас.

У „Политици” од 25. новембра објављен је одличан допис читаоца Милоша Матовића, у којем набраја друштвене делатности у којима никада није расписан конкурс: служба за запошљавање, суд, електродистрибуција, социјално, ПИО фонд, комунална предузећа, општине, полиција (сем полицајаца), музеји, библиотеке... где се запошљавају преко везе подобни, рођаци, страначки кадрови. Или, ако су конкурси и расписани, то су чисте формалности. Чему да се надају они који немају „везу”, партијску књижицу и слично?

Незапосленост је енормно висока, а она се не поправља нарученом статистиком и причом. Исти је случај и са просечном платом, где се свим силама настоји да изађе на 500 евра. Много важнија од тога јесте чињеница да 70 одсто запослених не прима више од 32.000. Из Пријепоља су отишле хиљаде младих људи, те је ово место последњих тридесет година мртав град, па се и број незапослених драстично „смањио”. Прихватам да се то дешавало и раније, и да је „тако увек било”, како написа Вулетић. Било је, али никада није било тако и толико изражено. Вулетић равнодушно поручује да „нема потребе плакати над њиховом судбином, нити од њих правити жртве и хероје, као што их не треба ни осуђивати”. Волео бих да се господин Вулетић појави на неком скупу младих људи без посла и перспективе и каже то што је у овом тексту написао.

По Вулетићу, и корупција је измишљена заблуда опозиције. Па зашто нас онда у сваком извештају ЕУ прво опомиње на корупцију, владавину права и независно судство? Вероватно је и то подвала „интелектуалне елите”. А ваљда је свуда тако: опозиција се ништа не пита, те, у том смислу не може ни бити за било шта одговорна. У рукама власти су и нож и погача.

Љубомир Шуљагић,
професор у пензији, Пријепоље


Коментари13
49565
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
- никада није расписан конкурс: служба за запошљавање, суд, електродистрибуција, социјално, ПИО фонд, комунална предузећа, општине, полиција (сем полицајаца), музеји, - Kod partijskog zapošljavanja, bili bi rizični ti konkursi, jer ti kandidati teško da bi prošli u iole većoj konkurenciji i ne bi tako mogli dobiti posao. Isti je slučaj i sa diplomama, jer partijci grčevito u ruci drže samo partijsku knjižicu.
Aleksandar
Borivoje, izgleda da ne razumete ono što sam napisao, iako je prilično jasno. Mada nisam ni očekivao da razumete. Ako vam odgovara da budete građanin prvog reda u Srbiji to je u redu. Ali prvo nabavite člansku kartu podobne partije. U suprotnom bićete građanin trećeg, četvrtog... reda.
Matko
Bankoviću, da mi je neko pre 30 godina rekao da ću završiti u Americi, odgovorio bih mu da je lud. U Jugi sam imao solidan život a nikad nisam bio ni simpatizer partije. Dvoumio sam se i onda kada su boljševički "socijalisti" sa jul-mafijašima tek tako počeli da mi zakidaju trećinu plate za njihove potrebe, sa tendencijom da to postane polovina. Onda sam rekao sam sebi: normalan čovek i Srbin ne sme dozvoliti sebi da ga svoj koristi i pravi majmunom! I otišao sam. Ovde me koriste bez majmunisana
Препоручујем 6
Боривоје Банковић
Савршено смо се разумели. Сви који су отишли, одлазе или размишљају о томе налазе изговоре за то. Достојанство, партијско запошљавање, корупција... Уместо да поштено кажу да се надају да ће тамо негде направити бољу каријеру и више зарадити. И можете да причате шта хоћете, ово друго је великој већини и најбитније. Ако треба и по цену да их вређају гори од њих. Као што то прихватају и милиони Грка, Бугара, Пољака, Хрвата... који не живе под влашћу СНС. Исељавање је феномен целе источне Европе.
Препоручујем 27
Aleksandar
Gospodine Borivoje, još kako se odlazi za dostojanstvom. Odlazi se za normalnim životom i svim što se pod tim podrazumeva a dostojanstvo je deo toga. Odlaze mladi, obrazovani ljudi. To su dobrim delom ljudi koji ne strahuju za golu egzistenciju ali dobro vide gde žive i zbog toga pristaju da budu građani drugog reda tamo negde. A to dovoljno govori o stanju u Srbiji. Vaše ideje da odlaze za kojekakvim roleksima su netačne i sramotne.
Боривоје Банковић
Био, провео две године, доживео да ми без повода кажу да сам "kanaka" и да ме с висине називају "Jugo" и "Südländer", вратио се. Можда је вама достојанствено да будете грађанин другог реда и да трпите вређање. Мени свакако није. Истина, нисмо сви исти.
Препоручујем 42
Matko
I autor ovog članka je "pretežno" u pravu mada preskače dva bitna "zapažanja" g.Vuletića; "antimoderni politički idealizam" i " intelektualni kler" su dva njegova pojma koja tačno ilustruju stanja i kretanja (migracije) u Srbiji. Oni ih najvećim delom i GENERIŠU!. Po meni, upravo zbog njih, mladi koji MOGU osećaju potrebu da i MORAJU da odu jer ne žele da se prepuste institucionalizovanom nemoralu i korupciji. To su ipak, u većini, ljudi koji imaju nekakav izbor, te biraju manje zlo.
Боривоје Банковић
Пре свега, сматрам да је исељење лични избор. Не замерам никоме што одлази одавде, али замерам онима који свој одлазак правдају бајкама. Одавде се још од седамдесетих не одлази "трбухом за крухом", а поготово не "за достојанством", како то данас воле да кажу. Јер на западу достојанства за нас нема. Проверено, доживео сам више пута да ме зову погрдним именима без повода. Одлазе они који сматрају да вреде више него што Србија може да пружи, а жељни су "ролекса", "поршеа". А то зараде ретки.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља