четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 06.12.2019. у 20:15 Снежана Ковачевић

Војводини прети да постане аграрна пустиња

Пре педесетак година Војводина је имала већину обрадивог земљишта с високим садржајем хумуса (између четири и шест одсто), а сада тако квалитетног земљишта има тек 0,5 одсто обрадивих површина
(Фото З. Анастасијевић)

Нови Сад – Некада су Војводину означавали као „житницу Европе”, али ако се не заустави тренд пада органске материје (хумуса) у земљишту, она може да постане „аграрна пустиња”, упозоравају стручњаци Института за ратарство и повртарство и одељења природних наука Матице српске, који су јуче, поводом Светског дана земљишта, разговарали о различитим аспектима овог проблема на научном скупу „Еколошки значај органске материје у земљишту”.

Пре педесетак година, Војводина је имала већину обрадивог земљишта с високим садржајем хумуса (између четири и шест одсто), а сада тако квалитетног земљишта има тек 0,5 одсто обрадивих површина, навела је др Јордана Нинков с Института за ратарство и повртарство. А све испод један одсто сматра се, објашњава, огољеним земљиштем коме су потребне субвенције и друге мере.

Данас на половини ораница у Војводини постоји, према њеним речима, средњи распон садржаја хумуса (три до пет одсто), а друга половина има ниски садржај (један до три одсто).

„Губимо ту органску материју из земљишта, а проблем број један јесте недостатак сточног фонда, то јест немамо потребне количине органског стајника. Осим тога, имамо још неке неадекватне еколошке праксе, као што је спаљивање жетвених остатака, ерозија земљишта и слично”, казала је др Нинков.

Негативни утицај имају и климатске промене. Др Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета у Београду, каже да постоји низ таквих негативних утицаја јер се принос смањује због суша и честих проблема с олујама и градом, као и с болестима и штеточинама.

„Како се клима и климатске зоне померају због глобалног загревања, тако с њима долазе и неке нове болести и штеточине које су постале чешће у нашој области, обухватају веће површине, квалитет рода. Посебно је проблематично у воћарству и повртарству зато што, при високим температурама и јаком сунчевом зрачењу, често долази до смањења квалитета плода, који онда не може на тржишту да постигне цену. Кад је 2012. била једна од најјачих суша у нашој земљи икад, пољопривреда је изгубила скоро две милијарде долара, и то је најконкретнији могући пример како пољопривреда трпи климатске промене”, навео је др Ђурђевић.

Стручњаци наводе да се мора радити на повећању сточног фонда, али да постоје и алтернативне технике за боље земљиште: редукована обрада, органска пољопривреда, зеленишно ђубрење, успостављање ветрозаштитних појасева, примена органског материјала из индустрије хране...

„Пољопривредно земљиште је необновљив, додуше, сматра се и неистрошив ресурс. Међутим, у последње време имамо тенденције које говоре у правцу деградирања земљишта”, каже доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драган Милић, који је и посебни саветник министра пољопривреде.

Проблем број један јесте недостатак сточног фонда, то јест немамо потребне количине органског стајника, затим спаљивање жетвених остатака, ерозија, промена климе

Његов савет је да се уреде сви прописи, подрже све мере и акције које ће прво зауставити деградирајуће процесе, очувати и коначно унапредити пољопривредну производњу.

„Морамо тежити концепту одрживе пољопривреде, а не пољопривреде, која је интензивирана у правцу нарушавања природних ресурса и богатстава. У том смислу, покрајински секретаријат за пољопривреду подржава сваке године анализу плодности земљишта и та пракса и мера тече још од 2002. године, а раде је наше пољопривредне станице. Иза тога, требало би да се тај процес унапреди тако што ће се сви ти резултати сумирати и кренути у препоруке и подстицајне мере за очување пољопривредног земљишта”, рекао је др Милић.

Према његовим речима, Министарство пољопривреде ради на изради новог закона о пољопривредном земљишту којим ће ова питања посебно бити уређена, као и на закону о комасацији, којим ће питања укрупњавања и уређивања земљишних територија бити ефикасније решена.

Говорећи о проблему сточног фонда, навео је да је тачно да две трећине пољопривредне производње потиче од биљне производње, а свега трећина од сточарске. „Познате су тенденције последњих година о опадању броја грла стоке, што чини неповољан однос између сточарске и ратарске производње, самим тим и стварања стајњака, као једног од начина да се очува и обнови органска материја. У том смислу, постоје разне мере за подстицај сточарске производње, међутим, то још није довољно”, каже овај стручњак у области пољопривреде.

Коментари13
8a878
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

misko
Baviti se poljoprivredom u Vojvodini je čisto samoubistvo. Nekoliko faktora je u igri. Država se povukla sa tržišta otkupa poljoprivrednih proizvoda i prepustila nakupcima da rade šta je njima u interesu. Dalje, ako niste igrač koji je kupio veliki broj hektara, nemate zaleđinu, osuđeni ste na propast. Više se i ne zna tko je vlasnik zemlje u Vojvodini. Imamo tipove i firme koji glume paravane ali u suštini pravi vlasnik je neko drugi. Sve u svemu od 5 oktobra smo uspeli da je uništimo.
Marko Markovic
Нико више не баца стајско ђубриво, само вештак, хемија, кога брига за генерације што долазе? Граби колико можеш у овом животу!? Наши потомци ће да нас проклињу!
Трт
Једини начин је да се користи "зелено ђубрење". Повећавањем сточног фонда неће се повећати хумус у земљи јер од тог повећања нема ништа,нема људи. Зеленим ђубрењем се далеко више и брже повећава хумус. Аустрија је на тај начин од сиромашног и неплодног брдско планинског земљишта направила земљиште квалитетније него у Војводини. Добри подстицаји државе за зелено ђубрење су један од првих корака.
Садите дрвеће!
Посадите, пре свега, и неко дрво!!!! Мало хлада, мало лепоте! Као да је слика са Марса!
Jakobsfield
Kada se putuje kroz Mađarsku, vide se vetrozaštitni pojasevi. Kod nas nijedno drvo ne može da opstane, lenije su takve da se jedva dva traktora mimoiđu. Ore se i asfalt. Jedini koji pošumljavaju su lovci, sporadično, kada im se dozvoli. U mom mestu smo davno pokušali da umesto povađenih pragova napuštenih pruga zasadimo pokoji bagrem, ali nam nije dozvoljeno. Što nije omelo da se legalizuju privatni objekti na istim takvim pravcima. Bentovi pored DTD sistema liče na Mesečeve kratere.
сивошевић
@солис..земља се НИКАД не продаје..у англосаксонском свету има прелепа реч LANDLORD..Господар земље ... краљица Елизабета има огромне поседе..и на тој ренти се заснива њена моћ..куће људи насеља дођу и прођу...земља остаје.. сасвим је друга прича зашто наши БЕЗЕМЉАШИ нису знали да цене БЕСПЛАТНУ земљу коју добише ослобођењем.од турака у 19 и од мађара/немаца 1918.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља