понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Дрвар

Град прославила Титова пећина, али и дрењине

Ситни, црвени накисели плод постао је заштитни знак, а однедавно и један од званичних симбола овог места, а ракија „дрења” се надалеко прочула
Аутор: Јово Симишићпетак, 06.12.2019. у 15:40
(Фотографије Јово Симишић)

Дрвар је један од три града која су настала након Берлинског конгреса 1878. године. Након што је Аустроугарска преузела управу над Босном и Херцеговином, Аустријанци су установили у овом подручју огромне површине под шумом, као најважнијом сировином која их је интересовала. У котлини, у којој је било довољно воде и угља, за потребе индустрије и становништва, одлучили су да подигну насеље.

Нови град, који су назвали Дрвар, убрзо је постао центар за експлоатацију дрвног богатства овог дела Босанске Крајине. Аустријанци су подигли пилану и изградили мрежу железничких пруга, којима су довозили посечена стабла на прераду и одатле дрвену грађу одвозили на европско тржиште. Касније су изграђени фабрика целулозе и погон за одржавање и оправку локомотива и вагона. Заједно с индустријом растао је и град, који је током двадесетог века био међу индустријски најразвијенијим у Босни и Херцеговини.

Мартин Бродјединствени слапови на реци Уни

Беше некад гигант „Шипад”

Град је добио назив по оближњем Дрвар селу и речици Дрвари, која се у центру насеља улива у реку Унац. Ови називи сугеришу на то колико је дрво било важно и пре аустроугарске управе. Тако је било и у првој и другој Југославији. Чувени „Шипад”, гигант који је својевремено обухватао готово целокупну дрвну индустрију БиХ, настао је од истоименог шумско-индустријског предузећа Дрвар – Добрљин.

Овде се захваљујући богатим, непрегледним шумама, сечи и преради дрвета, дуго година живело више него добро. Само је у „Шип Грмеч”, како се после рата називао погон „Шипада” у Дрвару, било око 2.600 стално запослених, плус сезонски радници који су током летњих месеци били ангажовани на експлоатацији шуме. Постојали су овде и Фабрика целулозе и папира, Југотурбина, погон Униса, Ћилимара....

Поред тога, Дрвар је у великој мери живео и од туризма. Титову пећину, музеј „25 мај” и спомен-подручје у центру града, годишње је посећивало у просеку 200.000 посетилаца. Мартин Брод, с јединственим слаповима на Уни и манастиром Рмањ, био је ништа мање атрактивна туристичка дестинација. У граду је било чак пет средњих школа, живело је овде око 19 хиљада становника, незапосленост је била испод пет процената.

Током минулог рата и првих поратних година, комплетна дрварска индустрија потпуно је уништена. Захваљујући неколицини нових, малих, приватних пилана и данас мањи број породица у овој општини живи од експлоатације шуме, а готово целокупно становништво преживљава захваљујући јефтином енергенту – дрвету. Само, то није довољно ни за становништво, ни за финансирање најосновнијих социјалних и друштвених активности општине. Након Дејтонског споразума, градови Дрвар, Босанско Грахово и Гламоч, с апсолутном српском већином, ушли су у састав новоформиране муслиманско-хрватске федерације, а општина Дрвар је подељена између два конститутивна елемента садашње БиХ, Федерације и Републике Српске и чак три кантона. Град и већина села су припали Ливањском, Мартин Брод Унско-Санском кантону, док је један мањи део, где је формирана нова општина, Источни Дрвар, ушао у састав Републике Српске.

Мартин Брод – манастир Рмањ

Током рата у Босни, као једнонационална средина, и истовремено доста удаљен од ратних жаришта, Дрвар је остао по страни ратних сукоба. Почетком августа 1995. године, током операције Олуја, хрватске оружане снаге су почеле да гранатирају Дрвар, након чега је готово целокупно становништво депортовано и избегло у српске градове. После 43 дана гранатирања, хрватска војска ушла је у разорени и напуштени град, који су убрзо населили избеглицама из централе Босне. Велики број Дрварчана се међу првима у поратној Босни вратио у завичај и повратио своје куће и станове, међутим, ни једне ни друге избеглице нису више имале од чега да живе. Хрватски тајкуни су, у међувремену, присвојили све што је преостало након разарања, а имало било какву вредност. Након неколико година бесомучне сече и експлоатације шуме, престао је да ради и последњи предратни погон – пилана.

Након повратка из избеглиштва вратило се нешто више од трећине избеглих, који су одлучили да се врате коренима, ономе од чега су њихови преци вековима живели – земљи и земљорадњи. С посебном пажњом и љубављу односили су се према дрењини – ситном, црвеном, помало накиселом плоду жбунастог дрвета дрена.

Дрварчани су обновили старе и почели да подижу нове засаде. Група најупорнијих основала је удружење „Дрварска дрењина”, а пре 18 година организовали су прву привредно-туристичку манифестацију „Дани дрварске дрењине”. У готово свим околним селима почели су да ничу нови засади, могло би се рећи, чак и плантаже. И поред тога што је биљка веома осетљива на временске услове, производња дрењине се из годину у годину повећава, као и количина произведене ракије и других производа. Зоран Пећанац, председник овог удружења, каже да се у средње родној години убере око 30 вагона, односно 300 тона дрењина, а у најбољим годинама и до 50 вагона.

Од дрењина се традиционално справљају укусни џемови, слатко и сокови. Последњих година дрењина је почела да се суши, да се од ње праве ликери и слатко.

Чланови Културно-уметничког друштва у промоцији дрењина

Робна марка из бакарних котлова

Али, у дрварском крају од дрењине се највише прави ракија – „дрења”. И то, не обична. Ко је бар једном пробао ову, како је мештани називају, „краљицу здраве капљице”, запамтио је засвагда њен укус, богати мирис, јачину... Праве је на традиционални начин, у бакарним котловима, на храстовом и буковом дрвету. Породице Пузић, Грујић, Пећанац, Јовандић, Јовић, Родић, Трнинић, Шобић, Кецман... прославиле су дрварску дрењу, која је нашла купце широм света. Без рекламе, без продаје у трговинским ланцима...

Од дрењине, данас, многе дрварске породице попуњавају кућни буџет и лагодније живе. Дрварчани кажу да им је циљ да од дрење направе своју робну марку. Али, не само од тога: у току су припреме за брендирање Дрвара као дрењинарске регије, предстоји не баш једноставан и лак посао око националне и међународне заштите, путем ознака географског порекла. Ако успеју, Дрвар би се убудуће могао звати и Дрењинград.

Ракија с котла

„Дани дрварске дрењине” одржавају се обично првог викенда у октобру, најчешће у Спомен-комплексу „25 мај”, у склопу ког је Титова пећина. Обично се током манифестације „потпали” један котао да посетиоци могу да виде како се пече дрења и да пробају свежу ракију – с котла.


Коментари2
f83f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mike Kovian
Lepo podsećanje na nekada srećno provedeno vreme u Ličkoj Kaldrmi i Drvaru.
Drvarski zet
Lijepe fotografije, ali jedno me buni. Drvar obidjem svakog ljeta i prije i poslije rata, obilazio sam ga i u ratu. Nikad ne vidjeh da je neko posadio novu drenjinu. Ali zato redovno oberu postojece, od ljudi koji tu vise ne zive ili staraca koji nemaju vise snage, kao moj punac. Znam da je nemastina, ali nije lijepo da se krade, makar i drenjina. Inace, divna biljka. Cista, zdrava, ne prska se i rodi svake godine. A Drvar je prelijepo mjesto, steta sto je svake godine sve manje ljudi u njemu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља