уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:10
АКТУЕЛНО: Аерозагађење

Кошава, наш савезник у борби за чист ваздух

Овај ветар помогао је да сви опет нормалније дишемо, али с почетком грејне сезоне повећане су шансе за нове „епизоде прекомерног загађења” ризичног по здравље људи
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 07.12.2019. у 10:14
(Фотографије А. Васиљевић)

Јак ветар који је протеклих дана „продувао” део Србије означио је долазак праве позне јесени. Из ормана су извучене топлије јакне и капути, јер је, упркос ведром небу и сунчаном времену, такозвани субјективни осећај одавао утисак да је много хладније него што би се закључило на основу измерених температура.

За све то је, наравно, крива кошава, специфичност Балкана.

Југоисточни ветар пореклом с Карпата, типичан за ово доба године, добро познат становницима Подунавља, источне Србије, Баната и Бачке, шиба по Тимоку и Суботици, Нишу и Шиду, а Београђани га сматрају једном од знаменитости свог града. Окривљују кошаву за изломљено грање, полупане прозоре, проклињу је због однетих шешира, покварених фризура, главобоље и кијавице – и у тим тренуцима заборављају да је она и наш велики савезник. Кошава је природни „чистач” ваздуха који је, нарочито у градовима, у време грејне сезоне додатно подложан загађењу.

Једна таква епизода се догодила почетком прошлог месеца. На друштвеним мрежама и у медијима пренето је да је Београд метропола с најзагађенијим ваздухом на свету. А кошаве ниоткуда.

Невоља свих метропола

Који су били узроци тог екстремног аерозагађења, да ли је у његовој оцени било и претеривања, може ли се ова ситуација ускоро поновити, и шта би требало предузети да је предупредимо или барем ублажимо, за „Магазин” говоре др Андреј Шоштарић из Лабораторије за ваздух у Градском заводу за јавно здравље Београда, и др Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду.

– Епизоде повећаног загађења ваздуха нису ни нове ни необичне за Београд, догађају се повремено у свим великим европским и светским градовима, кад се стекну неповољни временски услови. У неком тренутку један град доспе у врх листе најзагађенијих, други пут неки други. Највећи број дана у години ваздух у Београду је чистији од осталих метропола – тврди др Шоштарић, подсећајући да београдски Завод за јавно здравље више од три деценије из сата у сат прати квалитет ваздуха на 30 мерних места. Сви прикупљени подаци објављују на сајту Беоеко.

У тренутку док настаје овај текст, на том сајту пише да је „квалитет ваздуха у Београду одличан”. Напољу је шест степени, ведро, и дува јака кошава.

– Кошава је један од пречишћивача ваздуха, баш као и киша или снег. Кад се нађемо у пољу високог ваздушног притиска, антициклона, а тада њих нема, догоди се такозвана температурна инверзија: уместо да температура опада с висином, она расте, па се над површином земље направи нека врста „поклопца”. Још кад се активирају мала кућна ложишта, ето узрока пораста концентрације загађујућих честица у ваздуху. Управо се то догодило почетком новембра – објашњава наш саговорник.

Иако и даље уверен да ситуација није алармантна, он признаје да је готово извесно да ће се ове зиме епизода прекомерног загађења ваздуха поновити бар још неколико пута, кад почне пуна грејна сезона. Уз већ постојеће изворе аерозагађења – пре свега је то саобраћај – тад прораде и индивидуалне котларнице на чврста горива и мазут. Београд има такву структуру да се јавља „кањонски” тип загађења. Он се дуго задржава у уским улицама, између високих зграда које блокирају ваздушна струјања. Урбанисти би, сматра Шоштарић, о овоме требало да воде рачуна у својим плановима. Није довољно да се ослањамо само на План квалитета ваздуха у Београду, усвојен 2016. године, у којем се наводе и активности које би требало предузети, као и институције надлежне да их спроведу.

– На краћи рок не можемо очекивати да постигнемо све што бисмо желели. Наставићемо да пратимо индекс квалитета ваздуха, да објављујемо податке на сајту и дајемо здравствене препоруке, али што пре почнемо да спроводимо дугорочне мере, пре ћемо осетити резултате. Рецимо, да се забране доставна возила у граду између седам сати ујутру и осам увече јер ремете проточност саобраћаја, да се смањи број старих аутомобила и дозволи само увоз оних нових типа евро 4 и евро 5, да се затворе мале котларнице на угаљ и дрва и што више њих повеже на еколошки прихватљивије топлотне изворе, и да се побољша изолација на зградама – наводи др Шоштарић.

Што ситније честице, то опасније

Београд припада такозваној трећој категорији градова у Србији, с највећим аерозагађењем, односно оних где су прекорачене граничне вредности за једну или више загађујућих материја које се прате – било да је у питању количина тих материја, или број сати у дану, односно дана у години кад су изнад дозвољеног максимума. То су сумпор-диоксид, чађ, азот диоксид, угљен-моноксид, бензен, олово, озон и такозване суспендоване честице ПМ 10 и ПМ 25.

– Ове су честице посебно опасне јер су толико ситне да доспевају у дисајни систем и плућа, па и у крвоток, и у мозак, одакле организам више није у стању да их избаци. Потичу из различитих извора и садрже прашину, остатке сагоревања и разне течне и гасовите молекуле – каже др Ђурђевић.

Управо су те честице један од главних показатеља „лошег” ваздуха, оног због којег у трећу категорију, према последњем извештају националне Агенције за заштиту животне средине, осим Београда, спадају и Панчево, Крагујевац, Краљево, Ваљево, Суботица, Сремска Митровица, Смедерево, Косјерић и Ужице.

Што је више дана у којима је повећано загађење ваздуха, то је већи здравствени ризик, нарочито за хроничне болеснике. Други проблем је што су ти неповољни ефекти по здравље кумулативни, односно, чак и кад се ваздух прочисти, последице остају.

– Ситуација се редовно погоршава у време грејне сезоне, у Београду тад буде и по шест, седам епизода прекомерног загађења, од којих три екстремне. Дешавало се то и раније, али сад постоје интернет платформе које грађанима омогућавају да из сата у сат прате квалитет ваздуха у свом граду и упоређују га с другим градовима у свету – наводи наш саговорник.

Тако је, на пример, овог месеца Београд постао „најзагађенији на свету” захваљујући мобилној апликацији АQI која мери индекс загађења ваздуха на основу неколико параметара, као што су актуелне измерене вредности појединих материја и њихов дозвољени максимум – па их пореди с истим показатељима у неком другом граду. А он се, стицајем околности, баш налази у „доброј” сезони и повољним временским приликама...

Друга је врста проблема што наше акредитоване мерне станице, у складу са Законом о заштити ваздуха, прате само ограничен број загађујућих материја, у односу на неке друге државе, па као што понекад незаслужено понесемо епитет најзагађенијих, деси се и да нас прогласе „најчистијима”, мада то баш и нисмо.

– Уз индустрију и саобраћај као главне загађиваче ваздуха, Београд има и три велике термоелектране у близини, из којих у облику гаса излазе азотови и сумпорови оксиди, претварајући се у најситније честице. У западној Европи се термоелектране полако гасе и тамо је ваздух већ чистији, у поређењу с рецимо Пољском и Мађарском где их још има. Код нас додатном аерозагађењу доприноси и паљење пољана у јесен, а у зиму ложење на дрва и угаљ. Старе шпорете („смедеревац”) би требало коначно уклонити, баш као и старе аутомобиле (евро 3) јер и једни и други кваре ваздух који удишемо – истиче др Ђурђевић.

Он указује да је технологија за производњу струје и топлотне енергије у Србији прилично застарела. Гасификација је тренутно најбоље решење у мањим градовима.

Више дрвећа, мање солитера

– Потребно нам је озбиљно унапређење енергетске ефикасности. Морамо да инвестирамо у модернизацију. Тако је у прошлом веку Лондон решио проблем смога, а САД проблем киселих киша. Уместо да плаћају високе „еколошке казне”, улагали су у боља еколошка решења, показало се да су она на дужи рок и оправдана и економски исплатива – тврди наш саговорник.

Природни чистач ваздуха, осим кошаве, јесу и зелене површине. Паркови и дрвореди нису важни само из естетских, већ и из еколошких разлога, сложни су стручњаци.

Дакле, више дрвећа а мање солитера, боља организација саобраћаја и савременији извори грејања – онда ће нам антициклони нанети мање штете и нећемо морати да се ослањамо само на кошаву да нам прочисти ваздух који удишемо.

Џипови загађује више

Чистијем ваздуху помогле би и друге економске мере: др Ђурђевић предлаже да регистрација џипова, који три пута више загађују ваздух од малих аутомобила, буде троструко скупља, да се „сечење” катализатора на возилима оштро кажњава, и да се забрани увоз старих аутомобила.

Брз ветар

*Кошава је југоисточни ветар који у наше крајеве доноси суво и хладно време: тад никад нема кише, а температура може да падне и до 30 степени испод нуле. Постоји изрека: „Када кошава удари, Нишава се замрзава”.

*Дува у ударима чија јачина понекад прелази 100 километара на сат: рекордни су забележени у деловима Београда јануара 1972. године, кад је достигла 137 километара на сат. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру.

*Обично не стаје по неколико дана, а најдуже је трајала 1972. цео фебруар, па 1951. (27 дана) и у октобру 1953. године (такође готово цео месец).

*У „кошавска” подручја спадају делови Србије, Румуније и Бугарске, у којој њено име означава југоисточни или источни ветар. Назив иначе потиче из турског језика и значи „брз ветар” (од кос – брз и хава – ветар).

Чисти градови

– На листи држава с најчистијим ваздухом у Европи су Финска, Естонија, Исланд, Ирска и Енглеска, а најзагађенији су градови у Македонији, Турској, Србији, Црној Гори, БиХ, Бугарској, Пољској и Мађарској. У Холандији је дозвољена брзина вожње на ауто-путу недавно смањена са 130 на 100 километара на сат како би се смањила емисија азотових оксида и тако очувао ваздух – каже др Ђурђевић.


Коментари6
9c26c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mara
Pre par dana iz druge smene sam se vraćala kući i ništa bukvalno ispred sebe nisam videla, kao da se najgušća magla podigla.
sara
Strasno kad morate da udisete tako zagadjen vazduh, ja pokusava da resim problem bar u svom domu, po preporuci sam kupila ambilife aparat za prociscavanje vazduha, kosta, ali vredi svaki udisaj cistog vazduha, posebno ako imate u kuci pusace.
B1
Ovo bi trebalo da pročitaju one što čitaju vremensku prognozu na RTS-u pošto njih hvata blagi užas kada duva košava zato što im - kvari frizuru ??!!
Мунгос
Знате, најопасније су ситне честице. Крупне и нису толико опасне, сем ако Вас не ударе у главу. Иначе, многи су заборавили старо добро правило да је градове најбоље градити на селу. Тамо је ваздух најчистији, а и еколози тамо не тупе много ону еколошку ствар.
Simon
Uvek je u Beogradu duvala košava.I ovde godine je bilo.Ali nikada Beograd nije bio zagađeniji.Dakle ni košava više ne pomaže.Grad je postao prenatrpan vozilima i to lošim vozilima.Osim toga gužve su velike i to pojačava stajanje vozila u mestu samim tim i raste procenat zagađenosti.Gradske vlasti samo odmaže večitim građenjem i razvaljivanjem ulica preko cele godine.To tako ne biva...umesto da se potrude da pojačaju protok vozila i prevoza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља