уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:42
СВЕТ ФИЛМА

Непознато из ратног спектакла

„Битка на Неретви” била је наш најскупљи филм у којем су праштале праве бомбе, а кад су се војници-статисти угојили, режисер је „тифусаре” морао да тражи међу цивилима
Аутор: Александра Мијалковићсубота, 07.12.2019. у 21:25
Милена Дравић као партизанка Нада (Фотографије из Архива Југословенске кинотеке)

„Битка на Неретви”, највећи ратни спектакл и најскупљи филм снимљен у Југославији, 29. новембра је напунио 50 година. Овај јубилеј не би био једини разлог за изложбу фотографија у Културном центру Београда, ауторке Маје Медић, да није до данас остао запамћен по многобројним пикантеријама и анегдотама.

Већ сам наслов изложбе – „Пут до слободе мора бити чист” (који је иначе филмска реплика командира Ивана, у тумачењу Лојзе Розмана) указује колико је тадашњој власти било важно да народноослободилачку борбу и њене хероје представи свету. Зато се на филму није штедело, а резултат је био грандиозни подухват у којем је окупљена фантастична глумачка екипа с домаћим и светским звездама. Коришћени су права војска, артиљерија и авиони, у масовним сценама на терену се појавило хиљаде статиста. Биоскопске плакате цртао је лично Пабло Пикасо! Вељко Булајић, режисер, тада је тврдио да славни сликар за то није тражио хонорар, само кутију најбољих југословенских вина.

Невоље на снимању

Почетак снимања два пута је одлаган, први пут га је омео земљотрес у Скопљу, а други пут прекинуле привредне реформе, да би, најзад, прва клапа пала 25. октобра 1967. године, а свечана премијера одржана у сарајевској „Скендерији”, 29. новембра 1969. године. Прича се да је славни холивудски глумац Јул Бринер, један од „седморице величанствених”, тада у великој гужви изгубио своју пропусницу, па је готово пола сата тражио некога ко ће да га препозна и уведе у салу. Бринер је тумачио минера Владимира Смирнова, званог Влада Рус.

Орсон Велс (лево)

На крају се на „црвеном тепиху” придружио осталим звездама из филма, међу којима су били Орсон Велс, Сергеј Бондарчук, Олег Видов, Франко Неро, Курт Јиргенс, Силва Кошћина, Милена Дравић, Борис Дворник, Павле Вуисић, Љубиша Самарџић, Велимир Бата Живојиновић, Столе Аранђеловић, Фабијан Шоваговић... После пројекције наставили су дружење с Титом.

И неки други из екипе су имали невоље на снимању, и то озбиљније: Франко Неро („капетан Рива”) је „зарадио” упалу плућа, Бондарчук („Мартин”) је повредио руку док је баратао оружјем, сниматељ Томислав Пинтер и сам Булајић „за длаку” су избегли топовску гранату која је пролетела крај њих док су намештали камеру... А сниматељ Ђорђе Јолић је погинуо у фебруару 1968. приликом бомбардовања бункера из авиона.

Међу младићима  ангажованим да глуме борце у филму били су војници на одслужењу војног рока у ЈНА, а међу њима и прави глумци Коле Ангеловски, Петар Краљ и Борис Дворник – који су зато остали без хонорара. Додуше, потоњи, духовити Сплићанин, „Стипе” у филму, изјавио је тада новинарима да је све у реду, јер и то спада у њихову војну обавезу. А кад је, заједно са Љубишом Самарџићем („Новаком”), на седам степени испод нуле, обнажен до појаса, у једног сцени загазио у ледену реку, признао је да су прошли без прехладе – захваљујући боци коњака коју су пре тога попили.

Редитељ Вељко Булајић (десно), љубиша Самарџић као Новак (лево) и Јул Бринер као руски минер Владимир

И трезор одлетео у ваздух

Снимање је трајало шест месеци, добрим делом на снегу, по екстремној хладноћи, па је било много повређених и болесних. Како су тада писали медији, војницима-статистима појачана је храна с три на пет оброка па су се многи угојили. Булајић је зато био приморан да „тифусаре” тражи међу цивилима.

Спектакл је снимљен у копродукцији с Италијом и Западном Немачком, буџет је одобрио лично Тито. Филм је финансирало чак 58 државних фирми. Био је то пети најскупљи филм свих времена ван енглеског говорног подручја.

За потребе филма направљена је реплика правог моста на Неретви (који су у стварности партизани срушили повлачећи се пред непријатељем), али кад је дигнута у ваздух од превеликог дима ништа се није видело, па је све доснимљено касније у студију. Бугојно је у филму „глумио” бомбардовани Бихаћ, у току снимања је заиста био разрушен гранатама, бомбама и експлозивима, а грешком је разнет и прави трезор с новцем.


Коментари6
56630
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir
Сјајни глумци, још сјајнији филм. То се на овим просторима не може више никад поновити. Могу неки завидети овој филмској епопеји и причати шта хоће. После гледања филма, отац ми је причао да је у стварном рату, где је и сам учествовао било још страшније. И сам је био тифусар и да се једва сећа како је преживео. Опоравио се тек после три месеца. Пола филма је отплакао.
Branko
Znam, kao da sam lično video, u trezoru su bile dve novčanice od po 75 dinara, tri kovanice od po jednog ipo dolara i sto grama zlata u tečnom stanju.
Talicni Opanak
Nije mi jasno zasto " obelezavamo " ovaj dogadjaj???
vladimir
Talični Opanak@ , Oвај историјски догађај се изучава као пример тактике и вијне вештине како победити далеко надмоћнојег непријатеља. Све војне академије света па и Вест Поинт изучава ову битку, као и Церску и Колубарску битку. Ти ако ниси био на било којој војној академији ово твоје питање има негативну историјску и политичку позадину а то не треба мешати.
Препоручујем 7
Саша Микић
Колико се ја сећам дигнут је у ваздух постојећи мост на Неретви уз обећање да ће бити подигнут нови поред тога, а рушевине ће остати као својеврстан споменик. Наравно да је обећање било ''лудом радовање'' и да су дуго после снимања филма становници чекали изградњу новог моста.
Драган Ја
Интересантни податци. А колико је сигурно то да је трезор са новцем у Бугојну заиста разнет грешком?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља