субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.12.2019. у 09:56

Годишњица убиства породице Зец у Загребу

Загреб (Фото Р. Крстинић)

Припадници резервне јединице МУП-а Хрватске, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године убили Михајла Зеца (38), његову супругу Марију (36) и њихову 12.годишњу кћерку Александру.

По Мерчеповом наређењу, Миро Бајрамовић је наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.

Како наводи Документационо-информативни центар „Веритас”, приликом привођења, увече око 23 сата, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бега. Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру, преноси Танјуг.

Најприје их је одвео у хотел „Панорама”, а одатле на Сљеме где их је побио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за смеће и затрпају, наводи „Верита”.

Неколико дана после ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске. Александрина сестра Гордана и брат Душан, успели су да преживе, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама.

Убице породице Зец су убрзо пронађене и ухапшене. У предкривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на место где су покопали жртве.

За дело за које су били пријављени пре саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у предкривичном поступку.

По расветљавању злочина, дело се преквалификује, а починиоци се, по савету адвоката, у истрази бране ћутањем, због чега се претходни искази као незаконити изузимају из списа, а поступак се обуставља „у недостатку доказа”, подсећа „Веритас”.

Хрватска влада је, под притиском међународне заједнице, у априлу 2004, донела одлуку да деци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додели износ од 200.000 евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малолетна деца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот.

Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске стациониране у Пакрачкој Пољани и на загребачком велесајму и саветника у истом министарству, на пет година и шест месеци затвора, због тога што „није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.

Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Међу убијенима су наведена и имена Михајла, Гордане и Александре Зец.

Пресудом из фебруара 2017. Врховни суд је преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју, уместо у затворској ћелији, повремено „издржава” у елитној бањи Крапинске топлице.

У спомен на страдање 12.годишње српске ђевојчице, хрватски редитељ Оливер Фрљић и драматург Марин Блажевић направили су позоришну представу „Александра Зец”, посвећену, како рекоше аутори, сваком детету, жртви рата, чија премијера је била 2014. у Ријеци.

Прошле године појавио се и документарни филм, такође хрватског аутора Небојше Слијепчевића, који прати припреме и пробе за позоришну представу „Александра Зец”, који се бави темама национализма и ксенофобије, односно проматра утицај хрватског друштва и јавног дискурса на животе првенствено деце српске националности, која су рођена у Хрватској годинама након завршетка рата.

Коментари18
b7076
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Max, само једно кратко питање, када ћете ви тамо узети метлу у руке ?
Заврам
Колико Србин срца треба да има, да би издржао сву ову силну тугу, која га обузима због трагедије породице Зец, а каквих је на хиљаде доживљених, неиспричаних? Једну такву земљу, попут новоендехазије, ЕУ је примила под своје скуте, без имало устезања и провера. И због тога ћу, док дишем, да питам: а шта ми тражимо тамо? Слободан проток капитала..? Ућутаћу.
Леон Давидович
Убиство породице Зец извршено је у типичном усташком стилу. Дакле 1941. или 1991. на овом примеру види се да нема разлике , иста идеологија исти начин вршења злочина.
Леон Давидович
@sinonim Да сад не објашњавамо ко су Власи, чињеница је да су Тирци реч власи знали користити за све хришћане дакле све једно да ли су православни или католици.Иначе Војна Крајина као део Хабсбуршког царства у различита времена имала је и различиту територију и то се мењало померањем граница. У 18. веку Срби чине око половине војних снага Хабсбуршког царства.Иначе име Хрватска односило се само на мањи део данашње Хрватске.Део Срба и Хрвата живео је и под Венецијом , Турском и Хабсбурзима.
феликс1956
@sinonim. Историјске чињенице које сам навео у свом коментару, учио сам у гимназији, усред Београда. А где сте ви покупили те податке о синонимима Власи-Срби, итд.? Један добронамеран савет: припазите на правопис, употребу великог и малог слова и не брзајте са писањем...sapienti sat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља