субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.12.2019. у 18:00 Др Зоран Миливојевић
ПОГЛЕДИ

НАТО у кризи идентитета

(Фото Бета/АП)

По други пут ове године у Лондону НАТО је прославио седамдесети рођендан – жив, али са знацима  хроничне болести која је још у априлу на првој прослави констатована (проблеми стратегије, трансатлантски односи и функционисање, финансирање). Додуше није у стању „мождане смрти”-дијагнозе коју је недавно поставио  француски председник Емануел Макрон, што не смањује ризик напредовања ка акутном стању. Управо је тај ризик и довео до главног закључка лондонског самита: да генерални секретар Јенс Столтенберг треба да формира „стручну групу” („савет мудраца”) која ће се у наредном периоду посветити утврђивању терапије (дефинисање стратегије)  како би се избегао исход из дијагноза француског председника.

Сам самит је протекао углавном у избегавању тешких тема. Амерички председник Доналд Трамп је за разлику од ранијих скупова ове врсте био уздржан, вероватно суочен са проблемима код куће (опозив) и контекстом предизборне кампање, приклањајући се народној мудрости „стрпљен-спасен”. Француски председник је остао доследан дијагнози коју је изрекао и опет ју је поновио без устручавања. Остали су мање-више асистирали у настојању да се главна порука „сви за једног, један за све” и практично демонстрира. Када се све сабере правом успеху (заједничка изјава) одлучујуће је допринео турски председник Реџеп Тајип Ердоган одустајањем од инсистирања да Северноатланстска алијанса Курде прогласи терористима и тиме оправда интервенцију у Сирији против „савезника”, као и прихватање захтева Пољске и Балтика да се ојачају војне ефективе због руске опасности.

И овај НАТО самит је потврдио да се алијанса налази у одређеној кризи  идентитета, стратегије и функционалне кохезије, што се већ видело на примерима Г  пролетос и ЕУ у постизборном периоду. Потврђује се да нови светски поредак што настаје на бази мултиполарности и промена на глобалном плану, а на штету западне доминације, производе последице на које Запад још нема прави одговор.

Питање идентитета је посебно наглашено у случају НАТО-а Ваља подсетити да се ради о примарно војном савезу са уверљивом војном силом, као главним субјектом и механизмом деловања, установљеном у одбрамбене сврхе у Европи. Нестанком директног противника Варшавског пакта остао је без суштинске функције. Започето противправном агресијом на СРЈ, а сада и у новим глобалним околностима НАТО прераста у посебан механизам за очување постојећих и освајање нових позиција у интересу алијансе, са једне стране, и за супротстављање кључним ривалима на глобалној сцени Русији и Кини, са друге стране. У првом случају долазе до изражаја различити интереси, посебно у контексту трансатлантске кохезије и функционисања: европски савезници у првом реду имају у виду основни идентитет – сопствену одбрану и геополитичке интересе у Европи за разлику од САД које то стављају превасходно у функцију потврде сопствене доминације глобалног карактера укључујући и према савезницима. У другом доминира контекст глобалног надметања и ривалитет у троуглу Вашингтон–Москва–Пекинг који у првом реду истура интересе САД и стављање механизма НАТО у ширу глобалну и претежно ваневропску функцију. То је управо овај самит и потврдио тиме што је главном разлогу постојања и функционисања НАТО-а – супротстављање Русији и руској „претњи” – придодата и Кина, а НАТО добио задатак да размотри и учешће у далекоисточној стратегији супротстављања и одвраћања. И овде до изражаја долази одређени сукоб интереса, јер је за Европљане  Русија европска земља од које зависи сваки мир и стабилност на континенту. На то, такође, указује француски председник који није усамљен (Турска, Италија и др.). Просто ако Русија неће сукоб онда офанзиван наступ НАТО-а (војно јачање, санкције) према њој може бити и ризик за стварни сукоб великих размера по трећи пут на континенту.

Стратешки карактер и садржај односа са Русијом који су оснажени у Сочију 4. овог месеца у сусрету Вучића и Путина обезбедили су индиректно присуство Србије и на овом самиту НАТО у контексту „руског малигног утицаја”, основе наступа и геополитичког интереса алијансе на Балкану који се манифестује и преко ЕУ. Нова председница Европске комисије госпођа Урсуле фон дер Лајен пројектује управо геополитику као главну тачку будуће агенде, док је француски председник трпео и трпи највећи одијум због спречавања отварања приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, јер то отвара пут за „присуство и утицај других”: Русије, Кине, Турске. Геополитика значи остаје доминантни интерес и мотив (својевремени пријем Румуније и Бугарске) трансатлантске заједнице приступом статусу пре стандарда, што се у нашем случају директно примењује на примеру КиМ од признања „Косова” до услова за пријем у ЕУ. Отуда ће сузбијање „руског малигног утицаја” и у наредном периоду бити окосница приступа трансатлантске заједнице (НАТО и ЕУ) односима са Србијом и у том контексту одговарајућег притиска по методологији коју дефинише доста истрошена „понуда” о европској перспективи са оспоравањем „седења на две столице” и истицањем потребе да Србија буде на „правом путу”.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари3
4105f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Догодине у Призрену
Истирија нас учи да се војска држи уз краља т.ј. његову ризницу, на раскршћима трговачких путева, у близини рудника и с.л. Закључак је прост. Војска обезбеђује економске инрересе владара. Рат је пословна одлука и оправдан је уколико су будући профити већи од уложених средстава. Људске животе намерно не помињем јер нису ни битни онима који праве калкулације. Нато је формиран на истом принципу и то је радио предходних седамдест година. Проширење на исток је део тих принципа т.ј Нато није у кризи.
Мали Радојица
Пукли су они још на Паштрику и Кошарама, кад нису могли да продру у Србију. Већ је Горбачов знао да му од њих не прети нека опасност, јер иначе не би распустио Варшавски пакт. Он је њих тиме управо навукао на ово што сада раде, а што ће их свакако одвести у пропаст. Сад им је крив Трамп који с право тражи да учествују у трошковима. У све већим и већим трошковима, у ствари.
zivko
Alijansa je odavno nepotrebna i svi vide da to nije odbrambena vec agresorska organizacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља