понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:43
ПОГЛЕДИ

НАТО у кризи идентитета

Аутор: Др Зоран Миливојевићчетвртак, 12.12.2019. у 18:00
(Фото Бета/АП)

По други пут ове године у Лондону НАТО је прославио седамдесети рођендан – жив, али са знацима  хроничне болести која је још у априлу на првој прослави констатована (проблеми стратегије, трансатлантски односи и функционисање, финансирање). Додуше није у стању „мождане смрти”-дијагнозе коју је недавно поставио  француски председник Емануел Макрон, што не смањује ризик напредовања ка акутном стању. Управо је тај ризик и довео до главног закључка лондонског самита: да генерални секретар Јенс Столтенберг треба да формира „стручну групу” („савет мудраца”) која ће се у наредном периоду посветити утврђивању терапије (дефинисање стратегије)  како би се избегао исход из дијагноза француског председника.

Сам самит је протекао углавном у избегавању тешких тема. Амерички председник Доналд Трамп је за разлику од ранијих скупова ове врсте био уздржан, вероватно суочен са проблемима код куће (опозив) и контекстом предизборне кампање, приклањајући се народној мудрости „стрпљен-спасен”. Француски председник је остао доследан дијагнози коју је изрекао и опет ју је поновио без устручавања. Остали су мање-више асистирали у настојању да се главна порука „сви за једног, један за све” и практично демонстрира. Када се све сабере правом успеху (заједничка изјава) одлучујуће је допринео турски председник Реџеп Тајип Ердоган одустајањем од инсистирања да Северноатланстска алијанса Курде прогласи терористима и тиме оправда интервенцију у Сирији против „савезника”, као и прихватање захтева Пољске и Балтика да се ојачају војне ефективе због руске опасности.

И овај НАТО самит је потврдио да се алијанса налази у одређеној кризи  идентитета, стратегије и функционалне кохезије, што се већ видело на примерима Г  пролетос и ЕУ у постизборном периоду. Потврђује се да нови светски поредак што настаје на бази мултиполарности и промена на глобалном плану, а на штету западне доминације, производе последице на које Запад још нема прави одговор.

Питање идентитета је посебно наглашено у случају НАТО-а Ваља подсетити да се ради о примарно војном савезу са уверљивом војном силом, као главним субјектом и механизмом деловања, установљеном у одбрамбене сврхе у Европи. Нестанком директног противника Варшавског пакта остао је без суштинске функције. Започето противправном агресијом на СРЈ, а сада и у новим глобалним околностима НАТО прераста у посебан механизам за очување постојећих и освајање нових позиција у интересу алијансе, са једне стране, и за супротстављање кључним ривалима на глобалној сцени Русији и Кини, са друге стране. У првом случају долазе до изражаја различити интереси, посебно у контексту трансатлантске кохезије и функционисања: европски савезници у првом реду имају у виду основни идентитет – сопствену одбрану и геополитичке интересе у Европи за разлику од САД које то стављају превасходно у функцију потврде сопствене доминације глобалног карактера укључујући и према савезницима. У другом доминира контекст глобалног надметања и ривалитет у троуглу Вашингтон–Москва–Пекинг који у првом реду истура интересе САД и стављање механизма НАТО у ширу глобалну и претежно ваневропску функцију. То је управо овај самит и потврдио тиме што је главном разлогу постојања и функционисања НАТО-а – супротстављање Русији и руској „претњи” – придодата и Кина, а НАТО добио задатак да размотри и учешће у далекоисточној стратегији супротстављања и одвраћања. И овде до изражаја долази одређени сукоб интереса, јер је за Европљане  Русија европска земља од које зависи сваки мир и стабилност на континенту. На то, такође, указује француски председник који није усамљен (Турска, Италија и др.). Просто ако Русија неће сукоб онда офанзиван наступ НАТО-а (војно јачање, санкције) према њој може бити и ризик за стварни сукоб великих размера по трећи пут на континенту.

Стратешки карактер и садржај односа са Русијом који су оснажени у Сочију 4. овог месеца у сусрету Вучића и Путина обезбедили су индиректно присуство Србије и на овом самиту НАТО у контексту „руског малигног утицаја”, основе наступа и геополитичког интереса алијансе на Балкану који се манифестује и преко ЕУ. Нова председница Европске комисије госпођа Урсуле фон дер Лајен пројектује управо геополитику као главну тачку будуће агенде, док је француски председник трпео и трпи највећи одијум због спречавања отварања приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, јер то отвара пут за „присуство и утицај других”: Русије, Кине, Турске. Геополитика значи остаје доминантни интерес и мотив (својевремени пријем Румуније и Бугарске) трансатлантске заједнице приступом статусу пре стандарда, што се у нашем случају директно примењује на примеру КиМ од признања „Косова” до услова за пријем у ЕУ. Отуда ће сузбијање „руског малигног утицаја” и у наредном периоду бити окосница приступа трансатлантске заједнице (НАТО и ЕУ) односима са Србијом и у том контексту одговарајућег притиска по методологији коју дефинише доста истрошена „понуда” о европској перспективи са оспоравањем „седења на две столице” и истицањем потребе да Србија буде на „правом путу”.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари3
ce62f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Догодине у Призрену
Истирија нас учи да се војска држи уз краља т.ј. његову ризницу, на раскршћима трговачких путева, у близини рудника и с.л. Закључак је прост. Војска обезбеђује економске инрересе владара. Рат је пословна одлука и оправдан је уколико су будући профити већи од уложених средстава. Људске животе намерно не помињем јер нису ни битни онима који праве калкулације. Нато је формиран на истом принципу и то је радио предходних седамдест година. Проширење на исток је део тих принципа т.ј Нато није у кризи.
Мали Радојица
Пукли су они још на Паштрику и Кошарама, кад нису могли да продру у Србију. Већ је Горбачов знао да му од њих не прети нека опасност, јер иначе не би распустио Варшавски пакт. Он је њих тиме управо навукао на ово што сада раде, а што ће их свакако одвести у пропаст. Сад им је крив Трамп који с право тражи да учествују у трошковима. У све већим и већим трошковима, у ствари.
zivko
Alijansa je odavno nepotrebna i svi vide da to nije odbrambena vec agresorska organizacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља