уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Извоз јачи од домаћих и светских проблема

У првих десет месеци ове године извезено је робе у вредности 14,6 милијарди евра, што је повећање од 7,3 одсто. – Смањен извоз челика, али је надокнађен већим извозом бакра
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 07.12.2019. у 20:00
Фото Д. Јевремовић

Како се година примиче крају, јасно је да неповољне околности и на домаћем и на међународном терену нису наудиле српском извозу. У првих десет месеци извезено је робе у вредности 14,6 милијарди евра, што је повећање од 7,3 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. А неповољних околности било је доста, пре свега успорила је привреда у еврозони, а ударац су и таксе за пласман робе на КиМ. Све то довело је до нешто слабијег раста прерађивачке индустрије.

На новинарску констатацију да смо имали среће с извозом у овој години економиста Иван Николић каже да се не може говорити о фактору среће.

– Да је то у питању, била би реч само о једнократном повећању, а чињеница је да од 2012. године креће тренд раста извоза и његови одлични резултати. То је последица промене технолошке структуре производње и извоза, јер се сада напољу продају производи виших фаза обраде. Сем тога, и стране директне инвестиције стижу у извозне секторе – каже Николић.

Немачка очекује стопу раста од 0,5 одсто, Италија ће стагнирати, а они су наши главни спољнотрговински партнери. Успорен је и раст земаља региона, које су такође усмерене на тржиште ЕУ.

У Народној банци (НБС) кажу да Србија и даље повећава извоз брже од раста глобалне, увозне тражње и тиме наставља да повећава своје учешће на светском тржишту. На добре резултате извоза указују подаци о извозу робе у ЕУ. Према анализи централне банке, која обухвата девет месеци ове године, у ЕУ је извезено робе у вредности од 8,7 милијарди евра, што је за 6,8 одсто више него у истом периоду прошле године. Највише је повећан извоз робе у Немачку (за 184 милиона евра), тако да је достигао 1,7 милијарди евра.

Извоз је повећан у 26 земаља ЕУ, док је само у Италију и Бугарску смањен. Ипак, Италија је, са 1,4 милијарди евра вредности извоза од почетка године, наше друго најзначајније извозно тржиште. Ако се изузму аутомобили, извоз у Италију је готово непромењен. Кад је реч о тржиштима ван ЕУ, после Немачке, највише смо повећали извоз у Кину, за 134 милиона евра, тако да је достигао 191 милион евра, након релативно ниског нивоа прошле године.

Посматрано по производима, извоз је повећан код свих важних извозних производа Србије, осим код аутомобила и челика. Добри резултати остварују се и извозом пољопривредних производа. У првих девет месеци, по основу извоза пољопривредних производа остварен је приход од 788 милиона евра, што је за 22 одсто више него у истом периоду претходне године. Извоз је повећан код готово свих пољопривредних производа које Србија извози, а највише код житарица – за 31,1 одсто.

С пољопривредом повезана прехрамбена индустрија такође остварује добре извозне резултате. Прехрамбена индустрија је остварила више од 1,2 милијарде евра прихода од извоза у првих девет месеци ове године, што је за 88 милиона евра више него у истом периоду лане.

У НБС кажу да добре извозне резултате остварују произвођачи ауто-компоненти, који су такође изложени неповољним кретањима на светском тржишту. Њихов извоз је у девет месеци ове године повећан на 1,5 милијарди евра и био је за 12,1 одсто већи у односу на исти период претходне године, упркос паду производње аутомобилске индустрије на светском нивоу, а посебно у Немачкој.

Предузећа из Србије су добављачи великих система, нарочито у Немачкој, која је смањила производњу за милион аутомобила, на ниво из 2009. године. И поред тога, извоз ауто-компоненти из Србије највише је повећан у Немачку (за 65 милиона евра, или 19,4 одсто), затим Чешку (за 27 милиона евра, или 30,6 одсто), Мађарску (за 15 милиона евра, или 14,8 одсто), као и Аустрију (за 12 милиона евра, или 35,5 одсто).

Смањен је извоз челика, али је и он у великој мери надокнађен већим извозом бакра. У првих девет месеци ове године, извоз челика је смањен за 66 милиона евра, са 691 милиона, колико је извезено у истом периоду прошле године. На смањење вредности извоза утицао је пре свега пад цена производа од челика, а посебно топловаљаних производа, који су најважнији извозни производи железаре у Србији. Иако количина извезених производа од челика у посматраном периоду готово да није промењена (раст од 0,1 одсто), последњих месеци приметно је смањење извоза и у тонама, чему су допринеле заштитне мере ЕУ у виду квота на увоз 26 производа од челика, које се примењују од фебруара ове године и трајаће до јула 2021.

За топловаљане производе уведена је глобална квота, док су на преостале две категорије производа железаре, хладноваљане производе и беле лимове, уведене појединачне квоте, које за основу имају просек увоза из Србије у периоду 2015–2017. Увоз преко тих квота биће оптерећен царином од 25 одсто. За железару у Србији, која је од 2016. године у власништву кинеске компаније „Хестил”, тако одређене квоте нису повољне, јер је поменути просек хладноваљаног челика око 10 одсто нижи од прошлогодишњег извоза у ЕУ, а у случају белих лимова око 25 одсто нижи.

 


Коментари7
e44f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

citalac Politike
Procitah u Politici da ce Podgorica biti pokrivena kamerama proizvedenim u "Mihajlu Pupinu" Bgd, a mi uvozimo iz Kine???
vuk
A gde je ovde IT sektor?
Подаци
Спољнотрговински дефицит (колико је више увезено него што је извезено робе) је за првих 9 месеци био 4,89 милијарди УСД и то је повећање за 17,1% у односу на исти период прошле године. Срећом ту је наша дијаспора која унесе око 4 милијарде УСД годишње и туризам који расте.
Mihajlo Divac
Naravno posto se ne.pominje, uvoz je rastao vise od izvoza.
Sloba Novski
Ajde, dezurni negativci i samozvani strucnjaci, da vas cujem sta je sad “skrivio”ovde Vucic?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља