уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

НАТО и свет сумњају у мерење сиромаштва БДП топломером

Бруто друштвени доходак је исувише ограничено мерило економског стања држава, слажу се Емануел Макрон, нобеловци Естер Дифло и Џозеф Штиглиц
Аутор: Тања Вујићнедеља, 08.12.2019. у 20:00
Мали Авганистанац продаје кувана јаја надомак Кабула: колико БДП једне земље говори о сиромаштву њене деце? (Фото EPA-EFE/Jawad Jalali)

Америка засигурно неће Бугарској ускоро увести додатне царине на извоз у САД, док то за Канаду или Немачку није баш сигурно. Овај закључак намеће се након иступања шефа Беле куће протекле седмице у Лондону, током обележавања 70 година од оснивања НАТО-а. Наиме, 45. председник САД је у британској престоници запретио финансијски недисциплинованим чланицама војне алијансе да би Вашингтон њима могао „да се позабави”, односно да против њих размотри „трговинске казне, можда и додатне царине”. У питању је одраније позната, оштра замерка чланству НАТО-а да не издвајају договорених два одсто БДП-а за развој Алијансе, односно за сопствене војно-одбрамбене способности.

Према најновијим подацима, Бугарска је друга чланица НАТО-а по издвајањима за војску (3,25 одсто БДП-а), одмах иза Америке (3,4 одсто БДП-а), док Канада ту веома заостаје с мршавих 1,3 одсто издвајања за одбрану. Немачка је најавила да ће инвестиције у њену армију 2024. достићи 1,5 одсто БДП-а док ће издвајања од два одсто за ратничку готовост достићи „почетком 2030-их”. Канада је ту „помало делинквентна”, оценио је Трамп у Лондону.

На ову примедбу врховног команданта најјаче армије на свету сместа су реаговали француски председник Емануел Макрон, као и штампа у Отави. „Бугарски БДП је толико мали да, када Софија купи осам борбених авиона Ф-16, по цени од 1,5 милијарди долара, одмах се придружи америчкој суперсили као један од најиздашнијих војних актера у НАТО-у. Истовремено, Канада тренутно подиже борбену готовост годишњим улагањима од 21,8 милијарди долара. Отава се спрема да ту суму до 2026–2027. подигне на 32,7 милијарди долара. Канада се неће равнати по формули два одсто БДП-а”, тврдио је дневник „Отава ситизен” током заседања НАТО-а у Лондону.

Седећи раме уз раме с Трампом, шеф Јелисејске палате подсетио је на један за Париз деликатнији разлог за то што „БДП критеријум” можда није најбоље мерило приљежности чланова у јачању сопствених армија.

„Кад говоримо о НАТО-у ствар није само у новцу. Први терет који делимо, први улог који уносимо, јесу животи наших војника. Француска је на терену трупама раме уз раме с Америком. Када погледамо Сирију и Ирак, Француска је дефинитивно присутна”, истакао је председник Француске која за одбрану издваја тек нешто испод два одсто БДП-а.

Цивили широм света одавно – посебно од глобалне кризе 2008. године – на својој кожи осећају да заклињање политичара и старовремених економиста у БДП топломер привредног успеха ни изблиза не говори много о стварном квалитету живота обичног народа. С милионима нагло осиромашених људи у последњих десет година, осећај да БДП није довољно целовито „економско-егзистенцијално мерило” деле експерти бројних међународних институција (ОЕЦД, Светски економски форум…), као и и генерације добитника Нобелове награде за економију. Ових дана, Естер Дуфло (47), најмлађа добитница Нобелове награде за економију (заједно са супругом Абхиџитом Банерџијем и колегом Мајклом Кремером) подржала је дугогодишње уверење нобеловца Џозефа Стиглица да је БДП „исувише материјалистички показатељ”.

О неадекватности БДП-а за економску дијагностику благостања појединца у крхком ланцу глобалне привреде говоре бројна истраживања. Подстицај новом промишљању о адекватнијим стручним мерилима привредног успеха или неуспеха држава нарочито се умножавају од глобалног финансијско-привредног краха 2008. Наиме, у то доба БДП водећих економија запада деловао је прилично позитивно (САД су, на пример, у 2006. забележиле раст БДП-а од 2,7 одсто), да би ондашње урушавање америчког хипотекарног тржишта и његове ланчане последице по добар део остатка света показали колико су милиони људи у ствари буквално живели на кредит.

У међувремену, питање како измерити колико народ ради, и како поред тога још и живи, срећом, данас више не интересује само економске теоретичаре. И политичари широм света почињу, изгледа, да увиђају да је БДП топломер само један у низу неопходних мерача добробити народа (и међу њима бирача).

Тако је овог пролећа Нови Зеланд постао прва земља западног света која је изгласала „буџет за благостање” (well being budget), с прецизним издвајањима за унапређење лечења менталних поремећаја, искорењивање сиромаштва међу децом и рекордним улагањима за борбу против насиља у породици.

„Желимо да Нови Зеланд буде место где се добро живи. Благостање значи да људи имају уравнотежени живот са смислом и циљем и да имају могућности да остваре такав живот. Популисти широм света управо искоришћавају провалију између реторике и реалности, између оних који имају и оних који немају, између елите и народа”, поручио је у мају Грант Робертсон, министар финансија Новог Зеланда.

Џозеф Стиглиц: Три егзистенцијалне кризе

Свет се суочава с три егзистенцијалне кризе, на које државне привредне статистике – засноване првенствено на мерењу бруто друштвеног дохотка – уопште не указују, сматра Џозеф Стиглиц (76), добитник Нобелове награде за економију и аутор нове књиге „Мерење оног што се рачуна: глобални покрет за благостање”. По Стиглицу, политичарима је довољно када виде да БДП расте, без обзира на то што тај економски показатељ не мора ништа да покаже о климатској кризи, растућим неједнакостима и кризи демократије у друштвима широм света.

„БДП као главни ослонац твораца макроекономских политика треба пензионисати”, радикалан је Стиглиц.


Коментари4
1b4e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Bruto domaci proizvod (BDP) je nerealna mera uspeha domace privrede. Recimo kineska zelezara u Smederevu moze da znacajno poveca srpski bruto proizvod ali Srbi, osim plata, imaju malo vajde od toga ako ona taj proizvod izveze. Bolja je mera Bruto nacionalni dohodak (BND) u kome se dohodak stranih firmi ne racuna kao domaci dohodak. Za MacDonaldsove burgere je svejedno da li je BDP ili BND posto se oni pojedu u zemlji. Cini mi se da autor clanka upotrebljava oba termina kao da imaju isto znacenje
Nemanja
Kud bas sad da ukinu BDP kad je srpskoj vlasti taman krenulo
Ја оволико
Зашто се толико крије да је самит у Лондону доживео дебакл, јер га је Трамп демонстративно напустио када су му показали како га оговарају уз спрдњу иза леђа остали "савезници"?
tja
O kakvom debaklu i sakrivanju vi to pricate? Valjda niste ocekivali da zapocnu neki rat da bi njihov sastanak za vas bio uspesniji?
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља