четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

Избегавали алиментацију па добили наногвицу

У затвору су се прошле године нашла 172 родитеља који нису плаћали издржавање своје деце, а још 42 су завршила у кућном притвору
Аутор: Вишња Аранђеловићпонедељак, 09.12.2019. у 10:00
(Фото Пиксабеј)

Биљана М. из београдског насеља Ресник пре пет година је ставила тачку на свој брак. За све то време, њен бивши супруг није превише бринуо о издржавању њиховог дванаестогодишњег сина. Најчешће би „заборавио” да уплати месечно 10.000 динара, колико је износила алиментација коју је суд одредио. Али када Биљана више није могла да се са просечном српском платом избори да подмири редовне трошкове живота и уобичајене захтеве једног тинејџера, одлучила је да бившег супруга тужи Центру за социјални рад због избегавања плаћања алиментације.

– Чим га је центар упозорио да је реч о кривичном делу, што би њему направило велике проблеме у пословању будући да је приватник, почео је редовно да уплаћује досуђени новчани износ. Наравно, никада није измирио дуговања која је направио од 2014, али ја сам и овим исходом задовољна – каже наша саговорница.

Бројке Републичког завода за статистику показују да је случај Биљане М. ипак реткост, да се многе приче не заврше опоменом Центра за социјални рад. Тако је прошле године поднета 2.151 пријава суду против очева и мајки због неплаћања алиментације, а оптужница је подигнута у 1.327 случајева. Исте године осуђено је 1.506 родитеља, међу којима је и 226 жена.

Колико деце укупно у Србији остаје без алиментацију прорачун је који је немогуће извести, будући да поједини родитељи спорадичним уплатама стварају привидну слику како измирују своје обавезе.

Неплаћање издржавања не само да је кривично дело, већ је и једно од најбројнијих преступа у групи дела против брака и породице. Испред је само насиље у породици. Због избегавања алиментације могуће је добити и затворску казну на коју су прошле године осуђена 172 родитеља и још 42 су се нашла у кућном притвору. Ипак, најчешће се изричу условне казне и њих је добило 1.227 очева и мајки.

Осим родитеља који не испуњава своју обавезу, у борби за остварење овог права могу се тужити и дететови најближи сродници а то су најчешће бабе и деде. То се дешава у случајевима када је дуговање немогуће наплатити, јер је родитељ који дугује алиментацију дуже време без посла и не поседује никакву покретну или непокретну имовину.

Од 1. јануара следеће године почињу да се примењују измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, па ће наплата неуплаћених алиментација поново бити у надлежности јавних извршитеља. Подсећања ради, када је 2016. почео да се примењује поменути закон извршитељи су се бавили и алиментацијама, али због непрецизности законске одредбе о надлежности за наплату ове врсте потраживања Врховни касациони суд је заузео став да је то ипак надлежност суда. Међутим, колико за месец дана овим проблемом ће се опет бавити извршитељи.
У Комори јавних извршитеља за „Политику” објашњавају како се може спровести принудна наплата:
–  На пример, може се одредити пренос новчаних потраживања, пренос зараде или новчаних средстава са свих рачуна, продаја покретних ствари и непокретности родитеља који добровољно не испуњава обавезу коју има према детету. Изменама закона, чија примена почиње следеће године, код спровођења извршења на зарадама и пензијама дужника повећан је лимит изнад којег не може да се спроводе принудна наплата. Али изузетак је законско издржавања када се извршење може спровести до половине примања – наглашавају у Комори јавних извршитеља.
Колико ће износити алиментације прописује Породични закон. Међутим, у пракси судије морају да узимају у обзир и могућности родитеља - да ли је у потпуности радно способан, здрав, да ли живи у сопственом дому... Ако отац или мајка имају редовна примања алиментација се, према поменутом закону, одређује у износу који не сме бити мањи од 15 одсто примања ни већи од 50 процената. А ако „ради на црно” или је без посла не значи да ће бити ослобођен обавезе издржавања детета. Тада се одређује конкретна сума која не би смела да буде мања од 5.000 динара месечно по детету.


Коментари12
c13b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Балаћ
Predlažem da isplatu neplaćenih aimentacija preuzma fržava preko neke svoje institucije, a da se ona posle obračuna i nadoknadi to od nesavesnih roditeljaТо би био доприос повећању наталитета без додатних трошкова за државу..
Bozana
Da ovo je fantasticno resenje. Ovo vec egzistira u EU. Ja sam tako dobila alimentaciju od drzave, a oni uganjali oca mog deteta da im vrati novac i meni nastavi da placa redovno. Evo vec petnaesta godina. Ono sto je strasno je da je maksimum 150 eur-a., a on zaradjuje kao lekar hiljade eura mesecno.
Препоручујем 8
Saša
Najvažnija promena u novom zakonu nije pomenuta - za prinudnu naplatu alimentacije dete mora unapred platiti izvršitelju akontaciju izvršiteljskih troškova, tek posle toga izvršitelj pokreće postupak prinudne naplate što je obično potpuno bezuspešno. To znači da će izvršitelj svoj rad sigurno naplatiti od deteta ali neće garantovati da će detetu taj trošak i alimentaciju naplatiti. Da li onaj ko izdržavanje prinudno naplaćuje može tražiti od izvršitelja oslobađanje od troškova predujma?
Brat
Moj brat je imao problema u vezi alimentacije. Bivša žena je besposličar i pare umesto na dete trošila je delom i na sebe. E, brat je tome stao na put i pare više ne uplaćuje njoj nego (500 evra mesečno) uplaćuje na devizni štedni račun deteta uz uslov da novac ne može da se podigne pre punoletstva. Ako je dete gladno, slobodno u svako doba može da dođe kod njega da jede. Ako mu treba odeća, brat ga odvede i kupi. Dokaz o uplati na račun čuva u slučaju da bude tužen. Neće da hrani parazita.
Nikola Kiric
Vidim da se glavna stvar ignorise na svim nivoima - od novina, do citalaca. Govorim o nanogvici. Tj. o slobodi covjeka.
Gdje je briga o djeci?
Svi komentatori, muškarci govore samo o novcu i bivšim suprugama, a NI JEDAN o sopstvenoj djeci! Ovo je najbolji dokaz o čemu oni brinu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља