субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:50

Наши лекари пресадили тестис – други пут у свету

У универзитетској клиници у Тиршовој након дугих припрема обављена интервенција на тридесетшестогодишњем мушкарцу, коме је донор био брат
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 09.12.2019. у 10:18
Медицинско особље и лекари Мирослав Ђорђевић, Бранко Бојовић и Дикен Ко, професор са Харварда (Фотографије лична архива др Мирослава Ђорђевића)

У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој успешно је урађена прва трансплантација тестиса у Србији и друга таква интервенција у свету. Тестис је трансплантиран пре три дана тридесетшестогодишњем мушкарцу коме је орган даровао његов брат, једнојајчани близанац. Захваљујући томе, овај мушкарац неће морати да прима јаку имуносупресивну терапију против одбацивања органа, што је случај при класичном пресађивању органа.

Ова јединствена трансплантација трајала је шест сати и постоперативни поступак протиче у најбољем могућем реду.

У разговору за „Политику” професор др Мирослав Ђорђевић, један од најбољих српских лекара и члан тима за трансплантације Дечје клинике у Тиршовој, објашњава да је прва трансплатација те врсте у свету, такође код једнојајчаних близанаца, урађена седамдесетих година прошлог века, а публикована је у медицинским часописима 1978. године. После 41 године – биће забележена и ова друга.

– Један брат је рођен са оба тестиса, а други са једним, који је био изузетно мали. Морао је да узима супституциону терапију тестостероном, мушким полним хормоном и то на сваких десет до 14 дана. Након успеха мог пројекта реализован у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а односи се на  трансплантацију гениталних органа, браћа су ме контактирала са молбом да им помогнем. Рекао сам да је технички могуће извести трансплантацију тестиса, али да морамо испоштовати и етичке принципе да видимо да ли је тај захват оправдано. Етички комитет је то усвојио и онда смо наставили припреме – каже др Ђорђевић, један од највећих светских стручњака за промену пола.

Тим лекара су чинили др Мирослав Ђорђевић, др Бранко Бојовић и др Дикен Ко, професор са Харварда

Доктор наглашава да је контактирао стручњаке са Харварда, са којима сарађује већ шест година на пројектима трансплантације пениса код трансродних особа, а затим су организовани својеврсне радионице на Институту за судску медицину, где су лекари захваљујући професорки Танасијевић, хируршки увежбавали могућности за овакву ретку врсту интервенције. Пре месец и по дана је договорен датум извођења захвата.

– Трансплантацију смо радили истовремено у две операционе сале у поподневним сатима, од 14 до 20 сати. Браћа се осећају фантастично. Онај који је био донор биће пуштен кући већ данас, а прималац ће још неко време остати на контролама. Код њега сада пратимо вредности тестостерона, јер тако знамо да је интервенција успела. Показало се да му вредност тестостерона расте из дана у дан, а да су вредности женских хормона у паду, што директно говори да је тестис „почео да ради” – додао је др Ђорђевић.

Трансплантације гениталних органа су потребне свим особама које се роде без њих, онима који су доживели оштећење или су изгубили органе током неке трауме, особама које су их немају због неке малигне болести, као и трансродним особама.

– Циљ нам је да пробамо да спасемо органе, што ће бити и тема на панелу који ћу држати у Уједињеним нацијама. У САД и Европи имамо око три милиона трансродних особа. Када урадимо операције промене пола, минимум два или три органа бацимо у смеће. Зато сам се запитао, зашто бисмо те органе бацали када су некоме животно потребни? Показали смо свету да је могуће трасплантирати материцу, тестис, радићемо и пресађивање пениса, а на путу смо и да врло брзо објавимо резултате трансплантације јајника. На тај начин бисмо заокружили целину трансплантације гениталних органа. Отворили бисмо целом свету очи и показали да у данашње време органе не треба бацати – истиче др Ђорђевић.

У тиму лекара који су извели овај медицински подухват били су и др Дикен Ко, професор са Харварда, и др Бранко Бојовић, шеф Службе за пластичну, реконструктивну и ласерску хирургију „Шрајнерс хоспиталс фор чилдрен” у Бостону, асистент хирургије у „Масачусетс џенерал хоспитал”, асистент-професор хирургије у „Харвард медикал скул”. Др Бојовић за наш лист открива да му неће бити тешко да поново дође из Америке, кад год се укаже прилика да се уради оваква значајна операција.

– Интервенција је протекла идеално, баш онако како треба. Професор Ђорђевић је одлично тиме руководио. Надамо се да ће бити још оваквих трансплантација. Ми сви заједно радимо и на трансплантацијама полних органа – додаје др Бојовић.

Трансплантација тестиса је део пројекта који се реализује од 2011, године а тиче се трансплантације гентиталних органа.

Велику подршку реализацији овог пројекта дао је професор др Синиша Дучић, директор Дечје клинике у Тиршовој, који је подсетио да се у овој установи обављају трансплантације бубрега, а да је 2017. године урађено и прво пресађивање материце у Србији, захваљујући чему је жена после 15 месеци успела да роди бебу.

– Циљ нам је да се раде трансплантације свих органа, а не само бубрега, јетре, срца – додао је др Дучић за „Политику”.

Са лекарима који су обавили трансплантацију тестиса јуче је разговарао и министар здравља др Златибор Лончар, који им је честитао на успешној интервенцији и подржао идеје о даљем развоју трансплантационог програма у Србији.


Коментари3
8bb7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragoslav kočović
Ulagati u zdravstvo. ulagati u kadrove i opremu. Razvijeno zdravstvo znači samopoštovanje građana i tržišne usluge u delu zdravstva za strance.
Taki taki
Lepa vest! Srecom se desi s vremena na vreme.
Ljubomir
Bravo majstori!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља