субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: Манастири Фрушке горе

Чувари националног блага

Фрушкогорске светиње вековима су представљале средиште српске писмености, духовног и политичког живота Срба
Аутор: Д. С.понедељак, 09.12.2019. у 15:37
Манастир Крушедол (Фотографије Станко Костић)

Фрушка гора, најстарији национални парк у Србији, најлепши је дар природе у мирној војвођанској равници. У бескрајном зеленилу густих, листопадних шума скрива се, између осталог, и јединствена прича о њеним православним манастирима.

Историјски извори сведоче да су изграђени од 15. до 18. века, у периоду великих сеоба, док легенде кажу да су настали много раније.

Симбол отпора

Фрушкогорске манастире подизала је деспотска породица Бранковић, настављајући култ старе немањићке државе.

Током пет векова били су кичма духовног и политичког живота Срба. Кроз историју су представљали симбол отпора турској империји и заштитнике националног блага оличеног у сакралној уметности, архитектури, књижевном стваралаштву... Од великог значаја као историјске и културне вредности налазе се под заштитом Унеска.

Бешеновачки манастир

Велики број манастира и молитвених места разлог је што ову планину зову Света Фрушка гора, као и Света Гора атоска и Света гора Синајска. Од 35, колико их је било, од ратова и разарања сачувано је 16 средњовековних светиња „српског Атоса”.

Уз сваки – извор

Већина су данас активни манастири, а неки чекају обнову. Ту су Крушедол, Старо и Ново Хопово, Беочин, Раковац, Манастир Врдник – Раваница, Велика и Мала Ремета, Гргетег, Бешеново, Петковица, Шишатовац, Кувеждин, Ђипша, Привина Глава и Јазак. Сви се налазе на подручју од 50 километара дужине и 10 километара ширине, осим манастира Фенек који се, такође, сврстава у фрушкогорске манастире. У близини сваког од њих налази се извор и манастирско насеље – прњавор.

Старо Хопово

Доситејево Старо Хопово

По својој архитектури, просветној улози и богатој историји, заједно с Крушедолом, манастир Старо Хопово сврстава се у најзначајније и најлепше манастире у Војводини. Налази се на јужним падинама Фрушке горе, око три километра од излетишта Иришки венац. Сматра се да је прва задужбина Ђурђа Бранковића.

У 17. веку монаштво је одржавало везе с Русијом и Светом Гором. Почетком 18. века постојала је живописачка школа коју су водили Арсеније Зограф и Нил. У другој половини 17. века манастир је тешко страдао од Турака. Друго страдање доживео је у Другом светском рату. Срушен је звоник и више није обнављан.

У овом манастиру 1750. године замонашио се Доситеј Обрадовић и ту боравио три године. Прочитао је богату монашку библиотеку и теолошки се образовао.

Високи манастирски конаци потпуно окружују манастир Ново Хопово који је активан и о њему брину монахиње, а недалеко се налази и манастир Старо Хопово, који је конзервиран и чека обнову. Између њих је манастирски рибњак.

Излетишта

Приликом обиласка манастира љубитељи природе могу уживати и у прелепој околини и бројним излетиштима. Већина је уређена и налази се поред саобраћајница, културно-историјских споменика и угоститељских објеката. Посебну пажњу привлаче Иришки венац, Чортановачка шума, Андревље, Краљев извор, Поповица, Змајевац, Бобеликова ливада, Главица, Летенка...

Манастир Гргетег

Гргетег за слепог оца

Манастир Гргетег с Црквом Светог Николе задужбина је Вука Бранковића (Змаја Огњеног Вука). Легенда каже да га је основао за свог слепог оца још у 15. веку. Стара камена црква у 18. веку замењена је барокном грађевином. У храму се поред иконостаса, који је 1992. године осликао Урош Предић, налази икона Тројеручица, због које овај женски манастир, смештен поврх истоименог места уз густу фрушкогорску шуму, походе бројни ходочасници. У склопу манастирског комплекса је и геолошко-палеонтолошко налазиште од великог значаја.

Крушедол, почивалиште Обреновића

На јужним обронцима Фрушке горе, надомак манастира Гргетег и Мала Ремета, близу варошице Ириг, налази се манастир Крушедол, задужбина Бранковића, последњих деспота у Срему. Турци су га спалили заједно с моштима ктиторке породице. Данас се остаци моштију Бранковића чувају у кивоту испод иконостаса. Овде почивају и други бројни знаменити Срби, међу којима су кнегиња Љубица Обреновић, краљ Милан Обреновић и патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић.

Окружен парком и стаблима кестенова, двориште ове светиње, током летњих месеци препуно разнобојног цвећа и архаичних детаља, краси и један мали ђерам. Са све четири стране храм је окружен конацима.

За разлику од већине фрушкогорских манастира, овај у Другом светском рату није претрпео оштећења, али је, нажалост, манастирска ризница опљачкана.

Манастир Мала Ремета

Мала Ремета у багремару

Манастир Мала Ремета, окружен багремовом шумом, називају још и Реметско или Реметица. До 1920. године био је метох манастира Беочин. По предању основан је у време краља Драгутина Немањића и посвећен празнику Покров Пресвете Богородице. Манастирска црквица представља пример српско-византијског стила архитектуре. Раније никада није имала звоник, а данас се налази тик уз њу и направљен је од дрвених стубова прекривених лименим кровом.

Бешеново на крај села

Бешеновачки манастир, саграђен крајем 13. века, смештен је на самом крају истоименог села, уз шуму крај потока Чикош. Током Другог светског рата претрпео је тешка оштећења, остао је без кровне конструкције и неких зидова, а касније је и цигла одношена, тако да су од манастира остали само темељи. На његовом месту направљена је скромна дрвена капелица под триста година старом липом. Током 2013. године почела је реконструкција манастира.

Јазак између два брда

Mанастир Јазак

Неки кажу да је манастир Јазак добио назив зато што се налази у јазбини, односно између два брда, док други тврде да реч има арапско порекло. Током Велике сеобе Срба мошти цара Уроша Нејаког пренете су из Неродимља у стари Јазак. Захваљујући овом чину манастир је почео да ужива велики углед, што је у 18. веку допринело и грађењу новог, већег манастира. То га чини најмлађим на Фрушкој гори. Посвећен је Светој Тројици.


Коментари2
270a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Фрушка Гора ко Света Гора.Па и лепша.
Maja Medić
Pravo blago našeg naroda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља