уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.12.2019. у 20:00 Сања Стијовић
КОМПЈУТЕРСКИ СВЕТ

Миш педесетједногодишњак

Амерички проналазач норвешког порекла Даглас Карл Енгелбарт, заједно с Вилијамом Инглишом, конструисао је рачунарског миша и први пут га употребио 9. децембра 1968. да би демонстрирао нов начин рада с компјутером
Овако је изгледао прототип првог Енгелбартовог миша (Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Визионар високе технологије, амерички проналазач норвешког порекла Даглас Карл Енгелбарт (1925–2013), уз асистенцију америчког колеге Вилијама Инглиша, конструисао је рачунарског миша и први пут га употребио 9. децембра 1968. да би демонстрирао нов начин рада с компјутером.

Први миш био је израђен од дрвета и садржао је два метална точкића. Енгелбaртове идеје биле су револуционарне, далеко испред свог времена, будући да су тада компјутери заузимали читаве собе.

Он је одржао и легендарну презентацију која је постала позната као „мајка свих презентација”, кад је 9. децембра 1968. јавно представио свој изум – компјутерског миша. Том приликом, такође је одржао прву видео-конференцију у историји.

Први миш помогао је др Енгелбарту да демонстрира свету како текстуални фајлови могу да се споје, копирају и „прилепе”, као и да покаже начине коришћења компјутерских мрежа ради сарадње на пројектима или заједничком уређивању докумената. И тако је настала „револуција мишева”.

Др Џеф Рулифсон придружио се групи коју је Енгелбарт окупио на Истраживачком институту Станфорд у Калифорнији (Stanford Research Institute – СРИ). Ту је био водећи програмер и написао је програмске и демонстрационе фајлове за прву јавну демонстрацију миша 1968. Харизматичног инжењера упознао је 1965.

„Био сам одушевљен када сам упознао Дага. Одмах ми је било јасно шта хоће и његова идеја ме оборила с ногу”, сећа се Рулифсон.

Жеља др Енгелбарта била је да компјутери помажу људима тако што ће подстицати људску интелигенцију и омогућавати ефикаснији и продуктивнији рад.

Демонстрација 1968. показала је да је компјутерски систем, назван НЛС (oN-Line System), направљен тако да ове идеје постану стварност и буду примењене у пракси. Највећи део овог система, каже Рулифсон, изумео је тим на СРИ.

„На све стране били су разбацани разни делови,” сећа се он. „Није постојала потпуно јединствена група идеја, већ смо више њих спајали у једну.” Иако је миш имао централни значај за оно што је НЛС могао да пружи, др Енгелбарт хтео је да оствари много више, каже др Рулифсон.

„Мислим да су се људи усредсредили на миша. Он је симбол за који су могли да се вежу, али је замисао била да се у НЛС постави текст и да му се омогући потпуно нова флексибилност”, објашњава Рулифсон. „Имали смо уређивање података текста и хиперлинкове – највећи део онога што и данас користимо.”

На демонстрацији 1968. др Рулифсон је био у лабораторији СРИ и на екрану у Брукс Хол аудиторијуму појавио се у улози помоћника др Енгелбарта, који сарадницима показује како да користе НЛС да би међусобно сарађивали.

Ова демонстрација била је неупоредиво напреднија у односу на тадашње компјутере, а приказана технологија толико убедљива да је један од присутних рад др Енгелбарта касније описао као „зауздавање муње с обе руке”.

Не само да је НЛС импресионирао окупљену публику већ је постао и први програм који је требало да почне да се користи на Арпанету, који тек што је био направљен. Такође, НЛС се помиње у првом РФЦ-у (Request for Comments), односно, техничкој документацији која описује рад онога што ми данас знамо под именом интернет.

Године 1969. СРИ, заједно с Универзитетом „Калифорнија” у Лос Анђелесу (UCLA), био је један од два краја првог линка мреже која је постала Арпанет, и на крају интернет.

Нажалост, каже др Рулифсон, НЛС није привукао довољан број људи да би, као што је то др Енгелбарт предвиђао, постао основно средство.

„Мислим да је проблем био у томе што се Даг усредсредио на изузетно моћне системе за изузетно обучене људе”, објашњава он и додаје да је НЛС имао 500 појединачних команди на тастатури.

Од тада до данас прошла је, ево, 51. година.

Коментари0
54b89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља