среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.12.2019. у 22:55 Јелена Попадић

Инвазија емисара на Србију

И најбољим познаваоцима постаје све теже да запамте имена и функције међународних представника који дефилују кроз Београд
Бранислав Кнежевић

Десетак дана након што су чланови делегације Европског парламента Манфред Вебер, Владимир Билчик и Дејвид Макалистер напустили Београд, у нашу престоницу стиже још једна европска делегација. Овог пута у питању су посредници у дијалогу власти и опозиције. Док неки долазе да би на почетку новог мандата „слушали, учили и упознали се с политичким приликама у Србији”, што је прошле недеље изјавио европосланик Манфред Вебер, другима је једина функција коју тренутно носе – бивши европосланици.

Едуарду Кукану и Кнуту Флекенштајну истекао је мандат у ЕП, али ће ипак посредовати и у трећој рунди разговора власти и опозиције у Скупштини Србије. Словак и Немац били су сведоци и посредници покретања дијалога власти и опозиције крајем августа, а будући да су већ упознати са ситуацијом, наставили су да долазе и након што су нови европосланици сели у фотеље. Осим њих, у петак ће у Београд слетети и Тања Фајон, председница Одбора за стабилизацију и придруживање Србије ЕУ. Фајонова важи за једног од „стручњака за Балкан”, а у претходном мандату се интензивно бавила Србијом, као и другим државама западног Балкана које су на европском путу.

Током ове интензивне дипломатске јесени, чак се и експерти све теже сналазе у мору имена и функција свих европредставника који дефилују кроз Београд. Некадашњи известилац ЕП за Србију Немац Дејвид Макалистер, покретач скупштинског дијалога власти и опозиције, попео се лествицу више у новом сазиву парламента. Својевремено помињан и као потенцијални наследник Ангеле Меркел, сада је изабран за председника Одбора ЕП за спољне послове. А функцију известиоца ЕП за Србију од Макалистера је преузео Словак Владимир Билчик, коме је ово први мандат у ЕП.

За разлику од Сема Фабриција, амбасадора ЕУ у Србији, све је већи број изасланика ЕУ којима су канцеларије у Бриселу, али су задужени за Србију или западни Балкан. Пре неколико дана хрватски европарламентарац Тонино Пицула именован је за известиоца ЕП за препоруке западном Балкану уочи Самита лидера ЕУ и земаља западног Балкана у Загребу, који ће бити одржан у мају 2020. године. Пицула је иначе стални известилац ЕП за Црну Гору, али ће водити и ову радну групу за цео западни Балкан.

Сасвим је сигурно да ће се нашом земљом интензивно бавити и нови високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ, најавивши да ће му дијалог Београда и Приштине бити међу најважнијим темама. Борељ, који је заменио Федерику Могерини, најавио је и прву званичну посету Србији, а време ће показати да ли ће Шпанац, чијем смо се именовању радовали, успети да издејствује наставак дијалога и бити успешнији од своје претходнице. Такође, ни у наредних пет година неће нам бити неопходан преводилац у разговору с Борељовим портпаролом јер Петер Стано говори српски језик готово једнако добро као и Маја Коцијанчич пре њега.

Инвазију изасланика и известилаца на Србију и Балкан, како европских тако и америчких, прокоментарисао је почетком октобра и сада већ бивши европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан. „Добро је имати толико изасланика, али на крају дана то обично направи збрку”, изјавио је, осврћући се на чињеницу да је амерички председник Доналд Трамп именовао амбасадора САД у Немачкој Ричарда Гренела за изасланика који ће се бавити дијалогом Београда и Приштине.

А само неколико дана пре тога, амерички „специјалац” Метју Палмер и званично је постао – изасланик Стејт департмента за Балкан. Деведесетих година се као млади дипломата калио на месту саветника у амбасади САД у Београду. Тада је упознао и супругу Даницу, па лета проводе у вили на црногорском приморју. Упркос томе што на овим просторима борави често, одмах по именовању Палмер је још једном пропутовао регион као да је желео да стави до знања да САД, а не само ЕУ, Кина и Русија, имају и те како шта да кажу на Балкану.

Искусни дипломата и бивши министар спољних послова Југославије Живадин Јовановић каже за наш лист да све ове посете одсликавају борбу за превласт на глобалној политичкој сцени. „Дијалог власти и опозиције, преговори Београда и Приштине, а ни решавање косовског проблема нису на листи приоритета западних сила. Инвазијом на Србију и западни Балкан Европљани и Американци заправо одговарају на све веће присуство Русије и Кине у Србији”, каже Јовановић и додаје да Западњаци сматрају да су превише „инвестирали” у овој простор санкцијама, пропагандом и агресијом, па не могу да прихвате да Балкан припада балканским народима и државама. Наглашава и да је сада очигледно да САД и ЕУ немају истоветне интересе, већ свако вуче на своју страну.

(Фото Д. Жарковић)

„Европска унија све више настоји да се окрене себи и извлачи се из прејаког америчког загрљаја. Чак је и Урсула фон дер Лајен најавила да је њен циљ да ЕУ постане значајнији геополитички фактор. Ипак, и у самој ЕУ долази до разлаза јер утицајне земље чланице заступају индивидуалне интересе. Имамо Велику Британију, која је проамерички настројена, Немачку, која је највећи геополитички играч у Европи, и Француску, која покушава да се наметне као водећа земља у ЕУ”, прокоментарисао је наш саговорник и додао да Европљани очигледно немају јединствену стратегију.

Ипак, када је у питању Србија, они су веома изненађени све већим кинеским присуством. „С друге стране, опада присуство Запада у економским интересима наше земље, а руске и кинеске инвестиције су све веће. Американци и Европљани делују на нивоу политике, причају и преговарају, док Руси и Кинези много више раде. Кина је највећи страни инвеститор у Србији, а обим њеног финансијског ангажовања је све већи. Србија је постала нека врста излога кинеске привреде у Европи. Инвестирали су у железару у Смедереву, борски рудник, брзу пругу, а гради се и први кинески културни центар на Балкану”, подсећа Јовановић.

Још једна велика грешка западних земаља, према мишљењу нашег саговорника, јесте што Србију третирају као вазалну земљу, а то се, како напомиње, не дешава у односима с Русијом, Кином, или рецимо, Индијом. „Европа је доста утицаја овде изгубила због спорих процедура, притисака и третирања Србије као другоразредне земље. И даље се понашају као да им наша земља нешто дугује, а заправо су све државе које су нас бомбардовале нама дужне. Страшно ми смета кад прочитам да је ЕУ донирала пет милиона евра за ефикасност наше администрације, а нико се не осврће на чињеницу да је наша привреда изгубила 100 милијарди долара због санкција, а још толика штета је проузрокована НАТО агресијом. То нам очигледно неће никада надокнадити”, наглашава искусни дипломата.

Када је у питању косовски проблем, наставља Јовановић, Западњаци намећу решења и очекују да их Србија беспоговорно прихвати, а Русија аминује. „То је посебно фрапантно. Често говорим о томе да Европа не може да донесе уравнотежено решење за косовски проблем, већ то може бити решено само у оквиру међународног права, Резолуције 1244 и у Уједињеним нацијама. Запад би хтео решење за КиМ које је искључиво у интересу западне геополитике, а очекују да то аминује и Русија”, закључује Живадин Јовановић.

На четири Американца по један кинески, руски и британски „специјалац”

Осим Ричарда Гренела и Мајкла Палмера, америчке интересе у нашој земљи заступају и два амбасадора. Ентони Годфри, амбасадор САД у Београду, и Филип Коснет, задужен за нашу јужну покрајину. Годфри је добар познавалац региона и човек који је у претходном мандату био заменик амбасадора САД у Москви. На сајту амбасаде САД у Београду наведено је да Годфри „предводи напоре Владе САД да унапреди партнерство са Србијом, допринесе њеном привредном развоју и помогне Србији на путу европских интеграција”.

Његов колега Филип Коснет пре годину дана предао је акредитиве Хашиму Тачију, а претходно је био вршилац дужности отправника послова у Турској (од 2016. до 2018. године). Служио је као заменик шефа мисије у Узбекистану и на Исланду, био на политичким, политичко-војним и привредно-трговинским позицијама у Авганистану, Ираку, Косову, Холандији, Јапану и Турској.

Импозантна је биографија и амбасадора Александра Боцан-Харченка, једног од најбољих стручњака Русије за Балкан. Био је на дужности специјалног представника руског МИП-а за Балкан и учествовао је у раду Савета за имплементацију мира у БиХ, који је пратио испуњавање Дејтонског споразума. Био је и члан руске делегације на Дејтонским мировним преговорима и мировној конференцији о БиХ у Паризу, учествовао је и на бројним међународним форумима у оквиру Контакт групе и ОЕБС-а.

И кинеска амбасадорка Чен Бо добро познаје Србију. Током бомбардовања СРЈ 1999. радила је као трећи секретар амбасаде НР Кине. У Србију се вратила седам година касније и до 2008. била саветник у амбасади у Београду. За амбасадорку у БиХ именована је 2015, а по завршетку мандата, у фебруару 2019, и званично постаје амбасадорка НР Кине у Србији.

Почетком године и Шан Маклауд именована је за амбасадорку Велике Британије у нашој земљи, где је дошла с дужности амбасадорке и шефице делегације Велике Британије у Организацији за Европску безбедност и сарадњу у Бечу. Од 2004. до 2007. радила је у британској амбасади у Москви, најпре као шеф политичке секције, затим као министар саветник и заменик амбасадора.

Коментари10
6ea5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

n ercegovac
Odlična ideja da se napravi jedan ovakav popis činjeničnog stanja. Loša vest je da nam u dalekim centrima moći još uvek pridaju više važnosti nego što realno imamo ili što možemo podneti. Očigledno je da još uvek postoji opcija da udaraju po našim glavama zamišljajući svako svog mega-dušmanina. Ko god uzme vlast u Srbiji, moraće da igra tango sa slonovima, nilskim konjima, belim medvedima, vučjim čoporima i ostalom zveradi koja ga po snazi daleko prevazilaze.
nikola andric
I politicari koji se nizasta ne pitaju zele da pokazu da se ipak pitaju. Posto se u Srbiji svako citira ugrabili su tu sansu.
Kobajaši Đura
Treba izostaviti ambasadore, oni su tu po službenoj dužnosti. Ovi ostali su za pare koje im gazde daju da mute ovde.
Миле Сремчица
И још, никако не стављати у исту раван амбасадоре великих, правих, нормалних држава Кине и Русије са белосветском булементом
Миле Сремчица
Ма ко су ти "минстри из Министарства за срећу"? Нека иду у њине државе па нека усрећују свој народ за 10.000 до 50.000€ месечно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља