уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
ЕУ УВОДИ ДО САДА НАЈСТРОЖИ ПРАВИЛНИК

Рампа за нездраве масноће у брзој храни

Пред прехрамбеном индустријом захтев да до 2021. године смањи количине трансмасних киселина у производима
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићпонедељак, 09.12.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Европска унија донела је законско ограничење за нивое вештачких трансмасних киселина у прехрамбеним производима у свим државама чланицама. Њихова максимална количина, од априла 2021. године, у индустријској храни биће два грама на 100 грама масти.

Како се наводи, реч је о врсти незасићених масних киселина која је изузетно штетна за здравље, посебно за кардиоваскуларни систем. Њихова употреба је веома распрострањена јер су јефтине и дуготрајне, а трансмасне киселине најчешће се у великим количинама налазе у помфриту, чипсу, прженој храни, кексу, чоколади, имитацијама сира и маргаринима, али и у полуготовој и прженој брзој храни и пекарским производима.

Једна од заслужних за увођење ових ригорознијих прописа је Биљана Борзан, чланица одбора за заштиту животне средине, јавно здравље и сигурност хране Европског парламента. Она је годинама лобирала и за изједначавање квалитета хране за источно и западно тржиште у Европи.

– За законско ограничење трансмасти залажем се већ дуго и задовољна сам овом одлуком. Произвођачи и увозници хране имају још годину и по дана да се припреме за нова правила. За Хрватску је ово одлична вест јер се четвртина свих смртних случајева приписује ризицима повезанима с исхраном. Наши грађани знатно више од просека ЕУ умиру од болести срца, рака, можданог удара и дијабетеса, што су болести које се повезују с прекомерним уносом трансмасти – рекла је др Биљана Борзан, цитирајући податке из недавно објављеног извештаја о стању здравља и здравства у ЕУ, где је у просеку око 15 одсто одраслих особа гојазно. С вишком килограма се све више боре и деца и млади и због тога је, како се наводи, потребно много више радити на превентиви, што подразумева и наметање захтева прехрамбеној индустрији.

Државе чланице ЕУ, попут Данске, Мађарске, Аустрије и Словеније, већ су донеле законско ограничење о уделу трансмасти, а Европски парламент је још 2016. усвојио резолуцију којом подржава такве мере. Данска се с овим проблемом суочила још 2003. и после само три године примене прописа број смртних случајева од кардиоваскуларних болести почео је да опада. У последњих десет година та земља има највећи пад оболелих од срчаних болести у ЕУ. Томе није допринело само законско ограничење, већ и квалитетно спроведена кампања којом је јавност обавештена о штетности хране с високим уделом трансмасних киселина.

– Нажалост, већина грађана уопште и не зна шта су, односно како на здравље делују трансмасти – упозорила је Борзан и истакла да је истраживање показало како свега четвртина испитаника сматра да имају негативан ефект на здравље, 52 одсто не зна или нема став о овом питању, а највеће разочарење је то што 22 одсто грађана мисли да позитивно утичу на здравље.

У Србији оваква ограничења не постоје, мада је било најава да би иницијативу, у интересу јавног здравља, могао да покрене Савет за безбедност хране. Када је реч о окружењу, у априлу ове године исте стандарде који се сада уводе у целој Унији увела је и Словенија, али је та земља отишла корак даље, с обзиром на то да се ограничење односи не само на прехрамбене производе који се налазе у продаји него и на паковану храну, која у оригиналној амбалажи завршава на продајним полицама, као и на храну у ресторанима.

Стручњаци напомињу да су масти саставни део правилне исхране да утичу на очување здравља и да их никако не треба избацивати из исхране, али да је важно разликовати добре и лоше масноће, у које спадају оне с трансмасним киселинама. Оне, углавном, настају при преради биљних уља у чврсте масти (као маргарин) или на високим температурама када се храна пржи. Производима дају чврсту структуру и бољи укус, због чега прехрамбена индустрија има интерес да их употребљава.


Коментари2
ecc6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар
Ускоро ће да уведу закон да сви морају да постану вегани, па кад буде полиција ишла од куће до куће. Сва срећа па не живим у Сојузу Европејскиx Социалистических Республик.
Dejan Sakos
@Aleksandar... ovo je izuzetno dobar tekst, sa izuzetno dobrim i korisnim informaciama, a vaš komentar je potpuno glupav, nemam bolju reč a dugo sam razmišljao kako bih formulisao to što pišete, ne zbog Vas, već zbog ostalih čittalaca kojima ovakav Politikin tekst treba da bude edukativan, kao što i jeste.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља