среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.12.2019. у 12:00 Бранка Васиљевић

Кривична пријава због скрнављења Гробницe народних хероја

Непознате особе исписале графите у црвеној боји на споменику културе на Калемегдану
(Фото: ЈП „Београдска тврђава”)

Обележје које чува сећање на нашу блиску историју и људе који су оставили печат на то време – Гробница народних хероја на Калемегдану – оскрнављено је исписивањем графита у црвеној боји. Због тога је Јавно предузеће „Београдска тврђава” поднело кривичну пријаву против непознатих особа због уништавања споменика културе.

– Исписивање графита на Гробници народних хероја на Калемегдану, која је проглашена за споменик културе, представља уништавање културног добра. Заједничким ангажовањем служби графити ће у што краћем року бити скинути са једног од најважнијих споменика на Београдској тврђави – кажу у „Београдској тврђави”. Они истичу да је реч о гробници изграђеној од посебног материјала због чега су потребни специјални препарати и средства за скидање графита. Та средства поседује само неколико фирми па због тога жврљотине на споменику нису скинуте јуче.

Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Гранитне плоче којима су обележена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944) и Иве Лоле Рибара (1916–1943) донете су за градилишта Храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890–1957), чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.

Одлуком Скупштине града Београда, Гробница народних хероја проглашена је за споменик културе 1983. године.

У ЈП „Београдска тврђава” истичу да споменици у овом историјском делу града „памте” дугу и бурну историју тврђаве, која мора да се сачува.

– Апелујемо на све посетиоце да не скрнаве споменике културе и не уништавају културно наслеђе „Београдске тврђаве” и града. Тим наслеђем се поносимо и представљамо га туристима који у све већем броју посећују наш град. Надамо се да ће починиоци бити пронађени и санкционисани – кажу у „Београдској тврђави”.

Фактографија

  • Ђуро Ђаковић био је један од најистакнутијих бораца радничке класе Југославије. Убијен је на граници Југославије и Аустрије, а његово тело је 1949. године пренесено у гробницу на Калемегдану.
  • Иван Милутиновић је југословенски комуниста, револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој. Погинуо је код Вишњице 1944. приликом експлозије шлепа, који је налетео на неексплодирану немачку мину. Првобитно је био сахрањен на Новом гробљу, а затим је 1948. његово тело пренесено на Калемегдан.
  • Иво Лола Рибар један је од организатора револуционарног покрета у Југославији, секретар Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије и народни херој. Погинуо је 1943. године на Гламочком пољу приликом напада на авион којим је требало да полети ка Барију. Његови посмртни остаци пребачени су у гробницу 1948.
  • Моша Пијаде био је сликар, новинар, револуционар, високи државни и партијски функционер Федеративне Народне Републике Југославије и Комунистичке партије Југославије, носилац Ордена народног хероја. Умро је у Паризу 1957. године приликом повратка наше делегације из Лондона. Сахрањен је у гробници на Београдској тврђави.
Коментари28
f9b4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jadni li smo -pogodni za eksperiment
Sramni akti provokacije mrtvih ( kao i ono skidanje glave sa Spomenika trećepozivcima u Karađorđevom parku iz devedesetih godina )Takođe i mentalne naci kolaboracije. @Rus Mihail . Da li se Vama više sviđa što su u Češkoj podigli spomenik Generalu Vlasovu i njegovim antisovjetima , zapravo izdajnicima naroda navodno i Vašeg (ruskog ) porekla pošto Vam se ne sviđa zatečeno stanje sahranjivanja vezano za Kremlj? Šta mislite o Petenu? Rodoljub?
ralence
Магазин “ Пролетер “ званичне новине КПЈ 28 Децембра 1932 год. доноси чланак у коме се подржава споразум са Усташама и потписани споразум између Др.Будака и Моше Пијаде у затвору у Сремској Митровици о заједничкој борби Усташа и Комуниста против Краљевине Југославије и Србског Народа који је проглашен као главни кривац и сметња Хрватима да направе НДХ.Ова четворица Хероја су склоњена са политичке сцене од својих Другова јер су били стари Комунисти и претња само влади једном човеку.
Kenedi
U "Proleteru" nikada nije objavljen "потписани споразум између Др.Будака и Моше Пијаде" iz vrlo prostog razloga, nije ga bilo, izmislio ga je i falsifikovao neki paraistoričar. Moša je bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici a Budak u Italiji. Ova laž je ponavljana desetinu hiljada puta, ali i demanti. Čudi me da baš nikada niste "natrčali" na demanti. Budak se posle garancija princa Pavla vratio iz Italije u Zagreb tek pred sam rat. Pogledajte barem elementarne stvari na srpskoj Vikipediji.
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
НАТО агресија није имала очекиваних успеха, услед наше жилаве одбране, па се прешло на варијант. изазивања грађанс. рата у Србији. За длаку је фалило да до тога дође 5. Октобра. Сада се лансирају разне групе транзицион. профитера, већих и мањих, које марширају улицама али без већег одзива становништва. Истина је негде у средини с обзиром да су се појавили документи да су неки четнички или партизанс. злочини били режирани од од Немаца у извођењу Фолксдојчера, који су одлично говорили српски!
Dosta!
Ukloniti te biste! Naslušali smo se laži!
Igor
Đuro Đaković - predsednik KPJ na Drezdenskom kongresu - glavni zagovornik razbijanja Kraljevine SHS i komadanja srpskih zemalja iznedju okolnih drzava. Moše Pijade - Na sednici Agrarnog saveta 1945 poručuje da sve srpske naseljenike sa Kosova treba "najuriti" sto je i sprovedeno u narednom periodu. Kakve idole negujemo, tako i prolazimo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља