уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:04

Српски тенк у друштвеној мрежи (ФОТО)

Како се дошло до податка да је Србија трећа у Европи по броју тенкова на сто хиљада становника и какав је данас војни значај ових оклопњака. - Војска Србије у активној употреби има 212 тенкова
Аутор: Милан Галовићуторак, 10.12.2019. у 22:00
Тенкисти из Сремске Митровице на вежби (Фото Министарство одбране/Јово Мамула)

Друштвене мреже лако усмере пажњу јавности на неку тему, а ових дана је популарна она по којој је Србија трећа у Европи по броју тенкова „на сто хиљада становника”. Лако је утврдити да је та мапа креирана још пре две године, дело је појединца из иностранства који ју је поставио у своје име, што је и нагласио. Неко је ових дана „ретвитовао” ову објаву, која се одмах проширила сајбер-простором, па је ова тема стигла и у медије.

Многи ће се запитати, не размишљајући о војним, политичким, географским и историјским разлозима, шта ће нам толики тенкови.


Уочи поласка на терен (Фото Министарство одбране/Јово Мамула)

Аутор мапе је користио податке доступне на интернету („Глобал фајерпауер” и „Википедија”) и њиховим укрштањем дошао до „податка” с колико тенкова располаже која земља – на сто хиљада становника. Испало је, не улазећи у рачуницу аутора мапе, да је по том критеријуму Србија, са индексом 9,17, на трећем месту у Европи, иза Русије и Грчке. Министарство одбране није коментарисало ове наводе.


Комуникација посада тенкова сигналним заставицама (Фото Министарство одбране/Јово Мамула)

Јучерашњи поглед на сајт „Глобал фајерпауер” открио нам је податак да Србија има 293 тенка. Међутим, већ годинама је познат податак да Војска Србије у активној употреби има 212 тенкова, док известан број ових средстава служи за обуку. Давно расходовани тенкови, од којих су многи продати као старо гвожђе „на килограм”, свакако не би требало да уђу у такве евиденције.

Од тенкова ВС у оперативној употреби готово 200 је типа М-84, а преостали су Т-72. Југословенске тенкове М-84, осим бивших република СФРЈ, користи и Кувајт. Тенкови Т-72 су совјетске (руске) производње, а Србија очекује и испоруку 30 ових тенкова из Русије, ако се превазиђу политички проблеми попут одлуке Румуније да спречи њихово допремање Дунавом.


Припадници Војске Србије на тенковском биатлону у Русији (Фото Министарство одбране) 

Минулих година тенкисти ВС скренули су пажњу, како оних који се баве међудржавним односима, тако и колега из иностранства, прилично успешним наступима на тенковском биатлону у близини Москве.

После пада Берлинског зида дошло је до смањења војних снага у Европи, па су значајно редуковане и оклопне јединице. У међувремену, скоро све државе у нашем окружењу су ушле у НАТО, прилагодивши одбрамбене потенцијале политици колективне одбране.


Тенкови Т-55 на Космету 1999. године (Фото ЕПА/Anja Nirdringhaus) 

Србија се, насупрот томе, декларисала као војно неутрална земља и може се ослањати само на своје снаге.

Међутим, и неке државе чланице алијансе одлучиле су да ојачају војску и то куповином тенкова. На пример, суседна Мађарска наручила је 44 нова тенка „леопард 2”, а одлучили су се и за набавку 12 половних тенкова истог типа. Такође, задржали су известан број тенкова Т-72, које користе још из времена док су били у Варшавском пакту.


Тенкови М-84 Војске Југославије и британски тенк „челенџер” у Приштини у јуну 1999. (Фото ЕПА/Срђан Суки)

Хрватска и даље користи југословенске тенкове М-84, а управо ових дана објављено је да своје оклопне снаге ојачавају транспортерима „бредли” америчке производње. Уосталом и САД су, као одговор на оно што сматрају руском претњом у Европи, на исток Старог континента допремиле своје тенкове „абрамс”.


Расходован тенк Т-55 постао је атракција испред стадиона Звезде (Фото ЕПА/Андреј Цукић)

Тенкови, иначе, спадају у наоружање које се користи деценијама, па су у многим земљама „заоставштина” из набавки из времена хладног рата. Њихово челично тело је, може се рећи, неуништиво, а многи подсистеми и електроника могу се модернизовати.

У том смислу, тенкови М-84 (иначе направљени по узору на и даље респектабилни Т-72) и даље су употребљиви.


Немачки тенк из Другог светског рата данас је експонат у Војном музеју на Калемегдану (Фото Д. Јевремовић)

Намера Министарства одбране и Војске Србије је да им се уграде електронски системи заштите, нова генерација експлозивно-реактивног оклопа, модернизована нишанска справа и уређаји за осматрање.


Модернизовани тенк М-84 представљен је на сајму „Партнер 2019” (Фото М. Галовић)

А реализација тог плана ће свакако бити важнија вест од тога колико имамо тенкова „на сто хиљада становника”.


Коментари11
d9261
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Promocija vojske i naoruzanja u Srbiji prelazi sve mere normalnog ponasanja jedne zemlje.
Његош
Важност јаке војске није аспект ратовања већ одбране. А свих страна смо мање-више окружени непријатељима. Након јаке војске, јачаи војна безбедност а после и цивилна. Број тенкова је важна ствар, али и њихова модернизација, што се показало 1999 и на бомбардовању. Да нисмо имали толико укопаних тенкова, НАТО би упао на наше границе.
Sloba
Ove fotografije najbolje pokazuju da nase oklopne jedinice opremljene beznadezno zastarelim tenkovima. Nigde ni traga od reaktivnih oklopa koji se drugde koriste vec 30 godina. Niti aktivno/pasivnih sistema, koji su spasili desetine izraelskih tenkova od najmodernijih ruskih protuoklopnih raketa. Nasa vojska kao da je nasledila mentalni sklop JNA po kome se nista od opreme nije modernizovalo. Tek sad se razmatraju neki od tih tih uvoznih sistema, koji su uzgred vrlo skupi.
Боро
А колики је број активних тенкиста?
dusan1
U praksi se pokazalo da nisu tenkovi ni avioni a pogotovu ne dobro komandovanje spasili zivote nego licno naoruzanje koje su gradjani nosili sa sobom a koje sad vlast (po naredjenju odozgo) oduzima .
Dimitrije
Које лично наоружање? Понеки пиштољ који су са собом понели резервисти спасио животе? Које глупост? Иначе слажем се једино са тиме да се сада неоправдано одузима оружје од грађана.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља