петак, 29.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.12.2019. у 18:00 Гордана Грујић

Непоуздани подаци мерења загађености ваздуха у Србији

(Фото А. Васиљевић)

Због недовољно развијене свести о изворима емисије загађујућих материја и последицама по здравље људи и животну средину, никаквих побољшања у последњој деценији није било у политици квалитета ваздуха у Србији. Напротив, дошло је до назадовања.

У другој половини октобра забележено је алармантно загађење ваздуха високим концентрацијама суспендованих честица ПМ 2.5 и ПМ 10 у градовима широм Србије. Тек након објављивања вести  о индексу загађења ваздуха за Србију на сајту „Air Visual”, јавност је сазнала да се Београд нашао на првом месту на листи најзагађенијих градова на свету. Спекулисали су надлежни о потенцијалним изворима загађења: индустријско загађење, пожар на депонији у Винчи, емисија из термоелектрана, саобраћај. Није било ни говора о потенцијалном прекорачењу других загађујућих материја и то пре свега азот-диоксида и органских једињења, које су поред ПМ честица рангиране као главни узроци појаве акутних и хроничних обољења респираторног и кардиоваскуларног система, канцерогених болести и, на крају, повећане стопе смртности.

Доминантни извори емисија азот-диоксида су процеси сагоревања, и то пре свега из авионског и друмског саобраћаја (дизел-мотори и возила старијег датума производње) затим из термоелектрана на угаљ, индустријских постројења и нешто мање из индивидуалних ложишта.

Национална и локалне мониторинг мреже у Србији не пружају потпуне и поуздане податаке о загађењу ваздуха и то због малог броја аутоматских станица за мерење (укупно 33 за целу Србију), њихове упитне калибрације, лошег одабира репрезентативних локација.

Проблем загађења ваздуха је био присутан широм Европе. Због тога се приступило широкој употреби пасивних мерних станица за одређивање азот-диоксида и  бензена у ваздуху. Те станице су саставни део националне мониторинг мреже у државама ЕУ али и пројеката тзв. грађанског мерења. Ова метода мерења је високо поуздана јер је акредитована у складу са међународним стандардима ЕУ (ЕН 13528 , ЕН 16339) и обавља се у две фазе –  прикупљање азот-диоксида помоћу пасивних станица, а затим мерење у акредитованој лабораторији ( ИСО / ИЕЦ 17025) Passam AG у Швајцарској. Мерне станице су лаке за руковање и постављање на било којој жељеној локацији и раде без електричног напајања. Помоћу међународног истраживачког пројекта за грађанско мерење који се финансира из буџета ЕУ, а њиме руководи немачка организација Deutsche Umwelthilfe у сарадњи са локалним струковним организацијама, спроводи се у неколико европских држава па и Србија. На пажљиво одабраним локацијама у неколико градова широм Србије поред главних саобраћајница и других потенцијалних извора загађења. Пројектни резултати мерења током периода од јула до октобра показали су да је Савски венац најзагађенија оштина Београда, где се просечна концентрација азот-диоксида кретала од 112 до 78.2 (μг /м3), а у Бранковој улици је забележен највећи пик од чак вртоглавих 131 (μг /м3) у октобру. Према Директиви ЕУ о квалитету ваздуха (2008/50/ЕК) гранична вредност на годишњем нивоу износи 40 μг /м3 . Следеће најзагађеније општине, Стари град са 81(μг /м3), Вождовац са 77 (μг /м3), Врачар и Земун деле четврто место са 71.5 (μг /м3), онда Чукарица са 62.6 (μг /м3), Нови Београд од 60 (μг /м3) итд. Што се тиче других градова, најзагађенији је улаз у Панчево са концентрацијом од 81 до 49 (μг /м3), следе Ниш са 69 (μг /м3), Лесковац са 63.5 (μг /м3), Ужице са 55 (μг /м3), Нови Сад са 50 (μг /м3), Ваљево са 49 (μг /м3), Суботица са 42 (μг /м3). Значајно је напоменути да се у истом периоду концентрација азот-диоксида у непосредној околини ТЕНТ-а  код Обреновца кретала испод 20 (μг /м3).

Добијени просечни резултати вишемесечног мерења указују на знатно више концентрације него што су то показали резултати државне мониторинг мреже коју спроводи Агенција за заштиту животне средине (СЕПА). На пример, доступни подаци СЕПА су показали значајно ниже концентрације азот-диоксида у ваздуху за Београд за исти период. Примера ради, највећа забележена концентрација у Београду била је на Мостарској петљи, 44.92 (µ/м3).

Добијени резултати пројекта непобитно указују да је саобраћај главни узрок загађења ваздуха азот-диоксидом у Београду. На то упућују измерене веће концентрације током јесењег периода у односу на летњи период, када је возни парк градског саобраћаја био редукован за више од 30 одсто, али и значајно ниже вредности у споредним улицама.

Најаве надлежних министарстава да ће до измена прописа о забрани увоза коришћених моторних возила можда доћи тек 2021 године говоре да ће до тада и даље на снази бити популационе мере у циљу куповине социјалног мира, али науштрб квалитета ваздуха и здравља људи.  Увођење међународних стандарда за побољшање мониторинг мреже и хитна измена прописа нема алтернативу, имајући у виду неумољиву статистику према којој 6.000 људи у Србији годишње умре од последица загађености ваздуха.

Мастер геохемије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари8
ea32b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Људи моји, примате се на бајке! И до сад су вожени Е3 аути (уосталом бензинац Е3 мање емитује од дизелаш Е6), па није било овако! Загађивачи су негде другде и одговорни их знају, али прилика за пуњење буџета новим наметима јје идеална и зашто би је пропустили?!? Наравно, на штету свих нас. Уосталом иницијатор забране Е3 мотора је удружење увозника и продаваца (нових) аутомобила! Мислите о томе уместо што нападате људе који за боље немају!
Milija Milojevic
U Valjevu je 16. decembra uvece bio "valjevski Bopal", ljudi su se gusili od kaslja na ulici...
Ваздушара
Под овим пежоративним надимком сам се бавила проблемом загађивањња ваздуха који није од јуче, посебно у ваздушном басену Панчево-Београд- Обреновац. И Београд, као и цела Србија, имају сложену топографију, те је број мерних места недовољан да би се дала оцена степена загађености. Наравно и све друго како је истакла ауторка текста. Ове године је у више махова била неповољна метеороошка ситуација тзв температурска инверзија када хладан ваздух у нижим деловима задржава загађујуће материје.
Gusenje
Aman ljudi GUSIMO SE ucinite nesto! Ovo je elementarna nepogoda najgore vrste, treba ljudi da znaju iz sata u sat sta se desava da ne vode bar decu napolje ovo je gasna komora! Uvedite hitne mere par nepar za automobile to su radile sve svetske prestonice dok nisu regulisale zagadjenja. I pre je bilo individuanog grejanja i toplana ali ovako nije nikada bilo. Spasavajte!
Taksa za čistiji Beograd
Da nije onakvo zagađenje u Bg ne bi ni uveli eko taksu. Sada cela S(v)rbija treba da plaća za nesposobno rukovodstvo Brograda kojem i isto toliko sposobna republička vlast stalno daje sredstva iz svog budžeta, umesto da daje za razvoj siromašnog dela zemlje. Imaju filozofiju kao Superhik iz Alan Forda, uzimaj od siromašnih da daš bogatima. Po tom principu su uzimali i od penzionera a partijska javna preduzeća nisu dirali

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља