уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
ФУДБАЛСКА ЛИГА ШАМПИОНА

Раскрсница Црвене звезде

Фудбалери српског првака сутра против Олимпијакоса у Пиреју играју за учешће у нокаут фази Лиге Европе, где би требало да је природан пут клуба на међународној сцени
Аутор: Горан Ковачевићуторак, 10.12.2019. у 20:00
У Грчкој пуковници или покојници: Милуновић доводи Звезду у вођство против Олимпијакоса у Београду (Фото И. Веселинов)

За Звездин фудбалски клуб, ново поглавље „Шта после Лиге шампиона” почиње сутра, иако са Олимпијакосом играју меч шестог кола елитног европског купа. Као што је било реално да се очекује још од објављивања распореда, ово је најважнији дуел за београдске „црвено-беле” ове јесени на међународној сцени, будући да ће у случају да остану непоражени, прећи у шеснаестину финала Лиге Европе, која је на програму у фебруару.

У Пиреју је на талону и неколико милиона евра Уефиних бонуса и шанса да се поправи утисак из мечева са Тотенхемом и Бајерном, али пре свега би требало да се види да ли је Звезда на нивоу који се тражи за нокаут фазу другостепеног континенталног надметања, која би, како ствари стоје пре него Лига шампиона, требало да буде план клупске стратегије у годинама које долазе.

Рекло би се да нема бољег противника да се то утврди од Олимпијакоса, који је ове деценије шест пута играо другу фазу Лиге Европе (до осмине финала дошао је 2012. и 2017), поред две године у којима је сезону завршавао у елити. Победа од 3:1 против Грка у Београду није мерило односа квалитета, пошто је резултат био одраз игре после црвеног картона за госте. У пола сата са играчем више Звезда је постигла три гола колико је, на пример, био њен биланс за 12 сати фудбала које је одиграла пре две године у Лиги Европе (осам мечева, испала у шеснаестини финала).

Како год, дуели са Олимпијакосом не могу да промене слику да је српски првак недорастао Лиги шампиона. „Црвена звезда, ПСВ Ајндховен или Селтик, сада се третирају као одважни аутсајдери у најбољем случају, или ’топовска храна’ у најгорем, а то су гигантски, историјски клубови пред којима се некада дрхтало”, писао је ове јесени у „Њујорк тајмсу” његов водећи фудбалски новинар, Енглез Рори Смит.

„На ове клубове сада гледа као на терет, публика која прву фазу Лиге шампиона назива досадном, кривећи жртве похлепе самопрокламоване европске суперелите. Али, они који желе да се врате у живот који се водио пре него што је Куп шампиона 1992. године прерастао у Лигу шампиона, наравно, нису у праву. Постоји разлог зашто је Лига шампиона светски културни феномен и што је изместила Мундијал са позиције златног фудбалског стандарда, поставши једноставно оно што људи хоће да гледају”, написао је један од најпознатијих фудбалских аутора из Велике Британије.

Смит је истом приликом критиковао Уефу што је „у свету Лиге шампиона од Лиге Европе створила мање од утешне награде, маратон на чијем крају се учесницима смеју водећи европски клубови”, али на другостепени еврокуп су упућенији и неки великани попут италијанског Интера, који је рекордер по броју утакмица са 185.

По броју сезона у бившем Купу Уефе, Црвена звезда и Партизан (по 28) су на трећој позицији у Европи, иза лисабонског Спортинга (Португалија, 32) и Брижа (Белгија, 30). Иза су Интер (27), Ајакс (Холандија, 26), Фејенорд (Холандија, 26) итд. Ни по броју утакмица, београдски „вечити” ривали нису далеко од врха, такође у равнотежи са по 140 (Партизан достиже ове седмице). Ови подаци су свакако реалнији од оних за Куп/Лигу шампиона где је Звезда уписала више учешћа (24, у Европи 23) него шестоструки првак Старог континента Ливерпул (23), а Партизан (22/26) чешће играо него Арсенал (21).

Финансијски, Лига шампиона не изгледа више као императив за наше најуспешније клубове, ако се погледа како је поступила Црвена звезда. Да оних двадесетак милиона евра Уефиних бонуса годишње нису профит који се очекивао, показује пораст обавеза и пад зараде од трансфера. Пре прошлогодишњег пласмана буџет клуба је, како је речено, износио 20 милиона евра, а годину дана касније је саопштено да је 30.000.000 финансијска конструкција за играче и стручни штаб, без осталих трошкова. Ту је отприлике и негативна разлика у приливу новца од продаје играча пре и после лањског пласмана, где резултатске катастрофе у Лиги шампиона терају менаџере страних клубова.

Успон до квалитетног фудбала најпре у нокаут фази Лиге Европе био би природан пут за Црвену звезду, којој одлазак у Атину ваљда неће донети деценије борбе са лошим успоменама, као што је био случај 1971. године, када је у реваншу полуфинала Купа шампиона са Панатинаикосом изгубила са 3:0, после победе у Београду сличним резултатом (4:1) као недавно против Олимпијакоса. Неколико месеци после овог пораза, о којем се и дан-данас прича и због сумњи у политичку позадину, намештање и тровање играчима, покренута је претеча Лиге Европе...


Коментари0
082b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља