понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.12.2019. у 19:19 Јелена Каваја

Кина замењује америчке рачунаре и софтвер домаћим

План је да се 30 одсто рачунара и програма замени следеће године, 50 одсто 2021. и преосталих 20 одсто 2022. године
Кинески ученици вежбају информатику на компјутерима западне производње (Фото: EPA/Adrian Bradshaw)

Кинеска влада је донела уредбу да у наредне три године сву страну рачунарску опрему и софтвер у владиним агенцијама и јавним установама замени домаћим производима. План је да се до 2022. промени између 20 и 30 милиона рачунара, показује истраживање брокерске куће „Чајна секјуритис” до којег је дошао „Фајненшел тајмс” (ФТ).

Ово откриће могло би да повећа тензије у преломном тренутку за трговинске преговоре две земље. Ако ове седмице не буде прелиминарног договора, нове америчке царине на кинеску робу треба да ступе у недељу, подсећа Си-Ен-Ен. Поједини аналитичари упозоравају да би амерички председник Доналд Трамп могао на овакве најаве одговорити још снажнијом забраном за кинеску технологију.

План је да се 30 одсто рачунара и програма замени следеће године, 50 одсто 2021. и преосталих 20 одсто 2022. године. Посао неће бити лак будући да су многи уређаји прилагођени америчким оперативним системима. У владиним канцеларијама се углавном користе десктоп рачунари кинеског произвођача „Леново”, али су компоненте попут чипова и хард-дискова амерички. Домаћа индустрија још није показала да има адекватну замену за стране технологије у појединим секторима. Посебно ће тешко бити наћи замену за полупроводнике „Интела” и „Нвидије” и софтвер „Мајкрософта” и „Епла”.

Према наводима ФТ, циљ је да се у складу са законом о сајбер-безбедности из 2017. користи „безбедна технологија која се може контролисати”. Одлука ће вероватно нанети штету америчким мултинационалним компанијама као што су ХП, „Дел”, „Мајкрософт” и ИБМ.

Кинеска влада под председником Си Ђинпингом већ неколико година покушава да смањи зависност од стране технологије. Агресивна политика америчке администрације према Кини и њеним компанијама изгледа је убрзала планове Пекинга и сада је све очигледније да се води права борба две суперсиле за технолошки примат.

Почетком године, док су САД водиле рат против „Хуавеја”, централна канцеларија Комунистичке партије Кине наредила је државним агенцијама и јавним институцијама да се окрену домаћем хардверу и софтверу. Како наводи ФТ, у јулу је завршено више од сто пројеката тестирања домаћих производа.

Реч је о првој директиви Пекинга са конкретним временским одредницама за избацивање стране технологије, која је део шире стратегије развијања домаћих производа. Технолошка независност је део пројекта „Произведено у Кини 2025” (Made in China 2025), мада се он више не истиче у први план јер повећава тензије у трговинском рату, подсећа агенција Блумберг.

Када су САД пролетос ставиле „Хуавеј” на црну листу, провладине кинеске новине су писале да то неће бити страшно за компанију јер је „годинама” правила планове за такву ситуацију и да ће убрзати развој домаће индустрије миркочипова која би била конкурентна америчкој.

Због забране америчким компанијама да послују са „Хуавејом” (на списку су и друге кинеске фирме) тај технолошки џин је у септембру избацио телефон највише класе без „Гуглових” апликација.

Сличне потезе у правцу технолошке независности у последње време предузима и Русија. Следећег јула ступа на снагу закон који налаже да сваки продати телефон, компјутер или смарт ТВ мора да има фабрички уграђен руски софтвер. Циљ је да се да подстицај руској технологији, јер, како је рекао Олег Никлајев, један од аутора, данашњи електронски уређаји углавном долазе с унапред инсталираним западним софтвером и грађани можда мисле да не постоји домаћа алтернатива. Неки га називају и „законом против ’Епла’”, јер америчка компанија не пристаје да фабрички инсталира туђе апликације и упозорила је да ће у том случају напустити руско тржиште.

Русија је ове године донела закон који властима даје могућност да ограниче саобраћај међу корисницима у Русији. Кремљ тврди да ће закон повећати безбедност јер омогућава да у случају сајбер-напада или неке друге критичне ситуације искључи руски интернет од глобалног, али критичари тврде да је увод у цензуру интернета сличној оној у Кини.

Амерички магазин „Форбс” у томе види и геополитичке игре, то јест да Русија и Кина збијају редове на терену технологије против заједничког непријатеља САД.

Коментари8
78737
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
Sve je to normalno i očekivano nakon Trampove kampanje o zaštiti američke industrije i ekonomije od stranih uticaja. Šta je tražio to je i dobio.
John Rudich
Једва чекам да Кинези лансирају софтваре који ће замени микрософт и друге сличне америчке производе.
Леон Давидович
Наравно све у корист домаће производње. То се може сматрати рационалном економском политиком.
Dusan
Pa sta su cekali do sada kad je to tako jednostavno?
David Ben Yishai
Pa nije bas da su mikrocipovi Americki, Intel radi gotovo sve svoje cipove u Izraelu gde su i dizajnirani. Gugel je Jevrejska korporacija a vlasnik i CEO Gugela je sin bivseg guvernera Izraelske Centralne Banke, kao sto je i Fejsbuk. Potpuno osiguravanje Kineskih racunala bi bio prelaz na programiranje masinskog jezika koji bi koristio nule, jedinice i dvojke dakle 3 osnovna elementa programiranja a ne dva kao sto je to danas na svim racunalima. Zivi bili pa videli.
Pele
Користим Linux већ две деценије и могу да потврдим да се ради о одличном бесплатном оперативном систему. Његова главна мана је недостатак важних програма који су писани искључиво за Windows или macOS. Кина може доста безболно да избаци амерички комерцијални софтвер из државних институција и замени га са бесплатним алтернативама. Проблем су обични корисници који су врло често принуђени да користе програме који нису писани за Linux.
Hong Kong
Ma ko pita obicne korisnike za misljenje? Iovako ih je samo nesto manje od 2 miliarde.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља