четвртак, 23.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Немац Кол у шпијунској афери

Ханс Кол кренуо је у лето 1941. с путном исправом на име Иван Колић на свој први обавештајни задатак
Аутор: Бранко Пејовићуторак, 10.12.2019. у 20:33
Насловна страна књиге о немачком шпијуну

Ужице – Долазио је Немац у више наврата у нашу земљу као представник једне баварске фирме, а кад је последњи пут био у Суботици овде су му ставили лисице на руке и касније му судили као некадашњем обавештајцу. Осуђен је на 11 година затвора, у Сремској Митровици је издржавао казну, па је  амнестијом пре њеног истека ослобођен.

О таквој поратној судбини Немца Ханса Кола, или Ивана Колића какво му је било ратно обавештајно име, говори књига „Мајор Кол/грађанин Колић'” која је недавно објављена у Ужицу у часу кад су обелодањени снимци ововремених шпијуна

Аутор књиге је некадашњи новинар „Политике”' Ђорђе Пилчевић, ужички публициста који је преминуо пре две и по године не дочекавши излазак свог дела. Рукопис на коме је Ђорђе некад дуго и посвећено радио (а део података својевремено објавио у једном новинском фељтону), породица је сачувала, а књигу је објавио Историјски архив у Ужицу.

Та прича о Хансу Колу је истинита, ратна и поратна, са мноштвом појединости, сведочења, факсимилом новинског текста објављеног са суђења, па и копијом судске пресуде. Кол је из свог војвођанског завичаја уочи Другог рата отишао у Немачку да се усавршава у струци. Али кад је немачка кренула у освајања Европе, добровољно ступа у немачку армију. У Халеу, где су војнике припремали за рад у немачкој војној обавештајној служби, Ханс пролази потребну обуку и псеудоним Иван Колић.

По окупацији Југославије Абвер формира шпијунску мрежу у градовима Србије. Кад су партизани и четници повели акције на терену, Ханса Кола су из Београда послали на службу у Ужице и Чачак. Кренуо је он у лето 1941. с путном исправом на име Иван Колић на свој први обавештајни задатак. Због знања српског прихватан је без подозрења. Најпре је у Ужицу бележницу напунио подацима, „а саговорници су му се поверавали, јер су мислили да је реч о нашем човеку, домаћем Шваби”. Затим је то исто радио у Чачку, после чега је команди дао извештаје. Писао је о кретањима и акцијама комуниста и четника у овим крајевима, бележио њихову бројност, имена, где су зборовали. Наводио и имена људи који се противе устаничким акцијама, како би они немачким органима могли давати информације. Извештавао је Кол команду и о хапшењу 40 комуниста у Ужицу јула прве ратне године, који су пуштени под јемством тадашњег председника општине Андрије Мирковића.

Задовољни шпијунским радом, из Абвера су обавештајца Колића поново слали на терен, прво у Шабац, да преко доушника Срба сазна више о устаницима. Одатле у Бању Ковиљачу где је у специјалној мисији Абвера остао до фебруара 1942. Представљао се народу као Иван Колић, опуномоћеник Министарства пољопривреде српске владе. Умео је напречац да освоји саговорника, а неуки свет га је сматрао човеком од Недићевог поверења који може доста да учини за српски народ са обе обале Дрине.

У тој својој прикривености стигао је и до четничког команданта Јездимира Дангића у источној Босни, да би 1942. Немци похватали неке Дангићеве четнике и спровели их у логор. У то време Раде Јакшић, један од партизана у источној Босни, случајно је сазнао да је Иван Колић немачки агент, о чему је и Тита писаним извештајем обавестио, наводи Пилчевић.

Ипак, то није омело Немца да потом постане шеф мелдекофа у Ужицу, јединице немачке обавештајне службе. Ту је остао до 1944. године, уз велика овлашћења, моћан да смени чак и челног Крајскомандантуре. Овде је у већину задатака ишао у цивилу, а носио би и различите немачке униформе, око врата увек белу свилену мараму. Водио је собом и вучјака, упамтили су га многи ухапшени. Кога Иван Колић оптужи тај је готов, причало се по ужичком крају тих ратних година. Водио је и казнене експедиције по околини. Рецимо, када су се код Косјерића у јесен 1943. сукобили четници и љотићевци и притом погинуо Колићев пријатељ љотићевски командант Лаутнер, Колић је организовао казнену експедицију када је ухапшено око 200 житеља овог краја, неки су одведени у бањички логор. Слично је Колић поновио у рачанском срезу где је, као одмазда за један напад четника на Немце, спаљено пет села рачанског краја, уз хапшења народа и стрељања. Пилчевић пише и да је пред крај рата Колић Кол лично ишао код команданта Горске гарде Николе Калабића кад је овај тражио да с Немцима потпише споразум о заједничкој борби против партизана. С тим што Дража Михаиловић није хтео да присуствује овим разговорима нити, наводи аутор, да присуствује потписивању споразума.

У току 1944. пред налетом ослободилаца Ханс Кол бежи ка Аустрији. Живео је после рата у Немачкој, а с почетка шездесетих прихватио понуду шефова из једне минхенске фирме да дође у Југославију и продаје њене машине. Његов шести службени долазак марта 1961. био је и последњи. Хапси га Удба у Суботици и креће истрага за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва почињено 1942. и 1943. године.

Децембра 1961. изведен је на оптуженичку клупу Окружног суда у Ужицу. Кол је у својој одбрани покушавао да се представи као „пријатељ српског народа”. Али изјаве многих сведока које је хапсио потврдиле су да је баш он Иван Колић. Сељак из Мочиоца Милија Сићовић сећао се да је овај пред њим наређивао да га туку, а његов глас му је, рече Милија, добро остао у сећању.

После четири дана суђења, 23. децембра, изречена је пресуда: 11 година строгог затвора. Ту пресуду ужичког суда касније је потврдио и Врховни суд Србије. Казну је Ханс Кол издржавао у КП дому у Сремској Митровици. Захваљујући амнестији, вратио се својој породици у Минхен раније него што је очекивао.


Коментари3
bc899
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saša
Interesantna priča, a ko ga je amnestirao? A da Tito, baš me zanima koji je razlog.
Igo
Možda njegov kum Stevo Krajačić
Препоручујем 15
Срб
Dobro je on prošao

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља