петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.12.2019. у 10:01 Милица Димитријевић

Пулсирање скулптура у Легату Коке Јанковића

Заоставштина једног од наших највећих вајара од данас ће у Крагујевцу моћи да се види у наменски грађеном објекту
„Мајка II”, 1990, бронза (лево), ентеријер изложбеног простора (Фотографије М. Димитријевић)

Крагујевац – Да је још међу нама, Никола Кока Јанковић (1926–2017) у петак би прославио рођендан, а данас би био сигурно презадовољан. Његов легат у родном Крагујевцу, у пуном сјају новог и визуелно заиста елегантног, питког објекта, биће у подне представљен јавности. Биће то привилегија – они који, попут нас током јучерашњег претпремијерног обиласка, буду присуствовали дневном програму отварања доживеће ово здање и скулптуре у њему онако како је и најмагичније. Уз игру светлости и сенке тај простор, још ако је и сунчано, као да посебно поиграва. Управо то осветљење, природно и меко, најприсутнији је споредни чинилац целог изложбеног здања чиме је Кокиним делима – а она и јесу овде главни глумци – омогућено да блистају и пулсирају попут бића која дишу и покрећу се.

Једноставне спољашње и унутрашње линије и сведена концепција изложбе нису производ случаја. Јер, један од наших највећих вајара лично је одобрио пројекат саме зграде, делимично обликоване по угледу на антички храм, одабравши и архитекту Зорана Гагића, у време отпочињања целог наума, тек пристиглог из Париза, док је његово добро познато инсистирање на прочишћеном начину презентације апсолутно поштовано. За то је заслужна Катарина Бабић, руководилац легата.

Јанковић, иначе академик САНУ, био је скроман и благ човек, али када је реч о стваралаштву врло одлучан и непоколебљив, и једини је скулптор на домаћим просторима чију је заоставштину од сада могуће видети у репрезентативном здању, наменски грађеном. Више од стотину излагачких квадрата испуњено је са његових 75 радова. Под именом „Живети уметност” она су одабрана да чине сталну поставку од укупно 1.744 уметничка дела (која чине три збирке – скулптуре, цртежи и студијски материјал) колико их је иза себе оставио за ову сврху, а која су смештена у пространом депоу. Она ће бити повремено пред публиком, на посебним будућим поставкама.

– Приказали смо комплетан његов ангажман у домену портрета, фигурације, јавних споменика, изложба је организована на преплету тематске и хронолошке линије. Најстарији експонат је портрет друга Димитрија Огњановића, који је Кока урадио као средњошколац 1943, тада се могло запазити да ће аутор постати врстан карактерни портретиста, полазећи од синтетичког обликовања па до експресије, очигледне на много каснијем приказу Лазе Костића. Кока је избегао стрељање у Крагујевцу 1941, али је тада страдао његов брат од тетке па су она и њен бол били полазиште за опус мајки, као симбол туге. Управо у том опусу и потом оном ратничком, чиме је деценијама био окупиран, могу се уочити експериментисања са формом у искораку ка модерности. Многобројне су и његове споменичке скулптуре, један његов Тесла налази се и у Њујорку. Најмлађа изложена дела су фигурине у витринама, настале 2012, и један недовршени рељеф – каже Катарина Бабић.

Након што се прође кроз описани избор радова стиже се до просторије која има интиман, дискретан шарм. Реплика атељеа са оригиналним намештајем доприноси откривању вајареве личности.

– Издвојили смо уписницу на академију, породичне фотографије, на њима су мајка, отац и два брата, супруга, алат за моделовање који је сам правио, ту је и превод Роденовог тестамента, Кока је то успео да уради као младић, велики француски уметник био му је инспирација од раних дана. Столица коју је користио била је део мобилијара кафане коју је држао његов отац и то је место било кључно, Кока је први пут ту почео да црта госте који су долазили, поставши касније изврстан цртач – додаје наша саговорница.

 Део реконструисаног атељеа

Осим идеје да се у догледно време оформи и парк скулптура у непосредном екстеријеру легата, битно је напоменути и ток доласка до овог, свечаног тренутка. Цела прича почела је прелиминарно још 2008, уговор између Јанковића, града Крагујевца, који је изузетно волео, и Универзитета у том граду, којима је он своја дела завештао, потписан је 2012, али је било потребно време да се цео процес доведе до краја. Зграда је изграђена 2017, то је финансирано средствима града домаћина, преко Министарства привреде и путем кредита Европске банке за обнову и развој, при чему је организационо решење пронађено у моделу који је, како каже Милош Јуришић, в. д. директора Народног музеја у овом граду, деловао најизводљивије – да легат буде засебна јединица институције на чијем је целу.

– Таква одлука донета је, између осталог, будући да је Народни музеј ионако задужен за старање о уметничким делима на територији Крагујевца, што подразумева неопходне музеолошке стандарде, а за шта друге институције нису имале могућности – каже Јуришић, додајући да се све што је затечено након што је Јанковић преминуо од тада чувало управо у музејском депоу.

Поред бројних званица које се данас очекују, пре свих, чланови породице, али и Владимир Костић, председник САНУ, откривено нам је да ће догађај употпунити и његови некадашњи ученици Здравко Јоксимовић, Славе Ајтоски, Габриел Глид, Тамара Ракић. Сви до једног говорили су у неколиким приликама да су веома волели свог професора, а и он је волео њих. Пратећи и подржавајући их на изложбама чак и када је зашао у озбиљне године своје емоције нештедимице је показивао. Данас ће му то бити додатно узвраћено.

Коментари3
04a21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

A
Izuzetno, ocaravajuce, tako sam ponosna sto se ovakva Galerija - Legat nalazi u mom gradu.Treba videti remek dela Koke Jankovica, skulpture Dositeja Obradovica, Nikole Tesle, Branisla Nusica, Laze Kostica... i jos desetine dela, za divljenje. O samoj zgradi Legata, sta reci, remek delo arhitekte Zorana Gagica.. Dodjite da vidite...verujem da cete biti odusevljeni.
Danica Petrovic
Veliko umetničko delo jednog iznad svega plemenitog i skromnog čoveka biće dostupno javnosti u reprezentativnom protoru - kako dolikuje. Prava retkost za naše prilike. Za divljenje i pohvalu.
Боро
Кад једна држава намири све своје основне потребе, болнице, домове здравља, јавне кухиње, обданишта, домове старих.... и стигне да се посвети и ликовној уметности, поврх свега тога, е то је успешна држава! Искрене честитке!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља