понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:06
ПРОФЕСИЈА СЦЕНАРИСТА

Када човек изабере искреност и љубав, ваздух се рашчисти

Шта је занимљивије и компликованије од људске душе? Не престају да ме фасцинирају наши често ирационални, сулуди поступци и начин на који бирамо да живимо своје животе. Све је наш избор, о томе говори и „Дуг мору”. Човек има и светлу и тамну страну, не може побећи од тога, али може да изабере шта ће неговати, чему ће дати крила, каже Хајдана Балетић, која је потписана као сценаристкиња серије „Дуг мору” Хајдана Балетић
Аутор: Снежана Чикарићчетвртак, 12.12.2019. у 20:42
(Фото: Душан Тодоровић)

Иако је још давне 1984. године упловила у свет покретних слика када се као малена Јеврејка Леа скривала у фуруни у култном филму „Балкан експрес” свог оца Бранка Балетића, Хајдана Балетић се публици данас не представља као глумица. У свету покретних слика, међутим, и те како је присутна. Опчињена бројним филмаџијама, занесењацима који су током одрастања пролазили кроз дневну собу њених родитеља из тог магичног круга није ни покушала да изађе већ нам својим поимањем света око себе и односа међу људима кроји неке нове, необичне, радо гледане приче. Попут серије „Дуг мору” која је управо другачијим наративом од већ виђеног привукла бројне домаће гледаоце.

Како се родила идеја за серију „Дуг мору”?

Продуцент Бојан Маљевић почео је да развија идеју са Стеваном Копривицом, убрзо смо се укључили редитељ Горан Гајић, Бојана Маљевић и ја. Радили смо у некој врсти „writers room-a”, разговарали о најбољем начину да се исприча прича и изграде ликови. Лепо је сарађивати са редитељем који има прецизан стил, инсистира на одређеном тону, и иако ово за писца значи константно преиспитивање и преобликовање идеја, драго ми је да смо се брзо сложили око тога да ће ово бити необична, танана прича о односу оца и ћерке, брата и сестре, о важности комуникације и искрених односа међу људима.

Да ли сте од самог почетка знали како ће се развијати прича и због чега је толико тешка?

Од почетка сам веровала да прича треба да се тиче свих нас. Бавимо се егзистенцијалним питањима, кривицом, ценом коју човек плаћа када обмањује себе и друге. Окружени смо лажима, политичким, медијским, тешко је данас говорити истину када многи не желе да је чују. Суочавање са сопственим грешкама није лака тема, али је битно да се о њој говори. Периша, један од главних јунака, доживљава трагичну ситуацију, али оно што га обележава је његова реакција на тај догађај. Због једног погрешног поступка на који се одлучио не размишљајући много, заувек мења ток свог живота и живота своје породице. Био ми је занимљив рад на том лику, као и на лику Ђорђа, човека који се емоционално никад није отворио и који због тога пати.

Идеје су се рађале и током самог снимања серије, колико су вам други помогли у томе?

Свака серија је производ тимског рада. Као сценариста у конкретне сцене сам преточила оно о чему смо редитељ, продуценти и ја разговарали. Због специфичних продукцијских услова у којима је „Дуг мору” настао, радили смо брзо и у ходу проналазили нека решења. Ово није идеалан начин рада, за писца време много значи, јер идеја мора да се крчка, уобличи, надогради. Али мислим да смо се добро изборили са овим изазовом. Срећна сам и због изузетне глумачке поделе. Сјајни српски и црногорски глумци остварили су аутентичне и дирљиве улоге. Сви у екипи су с љубављу радили свој посао. Верујем да се то увек види и осети.

Од пете епизоде сте почели да пишете заједно са редитељем Гораном Гајићем. Како изгледа процес стварања у четири руке? Горан је имао врло конкретне идеје за поједине сцене и пожелео је да их и напише. Касније је сценарио пропустио кроз свој препознатљив редитељски „филтер”, испричао причу на понекад врло нежан, понекад бруталан начин, у фантастичним, готово поетским пределима у Црној Гори и неком другачијем Београду.

Шта вам је било најизазовније у овој причи?

У свету и у Србији се тренутно производи пуно ТВ серија. Критеријуми су када говоримо о светској продукцији врло високи јер је конкуренција невероватна. Традиционални емитери и платформе као што су Нетфликс или Амазон боре се за гледаоце квалитетним сценаријима, богатом продукцијом, беспрекорном режијом. Драго ми је што се и у Србији толико снима. Продукцијски, ми се наравно не можемо поредити са холивудским или Би-Би-Си стандардима, али то не значи да не можемо да понудимо занимљив садржај и иновативне форме. Појавиле су се домаће серије које су модерне и релевантне. Када је човек креативан, храбар и паметан може да створи нешто квалитетно чак и у условима који су далеко од идеалних. Било ми је важно да причу не причамо на конвенционалан начин и да уђемо дубоко у ликове. Шта је занимљивије и компликованије од људске душе? Не престају да ме фасцинирају наши често ирационални, сулуди поступци и начин на који бирамо да живимо своје животе. Све је наш избор, о томе говори и „Дуг мору”. Човек има и светлу и тамну страну, не може побећи од тога, али може да изабере шта ће неговати, чему ће дати крила. Било ми је важно и да прикажемо Олгу, Маришку, Анђу и друге женске ликове као праве жене од крви и меса, несавршене, храбре, понекад збуњене, и да избегнемо клише „курве/светице” од којег домаћа продукција још увек понекад пати. Прича има неколико паралелних временских токова, не бавимо се експлицитним објашњавањем ко је коме шта и зашто је ту. Ово наравно није по укусу свих гледаоца, али серија је нашла пут до оних који су жељни садржаја, не беже од јаких емоција и истина које боле. На сву срећу, и да не испадне да смо преозбиљно схватили себе и тему, има и хумора. Као и у животу, смех и сузе су помешани. И на крају ипак постоји нека алтернатива том мраку. Када човек изабере искреност и љубав, ваздух се рашчисти а живот поново проструји.

У свет покретних слика упловили сте 1984. године као малена Леа у сада већ култном филму „Балкан експрес”. Од тада до данас, шта је из тог света оставило највећи утисак на вас и колико је тај филмски свет у којем сте живели утицао на избор животне професије?

(Фото Бела Богојевић) 

Филмаџије су невероватно забавно друштво када сте дете. Често сам ноћу када би ме послали у кревет прислушкивала разговоре одраслих иако пола тога нисам разумела. Понекад у шали кажем да су ме ти занимљиви, харизматични људи који су пролазили кроз нашу дневну собу упропастили! Када растете у слободном окружењу очекујете да је цео свет такав и да су сви људи отворени, радознали, вечита деца. Занесењаци су обележили мој пут и хвала им на томе. Стварност је често сурова и банална, и без тог погледа „са стране”, без духовитог или бритког коментара била би неподношљива. Снимање „Балкан експреса” за мене је било дивно искуство. Сећам се смеха на сету. Три броја већих ципела на штикле Тање Бошковић у којима сам „набадала” у гардероби. Глумачких савета које је ми је давао Бора Тодоровић са све оном шеретски накривљеном федором на глави. Како ми Гага Николић каже „мораћу мало да те вучем за руку, трчи као да ти живот зависи од тога” кад смо бежали од Немаца. Недостају ми много те раскошне душе које нису више са нама.

Колико сте задовољни својим књижевним делом?

Роман „Води ме на друго место” писала сам док се све около распадало. Данас би он вероватно другачије изгледао, али тада – то је било то, и то сам била ја. Отићи или остати била је дилема целе моје генерације. Ми смо те своје године које би требало да буду најбезбрижније провели у тешком мраку. Младост је својом снагом и заносом делом победила бунило којим смо били окружени, али нас је све то обележило. Мој роман говори о том „глувом” времену када вас поједу историјске околности, о томе како се човек осећа немоћно када му неке бахате, примитивне фигуре, најгрознији примерци људске врсте креирају стварност. На жалост није се много тога променило од када је књига изашла. И даље већина људи нешто чека, не схватајући да су прошле деценије и да се, док не засучемо рукаве и узмемо судбину у своје руке, ништа битно неће променити. Ја сам желела промену, и отишла сам. Тај одлазак исто кошта, као и останак, он има своју цену. Живот у другој земљи, рад на другом језику, поготово за писце или глумце којима је језик оруђе не може бити лак. Почињете испочетка, без подршке пријатеља или породице. Али то вас искуство кали, помогне вам да схватите шта је важно а шта не. Има много лепоте у тој тежини. Поред тога живот у метрополи као што је Лондон отвара видике. Постајете космополита, цените различитост, богатство других култура. И оно што је најважније, схватите да смо сви ми, без обзира на националност, веру или сексуалне преференције на крају обични људи, са истим жељама и бојазнима. Наши локални сукоби изгледају још бесмисленије из ове визуре, деценије раздора и стално подгревање мржње још трагичније и суманутије.

Хоћете ли наставити да причате причу о магичном камену и да ли је у плану још неко ново дело?

Магични камен је врста драматуршког замајца у серији, покриће да уђемо дубље у психу наших јунака. Митологија у „Дугу мору” је, у ствари, огледало душе свих ликова. Што се тиче будућности серије она је у рукама продуцента. Оно што знам је да због одличног пријема постоји велико интересовање за другу сезону. Ја тренутно развијам још једну серију у Србији и два ТВ пројекта у Немачкој. И размишљам да наставим причу оне девојке из романа и прикажем шта јој се све у међувремену догодило.


Коментари1
459e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snežana
Veoma pametna i lepa devojka, sa zlatnom dušom. Želim joj puno uspeha i jedva čekam nastavak priče...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља