субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:32

Вртићи у банатским селима примају децу на дружење

Од почетка септембра малишани узраста од три до пет година који живе у Житишту, Банатском Карађорђеву, Торди, Торку и Српском Итебеју могу бесплатно да долазе у предшколске установе
Аутор: Ђуро Ђукићсреда, 11.12.2019. у 21:00
Распевана дружина са васпитачем: за време тросатног боравка у обданишту могу лепо се забаве (Фото: Ђ.Ђукић)

Житиште – Ове јесени деца су оживела пет места у једној банатској општини. Реч је о акцији коју је повео Кабинет министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику заједно с локалном самоуправом с намером да се бар донекле зауставе негативни трендови у кретању становништва. Као и у свим деловима наше земље, и у средњем Банату села се интензивно напуштају, с тим да је овде реч о богатим насељима, у којима се углавном живело далеко од сиромаштва. У такозваном пилот-пројекту названом „Мој вртић – моје чувалиште” предшколска установа „Десанка Максимовић” је у општинском средишту Житишту и у још четири села – Банатском Карађорђеву, Торди, Торку и Српском Итебеју – омогућила да се ове године од почетка септембра до средине децембра организује бесплатан боравак у вртићима деце узраста од три до пет година.

– Интерес је био велики и то је за све нас било пријатно изненађење – каже директорка предшколске установе у Житишту Нада Јањеш. – Намера је била да се малишанима три пута недељно омогући боравак и после редовног и уобичајеног рада вртића. Позвани су и родитељи да, ако желе, доводе децу која до тада нису долазила на оваква места. Окупљања трају два до три сата и у њима је главни организатор васпитач који спроводи програм прилагођен гостујућим малишанима. Програм према коме држава даје подршку ванредном и повременом састајању деце која редовно не иду у вртић сматра се доприносом ревитализацији руралних средина. Због могућности повременог чувања деце, млади парови би се чешће одлучивали да остају на селу. Већ сада се може рећи да је намера иницијатора овог програма успела. Села у чијим се вртићима деца ванредно окупљају донекле суоживела.

Директорла Јањеш у чијем се организационим целинама апроводи нови начин окупљања малишана, каже да је интерес изнад очекиваног и да су њиме задовољна и деца и васпитачи и родитељи. Одличан пример долази из Српског Итебеја, где је за рад с децом ангажован Миладин Игњатов, млади васпитач с дипломом високе школе за ову струку из Кикинде. Он је до сада био незапослен, има породицу и живи у Српском Итебеју. Свира хармонику и гитару и деца су његовом наставом, прилагођеном овом узрасту, одушевљена.

– Исти став имају родитељи и стручњаци – каже Тања Гаковић, педагог у предшколској установи у Житишту. Оваква догађања су трачак наде да се зауставе негативни у кретању становништва овог краја, посебно у Српском Итебеју. Наиме, овде је ове године обележено 800 година од првог помињања овог насеља у писаним траговима, по чему је оно најстарије у крају. Кроз историју је дало низ познатих личности, па је тако и породица Милоша Црњанског пореклом из овог места и он је о њему оставио низ написа. Поред Црњанског у њему су боравили и познати путописци, попут Тубеа, Гризелинија, Евлије Челебије. Доситеј Обрадовић је свраћао у Цркву Светог Саве, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај на чувени вашар.

Подсећања ради враћамо се у прошла времена, У летопису Темишварске епархије помиње се да када је Велики Бечкерек, данас Зрењанин, имао 7.912 душа, у Итебеју је живело 3.690 становника. Углавном било је то важно геостратешко место на средокраћи пута од Темишвара до Великог Бечкерека и Велике Кикинде и Вршца. Када је завршена регулација Бегејског канала, постао је важно пристаниште, па су мештани имали и те како користи од успостављања воденог саобраћаја од Темишвара према западу. Село је почело да стагнира када је напуштен водени саобраћај због замуљивања канала и давања предности друмском саобраћају и – тренд заостајања је тешко могао да се заустави. Тако је Српски Итебеј 1948. имао 5.376 становника, а на прошлом попису 1.969.

Социјалистичка власт се определила за индустријализацију, а села су препуштена земљорадничким задругама које су, према мишљењу неких, биле симбол за небригу и водиле су у заостајању наших села. Слична судбина је задесила села у којима се одвија програм „Мој вртић – моје чувалиште”, тако да се после много година у њима види трачак наде за опстанак уз озбиљну подршку државе.


Коментари0
8be1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља