понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:18

Карл Ове Кнаусгард и Елфриде Јелинек уз Петера Хандкеа

За промену, „Њујорк тајмс” наводи позитивна мишљења, добрих писаца, о овом аутору
четвртак, 12.12.2019. у 20:00
Олга Токарчук и Петер Хандке уочи додељивања признања (Фото EPA-EFE/Henrik Montgomery)

Постају већ пословичне и заморне оптужбе једног дела западне јавности да је лауреат Нобелове награде за књижевност за 2019. годину Петер Хандке апологета геноцида који су Срби спровели у Сребреници, пријатељ Слободана Милошевића, који је увеличао и његову сахрану, и слично.

Међутим, за промену, „Њујорк тајмс” наводи позитивна мишљења, добрих писаца, о овом аутору. Међу њима је сјајни норвешки аутор Карл Ове Кнаусгард, који је изјавио да не може ни да замисли очигледнијег добитника Нобелове награде од Хандкеа, бриљантног у свакој декади свог стваралаштва.

„Хандке је отишао у Србију покушавајући да откључа свет кроз своје јединствено, идиосинкратично, књижевно присуство. Али сложеност и двосмисленост језика, наоружани Хандкеовим осећањима, отворили су Пандорину кутију бола, беса и очајања”, речи су Кнаусгарда.

Елфриде Јелинек, аустријска књижевница којој је Нобелова награда додељена 2004. године, мишљења је да је Хандке и као песник десет пута заслужио Нобела.

Нажалост, мало је западних новинара Хандкеу постављало питања из области литературе. Чак је и онима са којима је разговарао у својој кући, у близини Париза, казао разочарано, после упитаности о његовом писању о Балкану: „Ја сам писац. Моји корени су у Толстоју, Хомеру, Сервантесу. Оставите ме на миру и не постављајте ми таква питања”, рекао им је.

„Њујорк тајмс” такође наводи и причу Малтеа Хервига, новинара који је написао Хандкеову биографију, о његовом тешком детињству у малом аустријском граду Грифену, где је рођен 1942. године. О сиромаштву и безнађу, одрастању уз насилног очуха, о мајци, која је извршила самоубиство. Судећи по овој биографији, Хандке је био преосетљиво дете које лако плане, а колико је његов живот одредио његов стваралачки пут показало је предавање које је одржао у Шведској академији пре него што ће му наредног дана бити уручена награда.

Од почетка је Хандке померао границе књижевности, као и драмског стваралаштва, наводи „Њујорк тајмс”. Примао је многе добре критике током осамдесетих и деведесетих година 20. века, а ако би у то време био спомињан у негативном контексту, било је то пре свега из пера конзервативних критичара који су презирали авангардне тенденције. Када је 1996. године, после путовања Србијом објавио књигу „Зимско путовање на реке Дунав, Саву, Мораву и Дрину или Правда за Србију”, привукао је на себе пажњу новинара, политичара и бораца за људска права.

Малте Хервиг напомиње у својој биографији да је Хандке у свом дому у Француској читао вести са балканских ратишта и нервирао се због тога што је Србија увелико била приказивана као једини злочинац у конфликту, без дискусије о широј слици. Његов први импулс био је да не прихвати ове извештаје здраво за готово. Запитао је како је било могуће спровести масакр у Сребреници, посетио је делове Босне који су били под контролом Срба. Хервиг је такође приметио да је Хандке био неосетљив према муслиманским жртвама у рату и да је дозволио да га заведу српски националисти, али да је свакако заслужио Нобелову награду. Када су га пријатељи упозоравали да ће себи навући невоље буде ли објавио такве ствари, он је свеједно наставио по свом.

Амерички професор и преводилац Скот Абот, који је заједно са Хандкеом путовао у Србију, закључио је да је разлог очигледне наклоности према Србији била и чињеница да је његова мајка била Словенка. Словенија је била део Југославије до 1992. године, земље о којој је Хандке писао дивне есеје.

Абот је запазио и то да је Југославија за овог писца била земља утопије, због суживота више нација, као и због одсуства национализма који је постојао у Немачкој и Аустрији. Абот је чак нагласио да је Хандкеов говор на Милошевићевој сахрани био ламент над Југославијом.

Жарко Радаковић, Хандкеов пријатељ и преводилац на српски језик његових дела, навео је да је југоносталгија била кључни поглед на свет овог писца. „Наравно да је тешко писати о грађанском рату, али Хандке је хтео да направи противтежу у односу на све што је о овим сукобима било речено у медијима. Ишао је тамо и све описао”, рекао је Радаковић, а пренео је „Њујорк тајмс”. Радаковић као и други поштоваоци Хандкеа запажају да се критичари усредсређују на неколико контроверзних детаља у раду овог аустријског нобеловца. „Хандке је тако слојевит, тешко разумљив аутор, а свих његових 87 дела на неки начин је повезано. Верујем некоме ко је у потпуности ослобођен клишеа, који посматра свет и реагује на њега”, додао је Радаковић. Новинару и уреднику „Политике” Зорану Радисављевићу Хандке је у једном интервјуу признао да жели да буде сахрањен по православном обреду, и да посебно воли староградску песму „Има дана када не знам шта да радим”. Ту је много више ствари од политике...

Приредила М. Вулићевић


Коментари11
a15ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vinovnik
Svako čudo za tri dana, pa i Peter Handke. Nije on jedini koji je ukazivao na medijsku zaveru protiv Srba i/ili Srbije. Tu nam ne mogu pomoći ni taj Knusgrad ni Elfrida Jelinek. Ovih dana u Zapadnoj Evropi skoro da je bilo više onih kojima je jasno da Srbi nisu ni jedini ni najveći krivci za jugo-ratove nego nepopravljivih srbomrzaca. Međutim, voz je prošao. Hrvatska i Slovenija su priznate i primljene u EU, Srbija može da bude samo pripojena a ostali da posluže kao moneta za potkusurivanje.
S.VUK
Handke je jedan od najvecih pisaca XX og v.i do danas.Objktivan i posten intelektualac,Handke nije podlegao antisprskoj medijskoj histreiji .Otisao je u Srbiju i BiH da na licu mesta razume razloge i sustinu tragicnog gradjanskog rata u Bivsoj Jugoslaviji.Tekstovi protiv njega su bezuspesni pokusaji da mu se uprljaja lik i delo., U anti-handke histriji, pored "politically corect"" filozofa i novinara" ,ima i poznatih intelektualaca koji ih slede.Medjutim,klupko se polako odvija.
Sale Marino
Zanimljivo je da se nikada niko nije bunio protiv dodeljivanja Nobela za mir dokazanom ratnom zlocincu Kisindzeru kao ni Obami kojem su nagradu dodelili pre nego sto je uopste ista uradio za mir u svetu a nagradu mu nisu oduzeli nakon sto je pobio 30 000 nevinih ljudi dronovima i zapoceo rat u Siriji i pomagao masakre dece u Jemenu koje su pocinili njegovi saveznici Saudijci...e, ali pesnik Handke, on je djavo...licemerne barabe.
Zoran Knezevic
Imate jos bolji primer? Svi ovi demagozi ili, mozda, preciznije licemeri, svi ovi ljudi, koji su spremni da prate umesto da se trude da nesto nauce i donesu sopstveni zakljucak, nisu imali nista protiv kada je 1999 godine, Nobelovu nagradu za knjizevnost dobio nemacki knjizevnik Ginter Gras. Da podsetim, gospodin Gras je bio clan Hitlerjugenda i SS-a, i tu cinjenicu je skrivao sve dok nije obelodanjena. Znaci, daleko su pogubnije simpatije prema Srbima nego clanstvo u Hitlerjugendu i SS-u?!
Препоручујем 25
slaviša
Bravo za Nobelovu nagradu, a o Srbiji pisite samo istinu i ne stidite je se.
Ostroilo
„Ја сам писац. Моји корени су у Толстоју, Хомеру, Сервантесу." Homer i Servantes (Serbantes) su bili Srbi a i Rusi (Rasi) su iznikli iz srpskog stabla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља