петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.12.2019. у 11:06 Јелена Церовина

Кијев критикује Београд због потеза опозиције

Направљен је протоколарни гаф неких опозиционих посланика, али је МСП Украјине реаговао пребрзо и преоштро, поручује Владислав Јовановић
У Народној скупштини: Наталија Поклонскаја, посланица Државне думе РФ, и Георгиј Мурадов, заменик кримског премијера и стални представник председника Русије на Криму (Фото Бета)

Србија поштује територијални интегритет Украјине, самим тим нико од званичника из извршне власти није имао састанке с делегацијом Крима, каже за „Политику” Ивица Дачић, шеф дипломатије, коментаришући демарш Министарства спољних послова Украјине Београду. Званични Кијев је оштро реаговао на долазак званичника Крима Георгија Мурадова и Наталије Поклонске, заменице председника Одбора за спољне послове Државне думе Руске Федерације, у српски парламент, који су тамо боравили на позив Двери и радикала. Поклонска је с лидером Двери Бошком Обрадовићем позирала испред заставе Крима у једној од зграда Скупштине Србије, у Улици краља Милана.

Украјинско Министарство спољних послова изразило је „дубоку забринутост” због посете представника „окупационе администрације Крима” Београду, током које су се састали с народним посланицима и одржана је конференција „Београдски дијалог: Конструктивни односи с Русијом и признавање воље народа Крима”. „Украјина посету делегације Крима доживљава као непријатељски чин којим се крше одредбе Резолуције 68 ’Територијални интегритет Украјине’ и квалификује као покушај Руске Федерације да легитимише илегалну окупацију Аутономне Републике Крим”, наводи се у саопштењу које је достављено медијима. Тим поводом, како се каже, у украјински МСП је позвана саветница за послове Србије у тој земљи Светлана Кошутић.

На питање како коментарише оптужбе Кијева да Београд наводно крши Резолуцију 68 УН, Дачић одговара да су то „уобичајени демарши које стално добијамо” и понавља да нико из извршне власти није у томе учествовао. Он поставља и питање зашто сада тим поводом не реагује Бошко Обрадовић, који је примио ту делегацију.

Исто питање смо Обрадовићу и ми поставили, али он није желео да на њега одговори. Он је, иначе, за састанак с Поклонском и Мурадовом рекао да је наставак успешне сарадње с представницима „Републике Крим”. Поклонска је у Београду боравила и у априлу 2018. и тада је њена посета изазвала оштру реакцију амбасаде Украјине, из које су поручили да се она налази на потерници украјинског тужилаштва због рушења територијалне целовитости земље. Они су очекивали и да ће Влада Србије осудити сусрет с Поклонском.

Посланик Српске радикалне странке, чији представници су такође примили Мурадова и Поклонску, Александар Шешељ, каже за „Политику” да украјински демарш не сме да буде разлог за забринутост нашег МСП. „Имајући у виду нашу међународну позицију и заштиту коју имамо по свим питањима од Русије, с том земљом би требало да имамо специјалне односе и она би требало да има специјални статус за нашу дипломатију у односу на било коју другу земљу. Режим у Кијеву се од Мајдана 2014. не може назвати демократским”, оцењује Шешељ и негира да су својим потезом радикали нанели штету држави.

Уз опаску да то што је урађено није потез државе, бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић каже и да не сме бити ни приватна ствар то што неко доводи некога под сводове скупштине јер је то најсвечанији и најзваничнији свод неке зграде у држави. „Није најсрећније да се сви гости које позива било ко, сем званичних, уводе у парламент јер се на тај начин даје значај који можда није био намера, али у очима других може да представља неку врсту несагласја с оним што је званични став у вези с Кримом. Ту је направљен протоколарни гаф неких опозиционих посланика, што је дало разлога и повода тој земљи да се осети непријатно. То је можда занемарљиво, али може и да произведе несугласице и неспоразуме”, каже Јовановић за наш лист и додаје да је МСП Украјине ипак реаговао пребрзо и преоштро.

Украјинске камионџије претукле српске

Шесторица српских камионџија око један сат после поноћи претпрошле ноћи брутално су претучена на граничном прелазу између Украјине и Румуније, на прелазу Ђаково–Халмеу. Њих су, према писању медија, претукли украјински возачи шлепера, а док су их ударали, наводно су викали да је „ово Украјина и да је ово њихова граница”. Група претучених српских возача објаснила је да се то догодило на граници између две земље – пред сам улазак у Румунију, на њиховом повратку кући. „Претучени смо нас петорица-шесторица, од чега тројица баш тешко”, написали су возачи, преноси Танјуг, додајући да су повређени Радојко Ковачевић, Милан Рујевић и Драган Јовановић. Упитани шта је био повод за напад, рекли су да су нападнути из чиста мира. Кажу да на том месту стоје и чекају већ данима, не само наши него и руски и белоруски шлепери, за разлику од домаћих украјинских, који без проблема обилазе километарску колону и прелазе границу за тили час.

Србија није гласала за Резолуцију ГС УН

Резолуција 68, на коју се позива украјински МСП, необавезујућа је, усвојена је 27. марта 2014. на 68. седници Генералне скупштине Уједињених нација под називом „Територијални интегритет Украјине”. За њу је гласало 100 држава, једанаест је било против, 58 уздржано, а представници 24 државе, међу којима и Србије, били су одсутни током гласања. Резолуцију су предложиле Канада, Костарика, Немачка, Литванија, Пољска и Украјина.

Коментари19
b2234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србин
Znači i mi imamo pravo da se novoproklamovana tzv. država Kosovo zove Jugozapadna Srbija! i to treba pokrenuti odmah i odgovorno! ili da ostane Staro Kosovo i Metohija - SKiM
Леон Давидович
Крим је Русија , нераздвојни део Русије откако га Григориј Потенкин припојио Русији. И још је много шта у то доба изграђено што данас на жалост не припада Русији? Србија нема апсолутно ништа ни са прошлости ни са садашњоасти Крима, нити је важно шта било ко мисли о Криму.Зато је важно када Украјинци премладе возаче камиона из Србије на Румунско -Украјинској граници јер на те догађаје Украјина може утицати и таква агресивност резултат је пропаганде у Украјини као и ревизионизма историје.
Katarina R.
Sasvim ste u pravu, pod uslovim da istorija sveta pocinje sa Potenkinom.
Petar
Mladjan Djordjevic je sa svojima boravio u Pridnjestrovlju, Krimu, Abhaziji (otcepljene teritorije sa vecinskim ruskim stanovnistvom koje niko ne priznaje) i tamo drzao zapaljive govore. Njegov projekat, kako pisu novine, su ovde Dveri. Zauzvrat nam dolazi notorni Enot u kamp kod Stamatovica. Oni dalje docekuju ovde krimsku delegaciju, a Seselj trci da ne zaostane. I sta ocekujemo, da Ukrajinci ne reaguju? Szs se nada da zapad posle proguta njihove price o evropskim vrednostima? Malo prekosutra.
Рус Михаил
Власти Украјине само због проблема Крима не признају Косово. Иначе њихови наредбодавци натерали би њих да се нађу по том питању у колу "цивилизованих" држава, међу које су се уписале, узгред буди речено, Црна Гора и Северна Македонија (јел' постоји и Јужна Македонија?).
Geopolitika
Postoji naizgled apsurdna razlika izmedju zvanicnog imena jedne drzave (kako je zavedena u UN) i njenog originalnog naziva(kako sama sebe naziva).Postoji i treca verzija,uvek pogresna , kao Istocna Nemacka (DDR),
Pozdrav iz Liona
@Rus Mihail. Otprilike je tako . Nema striktnog pravi la,ali obicno u slucaju podele jedne drzave(ne u slucaju otcepljenja) se uobicava odrednica sever , jug Itd.U slucaju avnojevske Makedonije su se Grci sa pravom protivili i na kraju se nasao "kompromis" koji bi na srpskom mogli ruzno prevesti "severni deo Makedonije".Cak o tome jos uvek raspravlja jedna komisija u OUN da pronadje najprihvatljivije resenje.
Прикажи још одговора
Samo EU
U kakvu apsurdnu situaciju nas je dovelo sedenje na dve usijane stolice..tek cemo videti!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља