петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.12.2019. у 12:17 Бранка Васиљевић

Земунскa тврђава вратила првобитни изглед

Радови чија је вредност износила 34 милиoнa динaрa, трајали су од прошлог децембра до овог новембра. – У ту сврху Министарство правде је из опортунитета обезбедило 12 милиона динара, Министарство трговине исто толико, а град око 10 милиона
Земунски видиковац – симбол моћи (Фотографије: Завод за заштиту споменика културе града Београда)

Симбол моћи, осматрачница и видиковац – Земунска тврђава на Гардошу добила је ових дана нови изглед. Враћен јој је „лик” који је имала с почетка двадесетог века када су је овековечили тадашњи фотографи и путописци. На основу тога потврђени су њен основни габарит и форма.

– Радовима су остаци бедема Земунске тврђаве консолидовани и рестаурисани у оној мери докле су постојали поуздани подаци о њеном изгледу. Највећи изазов представљала је обнова југоисточне куле тврђаве, која је представљала потенцијалну опасност за посетиоце и куће на падини Гардоша. Услед дестабилизације тла и механичких оштећења, она је била готово потпуно обрушена. И надземни остаци зидова тврђаве били су оронули. Југоисточна кула, али и зидови овом приликом су санирани и рестаурисани. Приликом радова на овој кули добили смо и могућност да се покаже оригинална кота пода некадашње цитаделе. На овај начин суграђанима и туристима приближен је један од најлепших видиковаца у граду – кажу у Заводу и истичу да обнова Земунске тврђаве представља чин очувања идентитета старог Земуна. Како је истакла Оливера Вучковић, директорка Завода, тврђава је један од најраније утврђених културних добара и сада представља и несумњив туристички потенцијал.

Завод је још 2016. урадио пројекат реконструкције и рестаурације тврђаве. Он је подразумевао статичку санацију и обнову обрушене југоисточне куле и рестаурацију лица бедема. Аутори овог пројекта су архитекте Завода Љиљана Конта и Раде Мрљеш. Радови на тврђави трајали су од прошлог децембра до овог новембра.

Пре почетка реновирања

Уређење тврђаве спроведено је у две фазе и то средствима из различитих извора. Прву фазу пројекта финансирало је Министарство правде, другу Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а помоћ у реализацији пружили су град и општина Земун.

– Вредност радова износила је 34 милиoнa динaрa. У ту сврху Министарство правде је из опортунитета обезбедило 12 милиона динара, Министарство трговине исто толико, а град око 10 милиона. Сада је на реду израда пројекта санације Миленијумске куле да бисмо уз финансијску помоћ републике и међународних донатора реконструисали овај туристички драгуљ. Завод завршава пројекат ревитализације ограде Земунског гробља, које је такође историјски споменик. Улице се уређују, тако да се Гардошу враћа основна функција, а то је туризам и образовање, да би нове генерације знале своју историју – рекао је Горан Весић, заменик градоначелника.

Како је указао Дејан Матић, председник општине Земун, ова општина је са грађанима у оквиру пројекта „Да се ради и гради по твом” уложила око 15 милиона динара да се обнови степениште које се простире од Лагумске улице до гардошке терасе, а које је такође део историјске целине „Старо језгро Земуна”.

Споменик културе

Земунска тврђава је споменик културе, један од првих утврђених у нашој земљи 1946. године. Кроз историју тврђава је била симбол моћи, осматрачница и видиковац. У народу је позната и као Кула Сибињанин Јанка – у спомен на мађарског великаша Јаноша Хуњадија, витеза, принца намесника и борца против Турака, опеваног у српским народним песмама.

Београд – топ места

У Галерији „Чубрило” у Миленијумској кули на Гардошу тренутно је отворена изложба „Београд – топ места” где се фотографијама на другачији начин приказују најпосећенија места у граду. Ове локације забележене су објективом уметничког фотографа Ђорђа Чубрила, који је један ода аутора поставке, и неколико младих заљубљеника у ову врсту уметности. На изложби се налазе фотографије 12 најпосећенијих места у граду. Свако место илустровано је од једне до три фотографије и уз сваку се налази кратка прича о том делу града. Све текстове уз фотографије написала је Љиљана Ђуровић, коауторка изложбе.

Коментари6
7128d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrej Terzic
Ne kapiram, sta su to popravili? Meni slika pre i posle izgleda kao rebus:pronadjite razliku izmedju dve slike. I to dva ministarstva odradise!!!!! Od kojih je jedno prvde!
Mare
Rekonstruisali su zidine tvrdjave, stepenice koje vode do tvrdjave, rekonstruisali su i ceo put do tvrdjave. Taj deo grada sada pristojno izgleda.
Milutin
Ministarstvo pravde i Ministarstvo trgovine finansiraju obnovu tvrđave? Šta sam to pročitao? Da li Politika može da istraži?
Milienija Kums Ukla
Moguće je da je Ministarstvo pravde bilo neophodno da podrži obnovu zidina koje prolaze kroz baštu kafića, koja je nelegalno postavljena, ali ipak kako-tako, može biti, legalizovana na nivou opštine.
milan
Takav je i budzet Srbije . Nigde nema dovoljno novca pa se presipa iz supljeg u prazno vrlo cesto bez logike i razuma.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља