уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
ИНТЕРВЈУ: ЕТГАР КЕРЕТ, писац

Хумор је одбрана од страха

У тренуцима највеће опасности, он је за мене као „ваздушни јастук” у аутомобилу: помаже да се сачувамо. Моје приче су смешне на њиховим најстрашнијим и најрањивијим местима
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 13.12.2019. у 14:00
(Фото: Alessandro Moggi)

Шта је урадила жена која је иза рајсфершлуса на телу њеног мужа пронашла другог човека? Како се дечак Роби изборио са последицама својих лажи, кад је открио да су постале истина? Да ли Бог разликује људе по боји коже?

Одговори ће изненадити читаоце веома кратких прича познатог израелског писца Етгара Керета, које су постале бестселери широм света, и по којима је снимљено педесетак филмова. Тајна њихове популарности је у несвакидашњој комбинацији свакодневних животних ситуација какве се дешавају обичним људима, али са запањујућим, уврнутим, духовитим, често саркастичним исходом. Зато не чуди што су те књижевне минијатуре најчитаније у израелским затворима, и што се најчешће краду по израелским књижарама.

Ако сам, рецимо, заљубљен у братовљеву жену, писаћу о слону на дијети, закључаном у посластичарници – јер ту је реч о жудњи којој би било погрешно удовољити

Етгар Керет ће данас и сутра боравити у Београду као гост свог српског издавача „Лагуне” на традиционалној манифестацији „Ноћ књиге”, кад ће се дружити са читаоцима и потписивати две збирке својих прича преведених на српски – „Изненада неко покуца на врата” и управо објављену „Седам добрих година”. У интервјуу за „Политику”, он говори о прожимању његових личних животних искустава и његове прозе, као и стрипова, филмских сценарија и кратких филмова којима се такође прославио.

Које основно осећање, или идеја, повезује све ваше радове?

Чини ми се да је у сржи мог стваралаштва жеља да се постане боља особа, и да се овај живот који имамо искористи на најбољи начин. Већини јунака о којима пишем догодило се нешто страшно, али се они и даље боре, не одустају. Оптимизам је уједно и наиван, али и неопходан за људски опстанак.

Ваши родитељи су преживели Холокауст. Да ли сте имали потребу да пишете о њиховим сведочењима која сте сигурно слушали још као дете?

Никада нисам писао о Холокаусту, али јесам, и то доста, о немогућем покушају оних који га нису искусили да га разумеју. Верујем да су моји родитељи, управо зато што су прошли кроз те страхоте, толико пригрлили  живот и једно друго, знајући да се стварност у трену може преокренути. Одрастали су у Пољској, у нормалном окружењу, да би видели како све што им је блиско и познато нестаје преко ноћи. Моје приче носе то осећање, да је све привремено и да се свет наједном може окренути наглавце.

Да ли зато савремено израелско друштво у вашим причама често делује као неко апсурдно место из паралелне стварности, или из романа Франца Кафке?

Никад не измишљам стварност, већ се ослањам на сопствена животна искуства. Кад видим да људи фотографишу неко јело, па слику поставе на друштвене мреже, размишљам шта ту недостаје. Има ли та слика мирис и укус? Да ли њен аутор може да се њоме поноси иако није имао никаквог удела у припреми самог јела, него је за њега платио у ресторану? И зашто би, забога, било ко пожелео да фотографише нешто лепо и укусно, што има пред собом, и да то подели с другима преко интернета? Кад бих ја сликао своју супругу голу, и „шеровао” ту слику пре него што водимо љубав, она би с пуним правом била љута на мене. Такав поступак говори да ми је више стало до „показивања” него до страсти. Уверен сам да би се тако осећала и сва она јела са „Инстаграма”.

Како онда та искуства утичу на оно што стварате?

Већ сам рекао да увек пишем о ономе што сам сам доживео, али се трудим да та осећања пренесем кроз метафоре. Ако сам, рецимо, заљубљен у братовљеву жену, писаћу о слону на дијети, закључаном у посластичарници – јер ту је реч о жудњи којој би било погрешно удовољити.

Да ли сте се окренули стриповима и филму зато што вам је понестало правих речи којима бисте неке ствари исказали?

Не, то сам урадио зато што је писање веома усамљенички посао, и пожелео сам да нађем партнере с којима ћу делити уметничке замисли. То је дивна ствар, та креативна сарадња: кад радимо заједно, то ме понесе на нека чудна, јединствена места на која никад не бих стигао сам.

Читаоци у Србији су добро упознати са литературом израелских, односно јеврејских аутора. Рецимо, Кишон, Сингер и Оз су овде пуно превођени и веома омиљени, али ваше књиге су сасвим другачије?

Као писац не желите да подсећате на своје претходнике, колико год они били сјајни, већ желите да пишете на свој начин, да изнесете своја аутентична осећања и мисли, својим гласом. Иако су моје приче често смешне, хумор сам по себи никада ми није циљ, већ је он „нуспроизвод” слабости и патњи које описујем.

Није само тај мрачан, суморан хумор типичан за приче које смо овде имали прилике да читамо. Нисте присталица „срећног краја”. Има ли, ипак, негде места за наду и радост?

Наравно да има, и мада обично не успевамо до њега да допремо, негде дубоко у себи знамо да је „срећан крај” тамо негде. Покушавамо да га досегнемо пролазећи кроз тешка, опасна времена. А у тренуцима највеће опасности, хумор је за мене као „ваздушни јастук” у аутомобилу: помаже да се сачувамо. Моје приче су смешне на њиховим најстрашнијим и најрањивијим местима.


Коментари0
d5e32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља