уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.12.2019. у 22:55 Тања Вујић

Сукоб Немачке и ЕУ са САД око руских гасовода

На вест о могућим санкцијама градитељима ових цевовода, Бугарска је почела да показује знаке узмицања од убрзаног завршетка „Турског тока”
Ангела Меркел и Доналд Трамп (Фото ЕПА/ЕФЕ/Ian Langsdon)

Европа и Америка – два трансатлантска војно-политичка савезника од Другог светског рата – оштро су се ове седмице разишле око питања ко у ствари одлучује о енергетској политици Старог континента.

Представнички дом америчког Конгреса у среду је одобрио предлог закона о војном буџету САД за 2020. годину, који предвиђа драконске мере против групе градитеља руско-западноевропског гасног пројекта „Северни ток 2”.

Након гласања у среду, републикански сенатор Тед Круз – иницијатор санкционисања актера „Северног тока 2” – поновио је да ће закон, „који ће усвојити Конгрес и потписати председник Доналд Трамп, омогућити енергетску безбедност Европе, и спречити Русију да дође до милијарди долара које би могла употребити за агресију”. Одлука Представничког дома налаже Стејт департменту да у року од 60 дана прецизира које компаније – градитеље „Северног тока 2” и њихове руководиоце треба подвргнути казненим мерама и санкцијама. У међувремену, и амерички Сенат треба у веома кратком року, до 20. децембра, да гласа о истом предлогу закона. Уколико оба тела америчког Конгреса у пуном саставу изгласају дотични предлог у закон, документ путује у Белу кућу, где председник Трамп може да га потпише или стави вето.

Берлин, а за њим и Брисел, јуче су се вербално, веома енергично супротставили намери Америке да одлучује о даљем профилу енергетског снабдевања Европе.

„Европска енергетска политика одлучује се у Европи, а не у Америци. Одбијамо било какве спољне интервенције и екстратериторијалне санкције”, саопштио је јуче Хајко Мас, немачки шеф дипломатије.

Затим је реаговала је и нова европска управа у Бриселу.

„Циљ Европске комисије од самог почетка је био да гасовод функционише транспарентно, у складу с принципима енергетског законодавства ЕУ. Брисел је против увођења санкција било којим компанијама које послују у складу са законима”, истакао је Фил Хоган, нови европски комесар за трговину.

Чињеница да Вашингтон – због устројства међународног финансијског система од Другог светског рата и непорециве доминације долара у том поретку – има шансе да утиче на завршетак изградње „Северног тока 2” (око 150 километара) разјарила је део опозиције у Немачкој.

„Немачка влада је капитулирала пред Америком, због ситуације око ’Северног тока 2’”, оценио је Штефан Котре, званични представник партије Алтернатива за Немачку (АфД).

„Канцеларка Ангела Меркел је још лане веома јасно рекла да је овај гасовод чисто економски пројекат између Русије и Немачке, као и да се на њега не односи законодавство ЕУ. Сада су САД успеле да овај пројекат повежу са дестабилизованом Украјином. Меркелова више није у стању да представља интересе Немачке, а камоли да их брани. Стабилност Украјине нема никакве везе са економским пројектима”, закључио је портпарол АфД-а.

Поводом претње америчких санкција „Северном току 2”, огласио се јуче и Рајнер Зиле, извршни директор аустријског ОМВ-а, једне од пет западних компанија суфинансијера тог гасовода.

„Санкције против ’Северног тока 2’ су удар на Европу и Немачку, блиске савезнике (САД). Време је да Берлин и Брисел заузму јасан политички став и узврате”, наводи се у Зилеовом саопштењу.

Матијас Шеп, извршни директор немачко-руске привредне коморе, одбацио је аргумент Вашингтона да „Москва енергетски дави Европу”, као „фалсификовану тврдњу”. Истовремено је препоручио Европи да предузме контрамере против Вашингтона, укључујући и санкције.

У којем правцу би даље могао ићи овај вербални отпор званичног Берлина и Брисела америчком закону против „Северног тока 2”, који је увелико у ужурбаној процедури у Конгресу – загонетка је.

На другом крају Европе, званична Софија је почела да показује знаке узмицања од убрзаног завршетка изградње „Турског тока”, чији су градитељи такође на мети најављених америчких санкција. Питање је може ли Бугарска да остане на европској мапи транзита гаса након неуспеха „Јужног тока”, истакао је бугарски председник Румен Радев у среду у једној ТВ емисији. „Ми Бугари дајемо свој новац како би руски гас могао да доспе до Европе”, изјавио је Радев. По његовим речима, Бугарска треба да направи анализу о томе када ће се за ту земљу исплатити „Турски ток”.

„Ако је то, како кажу, за 15 година, онда је то дуг период”, нагласио је Радев, уз оцену да би у Бугарској за то време могло да се изгради још више терминала за пријем природног течног гаса (ЛНГ), и обезбеди диверсификација испорука тог енергента од других снабдевача. Иначе, за продају свог ЛНГ-а Европи заинтересоване су САД.

Анатолиј Марков, амбасадор Русије у Софији, јуче је истакао да се Москва „нада” да ће изградња „Турског тока” бити реализована у року, тако да крак гасовода до маја 2020. стигне до Србије.

Коментари30
de783
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
Pogledaj ih samo na slici! Kao rođeni jedan za drugog!
Данило
Не, ту сукоба нема, то су руске заблуде, као што је Русија наша заблуда. Латини су старе варалице а Руси нису Кореанци и Кинези да се задовоље шаком руже, што Кремљу прави проблем обзиром да и сам живи лагодно, на високој нози. Видећемо, када је био "Јужни" у фокусу за који смо дали најбољу краву музару рекао сам: "Полако браћо, не бацајте капу у небо, свежите га мачку за реп.
САМО ЧИЊЕНИЦЕ
Европи недостаје 300 милијарди кубних метара годишње, упозорава Андреас Ширенбек, директор највеће немачке комп. „Унипер“. У перспективи би дефицит гаса на континенту могао достићи 300 милијарди кубних метара годишње. Пола даје Русија. Недостатак није резултат повећања потрошње колико сталног пада домаће производње. У холандском Гронингену који даје шестину укупне производње гаса , затварају се бушотине 2022. године, слично је и са Данском, Норвешком и Великом Британијом.
RosaLux
Ameri vode kaubojsku politiku, sila jačeg se primenjuje zarad interesa!
Petrovic Dusan
Jedini interes kauboja je Evropu oslabiti ekonomski,privredno i financiski sto se strahovito odrazava i na Rusku ekonomiju,tako da Evropa puca po svim savovima i onda se oni pojavljuju kao spasioci.Naravno iz jos veceg interesa po zelenaskom sistemu.Sami ne shvataju(ili shvataju)da na taj nacin oni vade svoju ekonomiju iz propasti jer i sami opasno pucaju po savovima.Nadam se da ce evropske glavonje to jednom shvatiti dok ne bude kasno.Za to vreme stradaju i ispastaju obicni ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља