уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:02

Пецка пуна успомена

Аутор: Славиша Сабљићсреда, 04.06.2008. у 22:00
Расула се пецка по планинским брежуљцима (Фото С. Сабљић)

Мркоњић Град – Око Ћојдерове главице расула се Пецка, насеобина мркоњићградске општине. Засеоци се привли масивима Челинке, Равне греде и Црвене стијене, са једне те Градине, Бабине и Ченића греде, са друге стране. Привили се и ћуте ли ћуте. Баш к’о да ником не дају да им дирне у успомене и оно што је било јуче и давно. Пре много десетлећа и векова.

Село поделила речица Корана у коју се, само са Ћојдерове главице, уливају воде бар педесетак врела ко суза бистрих. А мало подаље, подно Трбовог дола, воде три врела теку једној реци – Сани или Сани ривер, како је покрсти познати крајишки песник Боро Капетановић.

Пецка се у турским документима помиње под називом Козаре. Неки кажу да су име Пецка донели досељеници из истоименог места у Србији. Други опет наводе да насеобина Пецка под тим именом постоји и у Хрватској недалеко Подравске Слатине. Хроничари претпостављају да су се Срби из данашње Пецке ту доселили и прешли на католицизам. Трећи веле да се овде пекла цигла па отуд име Пецка, а има их који кажу како се име овог села доводи у везу са поштовањем култа Свете Петке.

Без обзира како јој је име настало и то било поуздано, Пецка се помиње у давним временима. Још у трећем веку овде је постојао римски град Сарнаде до кога је водио римски, касније назван, Турмански пут. Њиме су каравани из Дубровника, преко Херцеговине и Крајине, ходили пут Сремске Митровице.

У Пецкој је, аустроугарским пописом из 1879. године било скоро две хиљаде душа.

Пред посљедњи рат Пецка је имала око пет стотина, а данас мало више од две стотинестановника. Некада ратови, а половном прошлог века и сеобе у Војводину, и у Пецкој су узели своје.

Образовати се и стицати оно без чега се не може и у Пецкој је значило причати о цркви у којој су се срицала прва слова иваспитавало како се постаје човек. Свештеници су описмењавали одрасле, да би тридесет и прве године прошлог века, у Пецкој почела да ради прва школа. И то у приватној кући.

Према казивањима многих, немачки рудари Саси, још у средњем веку у Пецкој су топили руду недалеко од извора Сане. Ове тврдње нису без основа пошто су се, на локалитету Рудине, све донедавно, могли пронаћи остаци троске и комади метала.

Корени многих познатих личности су у Пецкој. Овде је службовао свештеник Ђорђија Грабеж чији је син Трифко, као члан Младе Босне, учествовао у атентату на аустроуграског престолонаследника Фрању Фердинанда. Засеок Грабеж и данас је поносан на Трифка, али и на још пет свештеника и монаха који су рођени у засеоку са само пет димова.

У причама новијег датума неизоставна су имена браће Гојка и Душка Пијетловић, ватерполо репрезентативаца Србије те пливача, такође репрезентативца Милана Васића. У Пецкој, међутим, најрадије причају о Гојку Убипарипу, некадашњем потпредседнику југославенске и председнику босанскохерцеговачке владе, те о академику Милану Васићу, оснивачу и првом председнику Академије наука и уметности Републике Српске. Под истим кровом родне куће академика Васића у свет су се отиснули још два његова брата и сестра. Сви факултетском дипломом, а брат Славко уз то и са титулом доктора наука.

Недалеко од месне цркве је гроб тог Иле Тодоровића, најбогатијег, а онда и најмоћнијег чељадета Пецке. Мештани кажу да је у том гробу и ћуп пун злата кога, у шали то веле, због страха чак и од мртвог Аџије, још нико није чак ни покушао откопати.

Овде би да причају и о неимару Боди Симићу који је 1858. године, као повереник српске владе, градио месну цркву Светог пророка Илије, али и о неком Јоји Марићу који је, из Војводине, где је надничарио берући кукурузе, пешице дошао у Пецку да би, како је говорио, мало проегленисао са људима. Доћи у Пецку, а не чути приче о Милану Васићу, Трифку Грабежу, Боди Симићу и не видети цркву Светог пророка Илије и три врела реке Сане, значи и не бити у Пецкој. Ко има среће да чује и види све то, доћи ће опет. Пецка не воли кад јој се дирне у успомене, али сељани су срећни када те успомене могу даривати драгом госту.


Коментари6
d156b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Lukic
Sve je to divno i krasno, ali kako moze da bude djece u skoli, kada smo se razbjezali na sto strana, ako je moguce da se svi vratimo, ja cu prvi, vjerujte...
Stanimirka Grabez
Pecka je jedno prelepo mesto.Ponosna sam sto mi koreni poticu od tamo i sto svako leto idem tamo.
Stanimirka Grabez
Pecka je jedno prelepo mesto.Ponosna sam sto su mi koreni poticu od tamo i sto svako leto idem tamo.
Radmila Grabez
Molim opstinu,a isto tako ljude iseljene iz Pecke da nesto korisno uradimo za nase mesto.Svi odlazimo i uzivamo u prirodnim lepotama,a skola nam zatvorena i nazalost nema ni ucenika za nju cak ni u Baracima.
Radmila Grabez
Ovo je prelepo da se neko setio da opise i lepote Pecke i poznatih licnosti.Zalosno je samo to sto smo se raselili svugde po svetu,a naj manje ulagali u nasu Pecku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља