субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48
ВРЕМЕПЛОВ

Хандке у „Политици” и Народном позоришту у Београду

Првих дана бомбардовања Београда, пре две деценије, Петер Хандке, сада и званично нобеловац, дошао је у национални театар а потом и у „Политику”
Аутор: Мирјана Радошевићнедеља, 15.12.2019. у 20:00
Петер Хандке, Небојша Брадић и Мирјана Радошевић, 28. април 1999. го­ди­не (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Тек што су почеле да падају бомбе на Београд, и док су са свих страна стизале речи подршке нашем народу, једино је лично дошао у наш главни град – Петер Хандке. Аустријски писац, већ надалеко познат, обрео се у главном граду Србије. Нашла сам ових дана у мојој документацији фотографије на којима као новинар Културне рубрике „Политике”, у канцеларији тадашњег управника Народног позоришта Небојше Брадића, разговарам с Хандкеом. Датум: 28. април 1999. године.

Само дан раније, на Светски дан позоришта, у подне, тог сунчаног, топлог дана, када се свакодневни живог града само наизглед није променио, изведена је прва ратна премијера опере „Пепељуга” у режији Јагоша Марковића. Управник Брадић је с просценијума одржао незаборавну посланицу целом позоришном свету. И то сам успела да забележим видео-камером и касније монтирам документарни филм „Пепељуга под бомбама”.

– Хандке је дошао у Народно позориште поводом договора да радимо његову драму „Вожња чуном” или „Комад за филм о рату” – рекао ми је јуче Небојша Брадић, пошто сам му послала фотографије нашег сусрета од пре две деценије, када нико није ни слутио да ће то бити успомена с данашњим – нобеловцем! Ту драму је припремао Бургтеатар, а Народно позориште је требало да буде друго, после Беча, присећа се тадашњи управник.

– Тог дана, 28. априла, организовао сам сусрет Хандкеа и редитеља Дејана Мијача. Била је пријатна и креативна атмосфера. Пробе комада почеле су крајем маја и требало је да се наставе у августу, с планом да премијеру изведемо у оквиру Битефа, на јесен. Међутим, мене су сменили у јулу (тадашњи министар културе Жељко Симић доделио је себи и место управника Народног позоришта, прим. М. Р.). Нова управа није изразила жељу да се настави рад на овој представи – објаснио је Брадић.

Хандке је тада имао 57 година.

Тог истог дана, Хандке је дошао и у „Политику” Примили су га Небојша Ћурчић, заменик главног и одговорног уредника, и Драгана Букумировић, уредница Културне рубрике. Фотографију је снимио Слободан Бочарски. Кратак текст и фотографија о кратком сусрету, „петнаест минута пре него што су сирене огласиле ваздушну опасност над Београдом”, написала је Д. Б. На том кратком сусрету Хандке је био „преплануо од свежег ваздуха и планинског сунца”, како је забележила Букумировићева, пошто је тек пристигао с југа Србије, као и да је „растанак био брз и пријатељски уз обострану поруку: ’До скорог виђења.’”

Било би баш лепо видети га опет међу нама, мајстора речи и духа, који је свикао на разне дуализме, на све оно што у себи носи Човек, ма шта се под тим подразумевало. Један је – Хандке.


Коментари11
39419
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kipreos
Hvalim te Bože!, što bi rekla moja mama, da možemo da čitamo prevode Hankeovih tekstova u novinama
буки
@Slobodan Markovic Не може Хандке данас да пише путопис по Србији, јер су му Шиптари забранили улазак на њему најдражи део Србије - Косово и Метохију. Можда нешто по сећању, али то не би био Хандке. Зато се Срби морају потрудити да *Косово* врате под своју ингеренцију што пре, како би вас Хандке обрадовао новим путописом.
Milana Savicevic
Peter Handke je bio i bice vecno u nasim srcima!!! DANKE PETER HANDKE für immer!!!
Slobodan Markovic
Mogao bi i danas da napise neki putopis o Srbiji.
bogdan basaric
Hvala vrednoj Mirjani Radosevic ,koja je sacuvala u svojoj dokumenatciji, dragocen materijal. Ovo nam dokazuje da su napadi na Handkea,deplasirani. Mogli su to da cine njegovi oponenti , dok nije dobio Nobela za knjizevnost. Ne smeta njima pisac Handke, nego vrhunsko priznanje,koje je dobio. U strahu da se istina ne pocne odmotavati,mnogi krenuse u frontalne napade. U strahu su velike oci. Posebno su,jadni ovi koji to cine iz Beograda,udvarajuci se laznim sarajevskim i zagrebackim velicinama.
Маја Георгиевска
У Политици од 31.01.2019 објављен је одличан текст о Хандкеу од Небојше Катића. Добро је, има нас још који знамо његову вредност. Не можемо му се никада одужити за истине које је изговорио. Он то можда и не тражи. Читајмо га, што више, то ће му свакако бити милије.
Препоручујем 0
Луцијан Б. Огулинец
Петер Хaндке, сјајан писац и сјајан човек, сведок истине, мартир за слободу на планети. Награда коју је добио направила је узбуну међу НАТО мародерима као и домаћим улизицама НСП-а којих је увек било и који су увек исто завршили, што сведочи историја после слома Нацизма. Моје велико разочарење је Свечани број ПОЛИТИКЕ са интервијуом Мирајане Карновић, која је на супротном полу од Хндкеа.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља