среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.12.2019. у 20:00 Мирјана Радошевић
ВРЕМЕПЛОВ

Хандке у „Политици” и Народном позоришту у Београду

Првих дана бомбардовања Београда, пре две деценије, Петер Хандке, сада и званично нобеловац, дошао је у национални театар а потом и у „Политику”
Петер Хандке, Небојша Брадић и Мирјана Радошевић, 28. април 1999. го­ди­не (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Тек што су почеле да падају бомбе на Београд, и док су са свих страна стизале речи подршке нашем народу, једино је лично дошао у наш главни град – Петер Хандке. Аустријски писац, већ надалеко познат, обрео се у главном граду Србије. Нашла сам ових дана у мојој документацији фотографије на којима као новинар Културне рубрике „Политике”, у канцеларији тадашњег управника Народног позоришта Небојше Брадића, разговарам с Хандкеом. Датум: 28. април 1999. године.

Само дан раније, на Светски дан позоришта, у подне, тог сунчаног, топлог дана, када се свакодневни живог града само наизглед није променио, изведена је прва ратна премијера опере „Пепељуга” у режији Јагоша Марковића. Управник Брадић је с просценијума одржао незаборавну посланицу целом позоришном свету. И то сам успела да забележим видео-камером и касније монтирам документарни филм „Пепељуга под бомбама”.

– Хандке је дошао у Народно позориште поводом договора да радимо његову драму „Вожња чуном” или „Комад за филм о рату” – рекао ми је јуче Небојша Брадић, пошто сам му послала фотографије нашег сусрета од пре две деценије, када нико није ни слутио да ће то бити успомена с данашњим – нобеловцем! Ту драму је припремао Бургтеатар, а Народно позориште је требало да буде друго, после Беча, присећа се тадашњи управник.

– Тог дана, 28. априла, организовао сам сусрет Хандкеа и редитеља Дејана Мијача. Била је пријатна и креативна атмосфера. Пробе комада почеле су крајем маја и требало је да се наставе у августу, с планом да премијеру изведемо у оквиру Битефа, на јесен. Међутим, мене су сменили у јулу (тадашњи министар културе Жељко Симић доделио је себи и место управника Народног позоришта, прим. М. Р.). Нова управа није изразила жељу да се настави рад на овој представи – објаснио је Брадић.

Хандке је тада имао 57 година.

Тог истог дана, Хандке је дошао и у „Политику” Примили су га Небојша Ћурчић, заменик главног и одговорног уредника, и Драгана Букумировић, уредница Културне рубрике. Фотографију је снимио Слободан Бочарски. Кратак текст и фотографија о кратком сусрету, „петнаест минута пре него што су сирене огласиле ваздушну опасност над Београдом”, написала је Д. Б. На том кратком сусрету Хандке је био „преплануо од свежег ваздуха и планинског сунца”, како је забележила Букумировићева, пошто је тек пристигао с југа Србије, као и да је „растанак био брз и пријатељски уз обострану поруку: ’До скорог виђења.’”

Било би баш лепо видети га опет међу нама, мајстора речи и духа, који је свикао на разне дуализме, на све оно што у себи носи Човек, ма шта се под тим подразумевало. Један је – Хандке.

Коментари10
188cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kipreos
Hvalim te Bože!, što bi rekla moja mama, da možemo da čitamo prevode Hankeovih tekstova u novinama
буки
@Slobodan Markovic Не може Хандке данас да пише путопис по Србији, јер су му Шиптари забранили улазак на њему најдражи део Србије - Косово и Метохију. Можда нешто по сећању, али то не би био Хандке. Зато се Срби морају потрудити да *Косово* врате под своју ингеренцију што пре, како би вас Хандке обрадовао новим путописом.
Milana Savicevic
Peter Handke je bio i bice vecno u nasim srcima!!! DANKE PETER HANDKE für immer!!!
Slobodan Markovic
Mogao bi i danas da napise neki putopis o Srbiji.
bogdan basaric
Hvala vrednoj Mirjani Radosevic ,koja je sacuvala u svojoj dokumenatciji, dragocen materijal. Ovo nam dokazuje da su napadi na Handkea,deplasirani. Mogli su to da cine njegovi oponenti , dok nije dobio Nobela za knjizevnost. Ne smeta njima pisac Handke, nego vrhunsko priznanje,koje je dobio. U strahu da se istina ne pocne odmotavati,mnogi krenuse u frontalne napade. U strahu su velike oci. Posebno su,jadni ovi koji to cine iz Beograda,udvarajuci se laznim sarajevskim i zagrebackim velicinama.
Маја Георгиевска
У Политици од 31.01.2019 објављен је одличан текст о Хандкеу од Небојше Катића. Добро је, има нас још који знамо његову вредност. Не можемо му се никада одужити за истине које је изговорио. Он то можда и не тражи. Читајмо га, што више, то ће му свакако бити милије.
Луцијан Б. Огулинец
Петер Хaндке, сјајан писац и сјајан човек, сведок истине, мартир за слободу на планети. Награда коју је добио направила је узбуну међу НАТО мародерима као и домаћим улизицама НСП-а којих је увек било и који су увек исто завршили, што сведочи историја после слома Нацизма. Моје велико разочарење је Свечани број ПОЛИТИКЕ са интервијуом Мирајане Карновић, која је на супротном полу од Хндкеа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља