уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:10

Ко тргује дигиталним валутама сам сноси финансијски ризик

У Закону о НБС није прописано да ова институција издаје дозволе за обављање било каквих активности повезаних с виртуелним новцем
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 15.12.2019. у 23:30
(Фото Пиксабеј)

Употреба дигиталног новца све је раширенија. У Хрватској се, на пример, аутомобили могу купити криптовалутама. Агенције су ових дана известиле да је тамошња компанија „Карић аутомобили” омогућила плаћање аутомобила криптовалутама као што су биткоин кеш, етереум, биткоин и гокрипто токен. Код нас се дигиталним валутама може плаћати у неким ресторанима и кафићима, купити рачунарска опрема, платити чланарина у теретани. Могућа су и онлајн плаћања. Криптовалуте се већ годинама могу куповати и продавати за динаре преко дигиталних платформи.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да они виртуелне валуте не сматрају ни валутама, нити средством плаћања.

– У више наврата смо упозоравали на то да, на пример, биткоин не представља законско средство плаћања у Србији и да не постоје механизми законске заштите лица која посредују или купују, продају или мењају виртуелне валуте, тако да свако ко се упушта у било које такве активности чини то на сопствену одговорност и сноси финансијске и друге ризике. Оне се пре могу посматрати као вид шпекулативне имовине, која се користи првенствено за трговину и остварење брзе зараде, али, нажалост, и за прање новца и друга кривична дела, због чега је у свету све чешћа пракса регулисања ове области и из тог угла. Због тога што се виртуелне валуте могу користити за прање новца и друга кривична дела, сва лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута препозната су као обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Дакле, лица која послују с виртуелним валутама у Србији субјект су надзора НБС, у делу примене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, кажу у НБС.

Додају да треба имати у виду да у Закону о НБС није прописано да она издаје дозволе за обављање било каквих активности повезаних с виртуелним валутама, као што су куповина, продаја или замена виртуелних валута, нити региструје лица која обављају такве активности.

– Претходно наведено не значи да се не спроводе додатне детаљне анализе и консултације у погледу будућих корака. С тим у вези, један од предлога је да се приликом наредне измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма експлицитно дефинише и појам „виртуелне валуте”, који би подразумевао дигиталне записе вредности које није издала и за чију вредност не гарантује централна банка, нити други орган јавне власти, који нису нужно везани за законско средство плаћања и немају правни статус новца или валуте, али их физичка или правна лица прихватају као средство размене и могу се куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски, одговарају у централној банци.

Посебно истичу да је динар законом утврђен као новчана јединица и да се све новчане обавезе из послова закључених на овој територији изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динар, осим ако неким законом није друкчије одређено.

– Без обзира на евентуални будући статус виртуелних валута и њихову будућу законску дефиницију, законско средство плаћања биће динар, и наговештаји да ће виртуелним валутама моћи да се купују на пример аутомобили, у овом тренутку немају реалну основу. Чак и кад је реч о вести коју су пренели наши медији, да је у Хрватској омогућена куповина аутомобила криптовалутама, указали бисмо да је према тим наводима истакнуто да продавац аутомобила који је дао такву могућност у сваком случају на крају добија на свом платном рачуну новчани износ у кунама. Дакле, и у том случају је реч о куповини која се на крају реализује законским средством плаћања у Хрватској, а купцима је један продавац само дао могућност, или их упутио на то, да преко одређене платформе, са свог криптоновчаника, замене одређену криптовалуту за куне и да тако добијени износ у кунама буде уплаћен на рачун тог продавца аутомобила, кажу у НБС.

Њихов став не разликује се, кажу, од става централних банака других уређених земаља. Виртуелне валуте немају основне функције новца – нису општеприхваћена средства плаћања, а с обзиром на огромне скокове и падове вредности, не могу се ни у којем случају сматрати ни чуварима вредности, због чега се и користе највише у шпекулативне сврхе и коначно, нису обрачунске јединице. Виртуелне валуте не могу, сагласно Закону о девизном пословању, бити предмет куповине и продаје од стране банака и овлашћених мењача.

Такође, поред НБС, и Комисија за хартије од вредности је у претходном периоду објављивала упозорење улагачима у криптовалуте и дигиталне токене, у којем је указивала на ризике који могу бити везани за улагање у криптоимовинска права и саветовала потенцијалне инвеститоре да буду опрезни приликом улагања капитала у криптоимовинска права.


Коментари7
60cc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Такође у случају биткоина укупна емисија валуте је ограничена. Нема даљег "штампања" новца. НБС изгледа зна како се ради у Хрватској и притом изјављује неистине да продавац добија куне. Продавац од купца преузима износ у биткоинима а вероватно након тога тај износ за себе претвара у куне. Биткоин систем не контролише појединац јер је тако и устројен. Вредност биткоина дефинише тржиште а тренутно је оно врло нестабилно.
Бојан
По коментарима бих рекао да се у Србији још увек мало зна о криптовалутама и блокчејн технологији која их омогућава. Једина тачна информација је да је вредност криптовалута подложна променама - уосталом као и свака друга валута. Сетимо се 90их и вредности динара и поверења у НБЈ тада - штампао се новац на тоне без покрића. Код криптовалута не постоји централни ауторитет који контролише валуту. Појединац не може да утиче на функционисање система.
Зоран Маторац
Какву подлогу имају криптовалуте?
Иван Грозни
Никакву, баш као ни остале валуте што немају.
Препоручујем 32
mrljavko
ovo pokazuje svu iluziju novca. Zvanicne valute imaju banke, sudove, policiju i vojsku kao cuvare te iluzije, da bi vecinski svet verovao u njenu vrednost. Kripto, ako nije podvucene pod slovo zakone i nije nista, vec kockarske karte. Iluzija o njenoj vrednosti imaju samo oni koji se kockaju. Iluzija o pravilima traje dok je sami kockari postuju. Prica o sigurnosti i o pracenju porekla je salabajzerluk, jer ako nema ko da cuva iluziju ona onda caskom i nestane. Samo manipulatori ipak zarada.
Aleksandar Njegic
Koja glupost. Ako neko hoce da radi nesto ilegalno pa najradice ce da koristi neobelezene novcanice i da transakciju izvede u kesu. Bitcoin je nalosije sredstvo za krivicna dela jer svakako moze da se udje u trag ko je kupio i ko je prodao. Kes tj dinari je najgore moguce jer je najlakse prebaciti iz ruke u ruku za na primer drogu ili oruzije. Drugo ovo kao cuvar vrednosti svakako je isto glupost jer dugorocno gledano ko nema Bitcoin danas je po meni ili glup ili lud.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља