уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.12.2019. у 20:00 Мирјана Сретеновић

Судбине, прогони и успеси наших научника

Подсећамо на заслуге српских интелектуалаца рођених у Румунији: лекара Раденка Станковића, биолога Јована Хаџија, теолога Милоша Ердељана и инжењера Мирка Милића
Раденко Станковић (Фото Википедија), Јован Хаџи (Фото Википедија), Милош Ердељан (Фото Википедија), Мирко Милић (Фото САНУ)

Изузетни научници: лекар Раденко Станковић, биолог Јован Хаџи, теолог Милош Ердељан и инжењер Мирко Милић, остварили су значајан допринос у друштвеном и политичком животу Југославије и Србије. Као прилог проучавању српске интелектуалне елите у 20. веку, поводом 140 година српско-румунских дипломатских односа, са историчаром Драгомиром Бонџићем разговарамо о овим универзитетским професорима, Србима рођеним на просторима који данас припадају Републици Румунији.

Раденко Станковић рођен је 1880. у селу Лесковица, у близини Беле Цркве, које данас припада округу Турну Северин у Румунији. Студирао је медицину у Будимпешти, Инсбруку и Бечу где је дипломирао 1903. До 1906. радио је у клиници Хермана Нотнагела у Бечу, под руководством Карла Ландштајнера, који је касније добио Нобелову награду за откриће крвних група.

– Станковић је био професор на Медицинском факултету у Београду и први је у Србији примењивао електрокардиографију. Био је стипендиста Рокфелерове фондације у Њујорку где је радио на истраживању крвних група. Објавио је више радова у земљи и иностранству, на српском, француском и немачком језику – каже Драгомир Бонџић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду.

Како додаје, овај кардиолог је постао лични лекар краља Александра Првог Карађорђевића 1929. Краљевим указом постављен је за сенатора 1932. и исте године за министра просвете Краљевине Југославије у влади Милана Сршкића. После убиства краља Александра, према његовом тестаменту, постао је члан Краљевског намесништва, уз кнеза Павла Карађорђевића и др Иву Перовића, које је обављало власт у име малолетног Петра Другог Карађорђевића.

– После слома Краљевине Југославије 1941. Станковић је интерниран у Беч. Одбио је захтев Немаца да формира владу у окупираној Србији, а 1943. је враћен у земљу, пензионисан и живео је у кућном притвору у Београду. По доласку комуниста на власт после Другог светског рата, скупо је платио за предратни политички ангажман. Не само да није враћен на Медицински факултет, већ је у два наврата хапшен и осуђен 1949. на казну затвора од 12 година са губитком грађанских права и конфискацијом целокупне имовине. Казну је служио у Сремској Митровици. Пуштен је 1954. и исцрпљен, болестан, слабо покретан умро је у Београду 1956. Конфискована му је вила у Чортановцима која је подигнута 1930. по пројекту архитекте Драгише Брашована, на имању од 30 хектара на Фрушкој гори. Научно веће Медицинског факултета је 2001. извршило моралну рехабилитацију Станковића и осталих професора који су током прве послератне деценије трпели последице због политичког прогона. Од правосудних органа је тада затражено да изврше ревизију политичких процеса, што је и учињено 2006. када је Станковић и судски званично рехабилитован – наводи Бонџић, подсећајући да је његов син Радета, вајар, био професор на Ликовној академији.

Други Србин, Јован Хаџи рођен је у Темишвару 1884. Школовао се у Загребу и Бечу, био је професор зоологије на Љубљанском универзитету, члан САНУ, као и словеначке и чехословачке академије науке. У Бечу је 1907. одбранио дисертацију „О нервном систему хидре”. Боравио је по заводима за биологију мора у Напуљу, Месини и Трсту и усавршавао се у бакологији (свиларству) у Падови, Тренту и Горицији.

– Хаџи је био истакнути зоолог у светским размерама. Написао је око 900 научних студија и десетак монографија. Аутор је једине зоогеографске карте Југославије. Реформисао је Хекелову теорију о развићу вишећелијских организама и изазвао бројне реакције у научном свету. Како је нагласио његов колега са Оксфорда, „унео је промају по питањима која су се чинила дефинитивно решена”. Његов ученик, биолог Мирослав Зеи је навео да је Хаџи држао предавања студентима на матерњем, српском језику, све до неколико година пред Други светски рат, иако је много раније сасвим добро савладао словеначки. Тек после рата је предавања потпуно држао на словеначком, док је у разговорима са пријатељима и даље користио српски. Зеи је рекао и да је Хаџи спречен да постане ректор универзитета јер је Сенат сматрао да Србин не може бити ректор на словеначком универзитету. Преминуо је 1972. у Љубљани. Његов син Душан био је хемичар и члан САНУ – наглашава Бонџић.

Трећи значајан научник је Милош Ердељан, рођен 1907. у Деви. Потицао је из породице која је дала више свештеника. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду где је постао професор. Ишао је на симпозијуме у Софију, Амстердам, Копенхаген, Бон, Букурешт, Палестину о којој је оставио дневничке записе. Знао је хебрејски, грчки, латински, руски, енглески, немачки, бугарски, италијански и румунски. Умро је 1976. у Београду. Његов син Боривој остварио је каријеру као новинар и спољнополитички дописник „Политике”.

Мирко Милић рођен је у Галцу 1932. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду где је постао редовни професор. Био је члан САНУ. Наш саговорник подсећа да је Милић боравио на Imperial College of Science and Technology у Лондону као стипендиста Британског савета и на Калифорнијском универзитету у Берклију као професор по позиву. Цитиран у целом свету, аутор је више од сто радова, председавајући готово свих седница европских конференција из теорије и пројектовања кола, међународних симпозијума из теоријске електротехнике и из теорије мрежа. Преминуо је 1993. у Берну.

Драгомир Бонџић подсећа да је евидентан међународни утицај наших научника, путем учешћа на конгресима, студијских путовања, објављивања у иностранству и познавања страних језика. Сви су оставили дубок траг у српској, југословенској и светској науци.

Коментари3
f4fbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Глас Народа
Треба објавити имена тих злочинаца који су конфисковали имовину Станковића и отерали га на робију.
v stepanovic
Jos jedan primer, zasto se srbe na bave svojom istinskom istorijom, nego je zamenjuju mitologijom, legendama, dogmom, sujeverjem....Istina je suvise bolna.
Bozidar Vukcevic
Vecnaja Pamjat Mirku Milicu, najmladjem doktoru elektrotehnike svog vremena na Univerzitetu u Beogradu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља