четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.12.2019. у 14:16

Србија тражи одлагање протеривања деце српских радника на Малти

(Фото Пиксабеј)

Министарство спољних послова је од надлежних малтешких органа затражило хитно обавештење о прописима којима је регулисан боравак страних држављана на Малти, као и о процедури неопходној за регулисање питања на која су наши држављани на раду у тој земљи указали.

Конзуларне консултације заказане су за 27. јануар, а реч је о све учесталијим жалбама наших држављана који бораве и раде у Републици Малти, на третман породица са малолетном децом „због недовољних прихода на годишњем нивоу”.

МСП у саопштењу за медије наводи да је реч о унутрашњим прописима Малте који се односе на држављане свих држава које нису чланице ЕУ, а који су у надлежности органа задуженог за издавање боравишних дозвола.

„Имајући у виду комплексност овог питања, Министарство спољних послова је раније већ иницирало конзуларне консултације са Малтом преко амбасаде у Риму која покрива Малту, како би се ово и друга питања с малтешком страном размотрила и пронашло решење.

Ова иницијатива је прихваћена, па су конзуларне консултације заказане за 27. јануар 2020. године”, наводи се у саопштењу које преноси Танјуг.

МСП је упутило молбу малтешким органима власти да размотре могућност одлагања доношења одлука у вези са овим питањима до обављања конзуларних консултација и решавања проблема.

На решавању овог питања ангажован је и почасни конзул Републике Србије на Малти, наведено је у саопштењу МСП.

Двадесет двоје деце, пореклом из земаља које нису чланица ЕУ, а међу којима је највише деце из Србије, немају право да више бораве на Малти, јер њихови родитељи не зарађују довољно, пише лист Тајмс ов Малта.

Ове недеље многи родитељи су добили потврду да су њихови захтеви за боравак деце одбијени, јер зарађују мање од законског минимума.

Породице које потичу из држава изван ЕУ, морају да зарађују најмање 19.000 евра годишње, плус 3.800 евра за свако дете.

Ова сума не укључује бонусе или прековремени рад.

Маја Браун из одбора Заједнице Срба, покушала је да контактира агенцију за боравак и уговори састанак, међутим, како каже, не постоји воља да се проблем реши.

„Ова политика је очигледно дискриминаторска. Зашто Агенција не жели да размотри друге изворе прихода, попут издавања некретнина у другим земљама или уштеђевину?”, рекла је Браун и оптужила повереника за децу да није ни од какве помоћи, иако је Малта земља потписница међународних конвенција о заштити деце.

Коментари1
4f1ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

eks
Pitam se kako bi reagovale zapadne države na neki sličan zakon u Srbiji, ali nevezano za prihode. Recimo, da deca svih ličnosti iz EU, koja po bilo kom osnovu borave u Srbiji , moraju da uče srpski jezik, ili da plaćaju školarinu, bez obzira na to da li pohadjaju školu, ili ne. Tada bismo videli diskriminatorski odnos, koji je prisutan u EU .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља