петак, 21.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Украдено памћење

С постамента крај ауто-пута код Ниша непознати починиоци однели мермерну плочу с грбом једног нашег спортског друштва, постављену у знак сећања на успешну акцију обнове порушеног у бомбардовању 1999. године
Аутор: Тома Тодоровићпонедељак, 16.12.2019. у 14:44
Страдање Ниша и Нишлија у време НАТО агресије (Фото ЕПА/Саша Станковић)

Ниш – Иако је од НАТО бомбардовања СР Југославије прошло тачно 20 година, сви детаљи страдања и данас се добро памте. Нарочито у Нишу који је с пролећа 1999. највише био под узбунама, ракетама и бомбама и у којем је било највише погинулих и повређених. И чувају се тужна сећања на трагичне догађаје. Оно што је остало као спомен на период обнове после бомбардовања, међутим, изгледа да не може да се сачува и заштити.

У тој акцији, октобра 1999, свечано су пуштени у саобраћај мост преко Нишаве и надвожњак на ауто-путу од Ниша према југу, над међународном пругом, који је срушен у бомбардовању. Након пет месеци прекида поново је успостављен комплетан промет саобраћајном жилом куцавицом кроз Србију. Догађају су присуствовали највиши државни функционери, представници града Ниша и велики број грађана.


                                                     (Фото ЕПА/С. Пикула)

Био је ту и неуморни Милутин Мркоњић, који је био на челу акције обнове наше земље, као и представници Спортског друштва „Партизан” Иван Ћурковић и Жарко Зечевић, јер је ово друштво финансирало обнову надвожњака и моста. Зато се и бронзани грб „црно-белих” нашао на мермерном спомен-обележју које је постављено у славу овог неимарског подухвата.

Недавно, баш на двадесетогодишњицу тог догађаја, мистериозно су нестали мермерно обележје и бронзани грб на њему. Преко постамента навучен је џак. Уместо пригодног, ружан призор.

Питање је да ли ће неко уопште покренути потрагу за демонтираном и украденом мермерном плочом, на којој је уписан датум и повод постављања спомен-обележја, и грбом у бронзи познатог српског спортског друштва.


                                                     (Фото ЕПА/Саша Станковић)

И да ли ће се икада утврдити да ли је оскрнављење овог обележја вандализам, крађа или обест некога ко је с места где је стајало две деценије однео с постамента вредан „сувенир”.

Стручњаци који су били укључени у ондашњу обнову Србије тврде да је за демонтирање био потребан и специјални машински алат и много времена. Јер нико није могао тек онако, у пролазу и случајно, да на том месту заустави возило, приђе обележју и једноставно одлепи мермерну плочу и грб и непримећен оде.


                                                   (Фото ЕПА/Саша Станковић)

Цела акција, дефинтивно, била је добро испланирана и морала је да траје макар сат, можда и дуже.

Тако су лоповима, којима ништа није свето, поред небројених статуа од бронзе, бакарних и месинганих слова са споменика на гробљима, ограда око кућа и олука с кровова стамбених зграда, на ред за крађу дошла и спомен-обележја.


Коментари4
6abc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Magarac54
Da li nadlezni u Srbiji znaju da postoje sigurnosni sistemi kao sto su kamere, zvucni i svetlosni alarmi..., skoro pa dzabe? Da li je obavezno da se kradje beskrajno ponovljaju sve dok se neko u drzavnoj sluzbi ne seti da prima platu da takve sprecava, hvata i kaznjava? Nisu vandali i lopovi problem, vec sistem koji to dopusta da prodje nekaznjeno. Njih je uvek bilo i bice. Kao i motke u pravim rukama.
Није то први случај у Нишу
Вандали су украли месингану плочу са именима жртава испред нишког Универзитета, са унутрашњег зида Логора на Црвеном крсту, са заштићеног Старог гробља под Горицом (Анђео са лиром, никад не пронађен и Преља...). Делови парних локомиотива на улазу у нишку железничку станицу... Докле више? Да ли су нам за овакве вандализме криви други и да ли ће их неко законски гонити?
М. Обрад Симовић
Могуће је у најкраћем времену уредити послове тако да ником не падне на памет да краде метална обележја и сл. Апсолутна је срамота да нам се то и даље догађа. Украсти поменути постамент је и непријатељски акт. Ми изгледа можемо без (спољног) непријатеља.
sloba
Srbija je kao što znamo, jako jako siromašna zemlja. Zato se krade sve, čak i stvari koje u normalnim evropskim državama niko ne bi uzeo. Ne zaboravimo da smo po BNP po stanovniku trenutno na 15. mestu. Ne u Evropi, niti čak u istočnoj Evropi, već u Africi!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља