Мултипла склероза је неуролошко обољење које најчешће погађа особе између 20. и 40. године, у време кад се налазе у личном, породичном и професионалном успону и постижу најбитније ствари у животу.
Како истиче професор др Драгана Обрадовић, неуролог, реч је о патолошком имуном одговору који је усмерен на сопствене делове нервног ткива, тачније на мијелин који чини омотач нервих влакана и омогућава провођење нервних импулса. Његово оштећење резултира прекидом провођења, што се манифестује симптомима као што су губитак вида, слабост ногу, утрнулост делова тела, нестабилност...
– Ако се мултипла склероза не лечи на време и адекватном терапијом, код већине доводи до тешког инвалидитета. Контрола болести се може постићи правовременом терапијом, најкасније након три месеца од постављања дијагнозе. У свету за ову болест постоји 15 лекова различите ефикасности, а лек се бира према пацијенту и активности његове болести, па говоримо о добу персонализоване терапије у области мултипле склерозе – објашњава др Обрадовић.
Последњих неколико година објављени су резултати вишегодишњег праћења пацијената који су имали веома активну форму болести, а којима је урађена трансплантација матичних ћелија коштане сржи. Резултати су показали да се ради о изузетно ефикасном третману, где огроман број пацијената (до 80 одсто) након обављене процедуре, годинама нема погоршања и нова оштећења на мозгу, а значајаном броју њих (око 40 одсто) побољшава се неуролошки статус.
– Показало се и да је могуће нежељене ефекте саме процедуре свести на минимум, уз поштовање транплантационих протокола препоручених од Европског удружења неуролога. То је био разлог да ова процедура постане стандардна у здравственој понуди за лечење мултипле склерозе европских земаља, а од раније је доступна у Америци – истиче наша саговорница.
У основи трансплантације, додаје она, је ресетовање патолошког имуног система који постоји код оболелог од мултипле склерозе. Само лечење се одвија у две фазе. У првој се обавља прикупљање матичних ћелија из коштане сржи самог пацијента. Пацијент прима имуносупресивну терапију која доводи до уништавања доминантно имуних ћелија у крви, што активира његову коштану срж да појачано продукује матичне ћелије. Посебном методом филтрирања оне се издвајају из крви и замрзавају. Након месец дана пацијент поново прима високе дозе имуносупресивних лекова са циљем да се униште све имуне ћелије у крви. Након тога му се враћају његове сопствене матичне ћелије које ће помоћи да се створи нови имуни систем који неће изазивати нова оштећења.
– Најбољи резултати се постижу код пацијената који имају такозвану високо активну релапсно-ремитентну мултиплу склерозу (два и више погоршања у годину дана), на почетку болести (прве две, три године) и ако су млађи од 50 година. Оболелима који су већ у инвалидским колицима или јако тешко ходају већ дуже време, ова метода не може да помогне. Зато је битно на време реаговати и омогућити најефиканије лечење. Ову методу треба разликовати од „трансплантације матичних ћелија” које се оглашавају по разним малим приватним клиникама у иностранству и које подразумевају само трансфер матичних ћелија, без ресетовања имуног система. Такви третмани су врло скупи и неделотворни – појашњава др Обрадовић.
Можемо код оболелих да спречимо инвалидитет, омогућимо им нормалан и квалитетан живот, а да то истовремено буде економски одрживо и исплативо за наш здравствени систем
Трансплантација матичних ћелија коштане сржи код мултипле склерозе подразумева тимски рад неуролога, хематолога и трансфузиолога и може се радити само у центрима који су лиценцирани од Европског удружења за трансплантацију коштане сржи. У нашој земљи и у региону је прва трансплантација код ове болести и прва трансплантација код аутоимуних болести уопште, урађена још 2005. године на Војномедицинској академији.
– Од тада смо урадили 21 трансплантацију код оболелих од мултипле склерозе. Број би сигурно био и већи, да је Републички фонд за здравствено осигурање одобрио ову трансплантацију као методу лечења високо активне форме болести – каже др Обрадовић.
Тренутно се у Србији лечи само 12 одсто оболелих од мултипле склерозе и то са четири лека умерене ефикасности који захтевају континуирану вишегодишњу примену. Имајући у виду да значајан број пацијената има јако активну болест, као и да у групи лечених постоје пацијенти којима болест напредује упркос лечењу, неопходно је имати доступну високо ефикасну терапију. Трансплантација матичних ћелија се једнократно примењује, има дуготрајне позитивне ефекте на контролу болести и спада у групу најефикаснијих терапија за мултипле склерозу. Цена овог лечења код нас мања је од цене једногодишње терапије неким од лекова умерене ефикасности.
– Захваљујући њој, можемо код оболелих да спречимо инвалидитет, омогућимо им нормалан и квалитетан живот, а да то истовремено буде економски одрживо и исплативо за наш здравствени систем. Могућност рутинског извођења ове методе говори о високом нивоу једног здравственог система и сврстава нас на лидерску позицију у региону – закључила је др Обрадовић.
