уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.12.2019. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар

Пресађивање матичних ћелија коштане сржи спас за оболеле од мултипле склерозе

Ова терапија, која је до сада примењена код 21 пацијента на ВМА, спада у групу најефикаснијих и има дуготрајне позитивне ефекте на контролу болести
(Фото ЕПА/Carlo Ferraro)
Драгана Обрадовић (Фото Лична архива)

Мултипла склероза је неуролошко обољење које најчешће погађа особе између 20. и 40. године, у време кад се налазе у личном, породичном и професионалном успону и постижу најбитније ствари у животу.

Како истиче професор др Драгана Обрадовић, неуролог, реч је о патолошком имуном одговору који је усмерен на сопствене делове нервног ткива, тачније на мијелин који чини омотач нервих влакана и омогућава провођење нервних импулса. Његово оштећење резултира прекидом провођења, што се манифестује симптомима као што су губитак вида, слабост ногу, утрнулост делова тела, нестабилност...

– Ако се мултипла склероза не лечи на време и адекватном терапијом, код већине доводи до тешког инвалидитета. Контрола болести се може постићи правовременом терапијом, најкасније након три месеца од постављања дијагнозе. У свету за ову болест постоји 15 лекова различите ефикасности, а лек се бира према пацијенту и активности његове болести, па говоримо о добу персонализоване терапије у области мултипле склерозе – објашњава др Обрадовић.

Последњих неколико година објављени су резултати вишегодишњег праћења пацијената који су имали веома активну форму болести, а којима је урађена трансплантација матичних ћелија коштане сржи. Резултати су показали да се ради о изузетно ефикасном третману, где огроман број пацијената (до 80 одсто) након обављене процедуре, годинама нема погоршања и нова оштећења на мозгу, а значајаном броју њих (око 40 одсто) побољшава се неуролошки статус.

– Показало се и да је могуће нежељене ефекте саме процедуре свести на минимум, уз поштовање транплантационих протокола препоручених од Европског удружења неуролога. То је био разлог да ова процедура постане стандардна у здравственој понуди за лечење мултипле склерозе европских земаља, а од раније је доступна у Америци – истиче наша саговорница.

У основи трансплантације, додаје она, је ресетовање патолошког имуног система који постоји код оболелог од мултипле склерозе. Само лечење се одвија у две фазе. У првој се обавља прикупљање матичних ћелија из коштане сржи самог пацијента. Пацијент прима имуносупресивну терапију која доводи до уништавања доминантно имуних ћелија у крви, што активира његову коштану срж да појачано продукује матичне ћелије. Посебном методом филтрирања оне се издвајају из крви и замрзавају. Након месец дана пацијент поново прима високе дозе имуносупресивних лекова са циљем да се униште све имуне ћелије у крви. Након тога му се враћају његове сопствене матичне ћелије које ће помоћи да се створи нови имуни систем који неће изазивати нова оштећења.

– Најбољи резултати се постижу код пацијената који имају такозвану високо активну релапсно-ремитентну мултиплу склерозу (два и више погоршања у годину дана), на почетку болести (прве две, три године) и ако су млађи од 50 година. Оболелима који су већ у инвалидским колицима или јако тешко ходају већ дуже време, ова метода не може да помогне. Зато је битно на време реаговати и омогућити најефиканије лечење. Ову методу треба разликовати од „трансплантације матичних ћелија” које се оглашавају по разним малим приватним клиникама у иностранству и које подразумевају само трансфер матичних ћелија, без ресетовања имуног система. Такви третмани су врло скупи и неделотворни – појашњава др Обрадовић.

Можемо код оболелих да спречимо инвалидитет, омогућимо им нормалан и квалитетан живот, а да то истовремено буде економски одрживо и исплативо за наш здравствени систем

Трансплантација матичних ћелија коштане сржи код мултипле склерозе подразумева тимски рад неуролога, хематолога и трансфузиолога и може се радити само у центрима који су лиценцирани од Европског удружења за трансплантацију коштане сржи. У нашој земљи и у региону је прва трансплантација код ове болести и прва трансплантација код аутоимуних болести уопште, урађена још 2005. године на Војномедицинској академији.

– Од тада смо урадили 21 трансплантацију код оболелих од мултипле склерозе. Број би сигурно био и већи, да је Републички фонд за здравствено осигурање одобрио ову трансплантацију као методу лечења високо активне форме болести – каже др Обрадовић.

Тренутно се у Србији лечи само 12 одсто оболелих од мултипле склерозе и то са четири лека умерене ефикасности који захтевају континуирану вишегодишњу примену. Имајући у виду да значајан број пацијената има јако активну болест, као и да у групи лечених постоје пацијенти којима болест напредује упркос лечењу, неопходно је имати доступну високо ефикасну терапију. Трансплантација матичних ћелија се једнократно примењује, има дуготрајне позитивне ефекте на контролу болести и спада у групу најефикаснијих терапија за мултипле склерозу. Цена овог лечења код нас мања је од цене једногодишње терапије неким од лекова умерене ефикасности.

– Захваљујући њој, можемо код оболелих да спречимо инвалидитет, омогућимо им нормалан и квалитетан живот, а да то истовремено буде економски одрживо и исплативо за наш здравствени систем. Могућност рутинског извођења ове методе говори о високом нивоу једног здравственог система и сврстава нас на лидерску позицију у региону – закључила је др Обрадовић.

Коментари4
3b85c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa
Svaka cast doktorki na pozrtvovanju i radu u oblasti MS i ostalih neuroloskih obolenja , ali ne vidoh kod nikog neki pomak ,sit sam da vise budem zamorce.
Tina
Odličan tekst. Imam MS i niko od lekara mi nikad nije rekao ya ovu mogućnost. Veliki problem ovde je što pacijentima nisu dostupne informacije o bolesti i, očigledno, nekome odgovara da oboleli ne znaju kakve su im mogućnosti. Da nije MS Platforme Srbije, ne bismo znali koji načini lečenja su uopšte mogući u Srbiji!
Luka
Ebo ha sam jedan od tih 21 pacijent kojem je odradjena Transplatacija na ВМА i ok sam ne bas izlečen možda zalečen
Боро
Многима није у добити да се лек који коначно лечи ове болеснике пронађе. Наука, још увек тврди да се не зна шта је узрок оваквог одговора имуносистема који разара свој мијелински омотач. Тело заправо жели да уништи нешто друго, а то друго има хитински омотач, који наш имуни систем не може да пробије. А то су колоније Кандиде Албиканс и ћелије рака. У немогућности пробоја хитина, "грешком" се нападају мијелин, који је врло сличан хитину. Осим омотача, оштећени су и сржи живаца, ту помаже бакар.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља