четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.12.2019. у 19:00 Јелена Чалија
ИНТЕРВЈУ: ДР ЗОРАН РАНКОВИЋ, декан Богословског факултета

Синод не угрожава аутономију Богословског факултета

Спровођење одлуке о удаљавању двојце предавача, епископа западноамеричког Максима и доцента Марка Вилотића из наставе, као и однос ове високошколске установе и Београдског универзитета неке су од тема разговора за наш лист
(Фото: Александар Мијаиловић)

Избор новог декана Православног богословског факултета окончан је крајем прошле недеље па је тако јереј проф. др Зоран Ранковић, професор црквенословенског језика, одлуком савета ове високошколске установе преузео обавезе које му именовање доноси. Подсећања ради, професор Ранковић је изабран са 22 гласа од 29 присутних чланова пошто је претходни декан владика браничевски Игнатије поднео оставку на ту функцију јер му је Свети архијерејски Синод ускратио благослов за обављање те дужности, наводно због тога што није спровео раније одлуке овог црквеног тела.

Зато новог декана питамо да ли ће спровести одлуку Светог архијерејског Синода који је повукао благослов двојици предавача, епископу западноамеричком Максиму и доценту Марку Вилотићу.

– Ваља знати да је процедура спровођења наведене одлуке започета онда када је упућена претходном декану, а да су одлуке Синода обавезујуће не само за управу факултета него за све клирике, а самим тим и за лица на које се односи. Исти принцип се, примера ради, примењује и на одредбе статута нашег факултета, Закона о високом образовању или Статута Универзитета у Београду.

Какав је ваш став о мишљењу Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду од 8. новембра 2019. „да је утицај Светог архијерејског Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета”?

Статутом Православног богословског факултета је прописано да је факултет под пуним духовним и канонским окриљем Српске православне цркве, те да је врховни покровитељ овог факултета, екс официо, патријарх српски. Статутом је прописано да се ради о научној и највишој образовној установи у области православног богословља на Београдском универзитету и у Српској православној цркви, која своје учење заснива на Светом писму и Светом предању православне цркве. Такође, прописана је и конкретна надлежност Синода СПЦ при избору наставника, а то је да даје или не даје, односно ускраћује одговарајуће одобрење за службу учења. По овим статутарним принципима, прихваћеним од стране универзитета, факултет ради од 2004. године, када је одлуком владе др Зорана Ђинђића враћен у састав универзитета. Од тада до данас је по овом статутарном принципу прошао низ процеса акредитација. На основу оваквог решења које је у складу с европском праксом и стандардима, на идентичан или веома сличан начин у оквирима многих европских и светских универзитета функционишу богословски факултети оних цркава и верских заједница који на њима постоје.

Да ли је угрожена аутономија Православног богословског факултета, било од стране оних који се критички односе према одлукама Синода, било од стране црквених органа како то види део академске јавности, али и запослених на факултету?

Уверен сам да претежни део академске јавности, укључујући и запослене на овом факултету, који на аутономију Православног богословског факултета гледају кроз призму онога што је прописано статутом овог факултета, као и другим прописима, не доживљава улогу Синода СПЦ као „удар” на аутономију овог факултета. Од академске јавности се очекује да своје ставове увек преиспитују чињеницама и потребом да се поштују прописи. У том смислу, Свети архијерејски Синод СПЦ својим одлукама никако не угрожава аутономију Православног богословског факултета. Када се питање аутономије факултета посматра таквом визуром, проблем лежи, сложићете се, на другој страни.

Део професора ваш избор сматра нелегитимним јер је изборе за новог декана спровео Савет факултета чији чланови, како наводе, нису изабрани на легитиман начин, односно апсолутном већином гласова. О овоме је дописе факултету упутила и ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Како гледате на ове наводе?

Надлежности Ректора БУ су изричито прописане законом и одредбама Статута БУ. У тим општим актима нигде није прописана надлежност ректора БУ да оспорава одлуке надлежних органа Православног богословског факултета о избору органа тог факултета. По другој страни, ректор БУ нема положај надзорног органа, нити положај другостепеног органа у поступку избора органа Православног богословског факултета. Одредбама Закона о високом образовању изричито је прописано да ректор универзитета упозорава декана и савет факултета само на оне одлуке које су супротне том закону или статуту универзитета. У конкретном случају, избор органа Православног богословског факултета, рачунајући и савет овог факултета, искључиво је прописан одредбама статута овог факултета, а не одредбама Закона о високом образовању и Статута БУ. Уколико Ректор БУ полази од онога што је прописано по том питању, не би требало да постоји простор за оптужбе на рачун овог факултета од стране тог органа БУ. Међутим, ректорка БУ је изнела оптужбе, да Савет Православног богословског факултета наводно није изабран у складу с прописима и да због тога не може да остварује своје надлежности. Када се узме у обзир оно што је прописано, постаје јасно да се намеће сумња, да је ректорка БУ прекорачила своја овлашћења када је такву критику изнела. Посебно је неприхватљиво да се оптужбе такве садржине износе без претходног утврђивања чињеница из одговарајућих доказа, те да се ректорка БУ обраћа само писмима, у већини случајева, упућених само тадашњем в. д. декана, а не и савету овог факултета. Аутономија Православног богословског факултета очито је угрожена противправним поступањем које сам описао, при чему се јавност непотребно узнемирава и пажња преусмерава на иначе легитимно поступање Светог архијерејског Синода СПЦ. Јавност ће, уверен сам, правилно разумети да је у питању нелегални посег у сферу одлучивања о саставу органа Православног богословског факултета, да би се створио простор да ти органи не буду састављени по избору органа овог факултета, како је то прописано одредбама статута ове високошколске установе.

Који су први задаци који вас чекају као декана, односно шта ћете ви поставити као своје приоритете?

Потребно је да све започете послове и пројекте завршимо и ову календарску, а потом и академску годину успешно приведемо крају. Упоредо с тим трудом правимо планове за прославу стогодишњице рада Православног богословског факултета, једног од утемељивача Београдског универзитета, припремамо се за нови циклус акредитације, планирамо разговоре о сарадњи с другим научним и образовним институцијама. И, наравно, у духу обележавања осмовековног јубилеја аутокефалије, с радошћу ишчекујемо и припремамо литургијску и академску прославу спомена највећег српског просветитеља Светога Саве – патрона нашег факултета. Али, пре тога, да сви наши студенти, садашњи и свршени, са својим наставницима садашњим, бившим и умировљеним с радошћу дочекамо и прославимо предстојећи празник рођења Исуса Христа.

Коментари13
88ee7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evroprc
....Кад Св.Арх.Синод ускрати неком благослов да предаје, престаје легитимитет те особе да предаје, а него шта друго на том факултетѕ треба да важи?!... Став Невладиног сектора можда? То је исто као да на медицинском факултету неко предаје кој тврди да је лековитост детелине та која спречава рак!? Па ако тај има лајкова он треба да остане??
Simonida
Zoran Djindjic nije bio na vlasti 2004. godine. Ubijen je 2003. Dakle, dekan iznosi neistinu o ovoj, lako proverivoj cinjenici. Ako o ovome laze, da li govori istinu o drugim stvarima? Tesko...
ivan
"Odbor za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu juče je većinom glasova, devet prema jedan, ocenio da svih šest tačaka Statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta UB koje su tiču crkvenih saglasnosti – „blagoslova“ nisu skladu sa Statutom Univerziteta!"
Desko
Ovaj razgovor pokazuje da Bogoslovskom fakultetu nikada nije bilo mesto na Beogradskom univerzitetu jer su to suštinski različite ustanove. Na PBF se izučava i proučava pravoslavna dogma a svi ostali na BU se bave izučavanjem i proučavanjem nauke, čak i u društvenim i filozofskim oblastima. Ko pokuša da ospori dogmu, makar i naučnim metodima, postaje otpadnik od crkve jer pobija osnov na kojem je zasnovana i zato postoji ogroman upliv crkve kao osnivača u rad ovog fakulteta, pa je očigledno vreme da se vrate u okrilje svoje majke crkve. Sa univerzitetom na kojem se izučava nauka oni realno nemaju nikakve veze i bila je greška što su spojeni.
Matko
Deskovo objašnjenje je jedino relevantno objašnjenje sa stanovišta savremenog poimanja nauke (znanja) i religije (vere) i njihovih međusobnih odnosa. Za Momu: Dogma ne zahteva nikakvo razumevanje, zato i jeste dogma. Dogma je "Bogom dat sud" i kao takav ne trpi preispitivanje ni kritiku, pa prema tome ne može biti naučni sud.
Moma
Видите Деско, нико не може да оспори то што сте рекли. Али ради се о теми коју философија још није решила. Шта је старије кокошка или јаје или ко је у праву, наука или веронаука? Сама реч веронаука говори да се ради о вери а не о знању. Дакле треба да разумемо зашто верујемо. А наука се бави оним што је људском уму доступно. Так0о да мислим да је грешка када се настпа претенциозно у стилу, ја све знам а друга страна не.
Соко са Грмије
Врло убедљив наступ професора као Декана Богословије! На тој високошколској установи се стичу знања и учвршћује вера. То није случај на осталим факултетима Универзитета у Београду јер на њима је озваничен секуларизам. Тако није само на нашем универзитету; свуда у европском систему образовања, после просветитењства, исти је случај! Зато теолошки факултети имају своје посебности али су, ипак, делови универзитета јер су универзитети, најчешће, од њих и настали.
pjer
Zamena teze. Problem je nastao na samom Bogoslovskom fakultetu; sinod se grubo umešao u rad profesora( a ne rektor)...sinod je počeo da smenjuje profesore van pravila i propisa i da remeti rad celog Univerziteta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља