среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:18
ПОСЛЕ СКРНАВЉЕЊА НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА

Вандали не признају хероје рата

Насртај на гробове на Калемегдану са очигледно идеолошки обојеном поруком намеће питање ко су људи који своје „критичке судове” износе на такав начин
Аутор: Милош Лазићуторак, 17.12.2019. у 17:40
Народни хероји мета вандала (Фото Д. Јевремовић)

Наравно да је за сваку осуду скрнављење надгробних споменика четворице народних хероја на Калемегдану, мада доскоро ником није падало у очи „кићење” јелкама и шљаштећим новогодишњим украсима под празничним илуминацијама ЈКП „Јавно осветљење” не само споменика, већ и гроба Димитрија Туцовића на Славији. Срећом, пресељен је у Алеју великана престоничког Новог гробља, на место које му је одувек припадало.

Али, откуда гробови и споменици расејани којекуда када је и црквеним и државним актима то забрањено? С тим у вези, и подсећање како је Београд умало остао без свог најлепшег парка и најзначајнијег културно-историјског споменика!

Марта 1957. године у Алеји хероја на Калемегдану, баш испод Завода за заштиту споменика, поред Ивана Милутиновића, Ђуре Ђаковића и Иве Лоле Рибара покопан је и Моша Пијаде. Неко „правоверан” је предложио да се тај део Београдске тврђаве претвори у место вечног починка заслужних хероја рата и револуције. Срећом, нису га послушали. Ето како су најстарији и најлепши београдски парк и славни споменик сачувани за поколења... али и за свакојаке вандале!

Моша Пијаде, предратни комуниста интернационалац, али и ђаволски талентован дорћолски сликар и помало песник, био је претпоследњи који је имао привилегију да у престоници буде сахрањен ван градских гробаља, док се на последњег чекало двадесет три године (не рачунајући Његову светост патријарха Павла који је сахрањен у порти Раковичког манастира, дакле „на своме”).

Упркос несумњивој почасти која му је тиме указана, Моша Пијаде је, за разлику од неких других, званично добио само пет споменика, и то посмртно: бронзано попрсје на самом гробу, рад вајара Славољуба Ваве Станковића, по једну реплику у Народној скупштини и у Танјугу, на Косанчићевом венцу, стојећу фигуру у природној величини испред Музеја АВНОЈ-а у Јајцу (ако је још тамо?), и гранитну композицију испред старог здања „Политике”, која је деценијама даривала поподневну сенку гостима оближње кафанске баште. Званично име ове потоње је „Друг Моша Пијаде и група слушалаца”, али је својевремено наш вајар Ото Лого признао да је због очигледног удвориштва аутора Бранка Ружића, у шифарнику његових колега и распуштене кафанске братије та камена композиција упамћена као „Квочка с пилићима” – а и то је, ако ћемо поштено, био вандализам.

Најстрашнији догађај збио се маја 2010. године, кад је с постамента над Чукур-чесмом одваљен и однет споменик малом шегрту Сави Петковићу који нас је подсећао на бурне догађаје маја 1862. године, рад Симеона Роксандића. Ова непроцењива композиција изломљена је на двадесет два комада, да би се лакше спаковали у јутани џак, у којем су и пронађени на неком приградском отпаду.

Да ли се ико сећа да је попрсје народне хероине Дринке Павловић, које је красило парк испред истоимене школе у Косовској улици, често освитало с натакнутим грудњаком? Са „брустхалтером”, како се то каже на новосрпском!

И бронзани Борис Кидрич, дело академика Коке Јанковића, оцењен као једна од најбољих стајаћих композиција на свету, смештен на платоу између здања Владе Србије и Министарства финансија, по налогу извесног државног чиновника–вандала умало није уништен, а ливнице га је спасао покојни Раша Тркуља сместивши га у парк надомак Музеја модерне уметности којим је тих дана директоровао.

Деспот Стефан Лазаревић у Горњем граду, поклон Небојше Митрића Београду, страдао је под шареним спрејовима обесних безброј пута, мада се не зна шта је коме скривио. А тек несрећни Ђура Јакшић у Скадарлији, пред кућицом у којој је живео... Заправо, једини београдски споменик који се није затекао на удару модерних вандала је онај подигнут Душану Силном! Ваљда зато што онако намргођен, са својим закоником у рукама строго посматра оне што промичу кроз врата Палате правде, или због тога што суд има сопствено обезбеђење.

А строге, много строже казне за такве изгреднике подразумевају се.


Коментари12
9fae5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DAN
Kad čitam komentare vidim da ništa nismo različiti od revizionista Drugog rata iz np Estonije koje kritikuju iz Ruske federacije ! Zna li np. precednik Rusije Putin ko je bio u Srbiji saveznik Crvene armije, ili zna pa neće da ih pominje, da ne pravi tenzije kakve se vide u ovim komentarima ?! Molim objavite i objasnite !!
Лево ја цури
Четворица који су сахрањени у Гробници народних хероја на Калемегдану пре свега и изнад свега били су комунисти, револуционари, али никако нису били они који су оправдавали убијање цивила без суда 1945. године. Јер, Ђуро Ђаковић погинуо је 1929. године, Лола Рибар 1943. године, док је Иван Милутиновић страдао 3 дана након ослобођења Београда 1944. године. Моша Пијаде није се бавио убијањем цивила без суда, нити оправдавањем било чијих недела, већ је у то време, 1945. и 1946. писао нови устав.
EvGenije
Kao da se bez suda ubijalo samo '45. Uostalom, njihove grehe znaju samo oni i onaj gore, ako ga ima; a ako ga nema, sve to onda nema ni smisla ni značaja. Ubijajte se slobodno i dalje. I tako za 100 godina niko neće znati ni da smo postojali.
Препоручујем 8
Бранко Срб Козаковић
Није "убијање цивила" једини грех. Та идеологија и њена политика су били дубоко антисрпски, "од Дрездена па све на овамо". Како може имати споменик у Београду особа која се залагала за отуђење тек враћеног КиМ,што је било у складу са том политиком која је исто гледала и на Војводину, ћирилицу,.. (Југо)комунизам и његове потоње мутације и рециклаже у разним црвеним нијансама трајно су уништили српство. Нека Ђуро,Лола,Капичић,.. буду враћени у своје завичаје одакле су њихови насељавани по задатку.
Препоручујем 18
Milanković Milutin
Kakvi crni heroji, jel ste vi svesni razmere zločina tih ljudi. Treba da se izbrišu, da se dezeintegriše sve šti su ostavili do poslednje subatomske čestice!
Dušan
A šta nam je uradila Crna ruka i Apis 1903 i nadalje ?! I oni su ubijali, ali i pljačkali (puška kralja Milana, grdan nakit i slike) bez suda ! Da ne pominjemo projekat Jugoslavije koji je njihova ideja, Ujedinjenje ili smrt. Ovog zadnjeg je bilo, kako vidimo, i mnogo posle njih i u njihovim, od drugog, nadalje razvijenim idejama!
Препоручујем 8
Бранко Срб Козаковић
Ово делује наивно. То што неко има споменик никако не подразумева и да га је заслужио. Да су нацисти током окупације оставили споменике да ли би и на њих овако наивно гледали? Није довољно бити антифашиста. И Хитлер је био за "здарво тели и дух", за "здрав живот" и слично, па тешко да ће и у наивним приказима то бити оправдање за споменик монструму. (Југо)комунисти су пре свега били антинационалисти који су се борили за инсталирање увезене антисрпске идеологије и политике. Злочиначко наслеђе.
Боба
Има вандала и "вандала". Цео ред биста народних хероја у крагујевачком парку је после 5-ог октобра нестао. Кажу да су после кривили локалне "вандале" традиционалне сакупљаче секундарних сировина. У сваком случају лоше је уништавати споменике једног времена. Ове гробове и споменике ипак треба преселити на гробље међутим јер тамо припадају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља