субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.12.2019. у 22:55 Ј. Рабреновић

И привреда и грађани се све више задужују

У септембру двоцифрени раст кредита, један од највећих међу земљама региона
(Фото А. Васиљевић)

Кредити у Србији бујају као печурке после кише. Према подацима Народне банке Србије (НБС), у септембру је раст кредита одобрених приватном сектору износио 10,4 одсто и један је од највиших међу земљама региона. У претходној години више кредита одобрено је привреди него становништву, што је добра вест и указује на инвестициону активност, тако да је међугодишњи раст кредита привреди убрзан на 11,6 одсто у септембру.

Међутим, раст кредита становништву и даље је висок, 9,3 одсто. Грађани се све више задужују, упркос томе што и међународне финансијске институције упозоравају да је то опасно. Задуженост по становнику премашила је 1.000 евра. Народна банка је реаговала скративши рокове отплате за ову годину на осам година, догодине на седам, у 2021. години на шест година, с тим да укупна кредитна оптерећења не могу бити већа од 60 одсто зараде, а у случају мањих примања и 40 одсто зараде.

Економиста Саша Ђоговић каже да Народна банка Србије (НБС) сада води флексибилнију монетарну политику, што се види по томе што је ове године у неколико наврата смањивала референтну каматну стопу, која тренутно износи 2,25 одсто, па су тако динарски кредити становништву и привреди појефтинили. Разлог све већег задуживања он не види само у ниским каматама, већ и у томе што је повећана запосленост, па новозапослени узимањем кеш кредита надомешћују оно што раније нису могли да купе.

– Повећавају се и зараде, више у јавном сектору, а мање у приватном, па и по том основу људи надокнађују оно што раније нису могли да купе. Питање је да ли су они који се пуно задужују исправно одмерили своје могућности, јер се кеш кредити отплаћују на рок од седам, осам година. То су дуги рокови и постоји ризик од несолвентности – каже Ђоговић, додајући да би централна банка требало да предузме додатне процедуралне мере да се пооштре услови одобравања зајмова.

У НБС кажу да су, захваљујући ублажавању монетарне политике, и даље ниским каматним стопама на међународном тржишту новца, сниженој премији ризика земље и повећаној конкуренцији међу банкама, услови финансирања приватног сектора повољнији него у другом тромесечју. Уз раст економске активности и повољне трендове на тржишту рада, то је допринело да кредитна активност настави да бележи двоцифрен међугодишњи раст.

Они сматрају да, иако кредитна активност убрзава, учешће кредита у БДП-у и даље је испод дугорочног тренда, што указује на то да кредитна активност не представља ризик ни по ценовну ни по финансијску стабилност.

Кредити привреди су у трећем тромесечју порасли за 41,9 милијарди динара и наставили су да пружају подршку одрживом привредном расту, пошто су, као и раније, претежно коришћени за финансирање инвестиција и широко распрострањени међу делатностима. Током трећег тромесечја највише су кредитирана предузећа из области трговине, саобраћаја и грађевинарства. Износ новоодобрених кредита привреди у трећем тромесечју, искључујући рефинансиране кредите код исте банке, био је за 13,3 одсто виши него у истом периоду претходне године, при чему је више од 63 одсто нових кредита одобрено сегменту микропредузећа, малих и средњих предузећа, а најзаступљенији су били кредити за обртна средства и инвестициони кредити.

Кредити становништву су током трећег тромесечја повећани за 32,3 милијарде динара, а највећи допринос су дали готовински и стамбени кредити. Они намењени потрошњи, пре свега готовински кредити, благо успоравају раст, уз тенденцију смањења рочности до осам година, чему су допринеле мере усмерене на ограничавање ненаменског необезбеђеног кредитирања становништва по неоправдано дугим роковима, које је НБС донела крајем 2018. Наставља се опоравак стамбеног кредитирања, на шта указује и одобравање нових стамбених кредита, чији је износ, без кредита рефинансираних код исте банке, у девет месеци ове године за близу 22 одсто виши него у истом периоду 2018.

Коментари9
49d17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Јовановић
Ништа вам ово није тачно. Зашто би се грађани све више задуживали кад плате незадрживо расту а незапосленост вртоглаво опада?! А тек привреда, са оваквим инвестицијама и привредним растом... Нећете ваљда да кажете да ови на телевизијама лажу?!
Milos miokovic
....raspisite zajam za Srbiju,daj da malo pomognemo... ali da dobije svako neku vrednosnu pohvalnicu,kojom smo u starosti umanjili vrednost plaćanja gerontološkog,ovako prica zrtvovao sam se za Srbiju, sto trazi predsednik od svakog, nitko neće uvaziti u starosti...a ta salonska polemika univerzitetskih penzionera i njihovo razumevanje,ne trazi te od onih cije su plate i penzije 5 puta manje.....
vox populi
Imam 64 godine, a od 1990. nisam kreditno sposoban. Eto, to je sudbina nas generacije 50-ih. Načeo Slobo, dovršava Aco. Ima i nešta dobro u svemu tome; nisam mogao ni jemac za kredit biti.
nikola andric
Nemci su prvi nazvali modernu ekonomiju ''kreditna ekonomija''. Pretpostavka je da preduzimaci rade uzajmljenim novcem. Novac se zajmi od banaka , emisijom obligacija i prodajom akcija. Kad se kod nas zamislja ''bogatstvo'' na Zapadu onda se misli na ''skladiste'' pokretnih i nepokretnih stvari a ne kao skup hartija od vrednosti. Marks je pomenuo akumulciju kapitala ali je prevideo ''akumulaciju dugova''. Drzave su nadmasile gradjane pa je i stecaj drzava moguc. Ishod su stecajevi i izvrsitelji
Milanka Milosevic
Zaduzenos od 60% a cak i 40% su prevelike! Vrlo lako se daju krediti a da se pri tome ne vodi racuna dali ostaje dovoljno novca da te porodice mogu da normalno zive! Banke moraju uzeti u obzir dali potrosacu ostaje dovoljno za normalni zivot. Ali ocigledno da je bankama stalo samo do profita. Ima ih na svakom cosku!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља