уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.12.2019. у 13:24 М. Д.

Мирослављево јеванђеље и Урош Предић за празнике

Најстарији сачувани српски ћирилични рукопис (Фотодокументација „Политике”)

Народни музеј претпразничну и празничну београдску атмосферу употпуниће са два посебна експоната – Мирослављевим јеванђељем, које ће пред публиком бити од 19. па до 29. децембра, и сликом Уроша Предића (1857–1953) „Деца под дудом”, која ће бити доступна од петка па до 12. јануара.

Најстарија поменута сачувана ћирилична рукописна књига према строгима правилима Народне библиотеке, задужене за заштиту старе и ретке књиге, може да се излаже веома ретко и у ограниченом временском трајању од само десет дана годишње – овога пута биће приказана у новој заштитној климатизованој комори, коју је за Народни музеј самостално финансирала госпођа Радмила Милентијевић, пријатељ овог музеја. Јеванђеље је актом Народне скупштине 1979. проглашено за културно добро од изузетног значаја, у јуну 2005. уписано је у листу Памћење света (Memory of the World), а очекује се да ускоро у Србију из Санкт Петербурга стигне и једини лист који спису недостаје – њега је руски владика Порфирије Успенски однео 1845–1846. године из Хиландара.

На првом музејском спрату моћи да се види Предићево знано, али ретко виђено дело и то први пут после 70 година. Слика је у приватном власништву и до сада је била излагана само три пута: премијерно на првој самосталној Предићевој изложби у Грађанској касини 1888. у Београду, потом на великој Светској изложби у Паризу 1889, у склопу павиљона Краљевине Србије, и на заједничкој изложби Уроша Предића и Паје Јовановића у Народном музеју 1949. године. Ваља подсетити да наш велики уметник спада међу малобројне српске сликаре који су са посебном пажњом, љубављу и поштовањем сликали децу, а управо је радом „Надурена девојчица” из 1879. (чува се у Галерији Матице српске у Новом Саду) добио престижну Гундлову награду Бечке академије за најбољи студентски рад у техници уља на платну.

Коментари3
4e715
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да би се сачувало од непријатеља
Одговор Петру. Претпостављам да се то "тако дуго чувало код Руса" јерс у Срби чеесто имали непријатеље који су примењивали такву одмазду над Србима ад су палили све српско, па и људе, и ћириличке књиге, уемтничка дела и све духовно највредније. Срби су имали непријатеље који су уништавали све код Срба. Можад је неко мислио да је сигурније да наша вредна духовна дела буду чувана код Руса. Многа дела малих нароад и пљачкаан су у ратним походиам, па се данас налазе у Лондону, Паризу и другде.
Jovan Milic
Treba pokusati dobiti i Vukanovo jevandjenje, koje se takodje nalazi u Sankt-Peterburgu, kao i puno drugih za Srbiju vaznih knjiga i spisa. (Sreca pa se sve to nalazilo kod rusa, pa se sacuvalo, jer oni jako vode racuna. Pitanje je sta bi bilo da je sve to ostalo kod nas u Narodnoj biblioteci i sl.)
Petar
Pitanje je zasto se to uopste ikada, i zasto toliko dugo, nalazilo kod Rusa??

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља