недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.12.2019. у 20:00 Маријана Авакумовић

Знање и иновације воде до привредног раста од шест одсто

Про­блем је у шта се ин­ве­сти­ра (Фото А. Васиљевић)

Светска банка процењује да ће привредни раст идуће године бити четири одсто, али сматра да Србија мора радити на померању границе раста.

– Србија је у последњих неколико година урадила доста да би остварила привредни раст од три до четири одсто. У извештају Светске банке за Србију, који ће бити представљен ове недеље, наводимо да је то максимум који се тренутно може постићи и зато мора да се помери граница како би раст био пет или шест одсто – навео је Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке у Београду.

Србији је потребна помоћ Светске банке за наставак реформи и убрзање привредног раста, сагласио се и председник Србије Александар Вучић после састанка са регионалном директорком те банке за западни Балкан, Европу и централну Азију, Линдом ван Гелдер.

– Раст од четири одсто је добар за балканске прилике, али Србија жели, може и мора да увећа стопу раста на више од шест одсто на годишњем нивоу – рекао је Вучић.

Да би се то постигло, рекао је, „потребна нам је огромна помоћ Светске банке, посебно у области продуктивности рада, у финансирању и подршци успешним домаћим компанијама и увођењу нових финансијских инструмената који би подстакли раст”.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета у Београду, подсећа да су, када је Србија 2001. ушла у нову фазу развоја, очекивања била не само висока, већ и предимензионирана. Мислило се да ће се „очас посла” надокнадити готово деценија под санкцијама, пропадањем и изолованошћу земље. Међутим, показало се да су резултати на плану раста и развоја у периоду 2001–2008. били последица ниске стартне основице (БДП на нивоу од око 35–40 одсто оног из 1989) и једнократних прихода од приватизације („распродаја породичне сребрнине” стваране деценијама уназад). Криза с краја 2008. године, како наводи, сурово нас је освестила, а кретање производње и дохотка све до 2014. године било је скоковито, уз низ позитивних и негативних стопа раста БДП-а.

– Након успешно спроведеног програма консолидације јавних финансија очекивало се да ће раст БДП-а и развој националне привреде тећи „сами од себе”, односно да је стабилизација макроекономских токова уједно довољна и за брзи раст и развој целе економије. Међутим, брзо се показало да је реч о још једној заблуди, јер су стопе раста БДП-а знатно ниже од очекиваних, упркос веома значајном расту инвестиција, поготово страних (подигнуто је учешће инвестиција у БДП-у са испод 16 одсто на преко 21 одсто, што је изузетно позитивно) – наглашава Филиповић.

Према његовом мишљењу, проблем је у шта се инвестиције усмеравају и који су ефекти инвестиција (стопа ефикасности предузетих улагања). Нажалост, показало се да се пресликава неповољна структура привреде, јер доминирају ниско и средње технолошки интензивне делатности, са ниском бруто додатом вредношћу у односу на ангажовани капитал, са ниским позитивним ефектима „преливања” утицаја на домаћу привреду и слично. Мисли се пре свега на делатности производње текстила, обуће, производа од дрвета, основних производа у металопреради, који ангажују углавном нискоквалификовану радну снагу (самим тим и слабо плаћену), не захтевају висок ниво иновативности и знања, низак је ниво улагања у делатност.

Србији су, како истиче, потребна улагања у високотехнолошке гране и делатности, засноване на високом учешћу знања и иновација, што се може добро наплатити кроз „технолошку” ренту коју такви производи доносе. Реч је и о тзв. креативним индустријама и другим делатностима где је улога економије знања изузетно висока и где се стварају нове компаративне предности у односу на конкуренте – каже Филиповић.

Међутим, он каже да, кад је реч о висини БДП-а (премда се он све мање у свету користи као показатељ достигнутог нивоа развоја), када би задатак био да Србија достигне 40 одсто просека садашњег нивоа ЕУ (што је неки облик формалног услова) са стопом раста од пет одсто за то би јој требало 14,89 година.

– Међутим, ако се претпостави да ће у међувремену и БДП Европске уније имати стопу раста од само два одсто, а Србија од чак пет одсто, за достизање 40 одсто нивоа ЕУ Србији би требало чак 25 година, а за достизање „пуног” просека ЕУ од 37.417 долара, чак 56,6 година. У пракси има примера да су неке земље остваривале стопу раста БДП-а од око 10 одсто или изнад 10 процената у току више узастопних година (пре свега Кина), али су такве шансе за Србију на нивоу теоријских могућности – наводи Филиповић.

Србија је, како истиче, имала више од 5,5 одсто раста БДП-а од 2001. до 2008. године, али са ниском полазном основицом и уз обилати прилив капитала по основу приватизација.

– Таква ситуација у скоријој будућности је мало вероватна, па стога пажњу доносилаца одлука треба усмерити ка високоиновативним и високотехнолошким производњама, коришћењу знања и спретности (хуманог капитала), а не природних ресурса и физичког капитала као основице на којој се гради „будућност Србије”. Структурне промене, како на страни стварања, тако и на страни расподеле БДП-а, не само да су неопходне, већ су и ургентне – наглашава наш саговорник.

Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду, каже да је тешко прогнозирати колики нам је раст потребан. У овом тренутку највећи раст има Кина – од пет до шест одсто, а некада је имала и до 12 одсто. Нама је потребан привредни раст са квалитетнијом разликом у цени.

– Много је важније да се окренемо новом моделу привредног развоја, који се заснива на производњи, нарочито извозно оријентисаној. Не можемо да подижемо агрегатну тражњу, јер смо ми мала земља. Али имамо добре резултате у извозу ИТ сектора и прерађивачке индустрије – каже Аћимовић.

Према његовом мишљењу, треба ићи ка привлачењу високотехнолошке индустрије. Овај професор каже да Србија треба да се окрене секторима који су будућност. Наводи пример Кине, која, рецимо, у Немачкој купује искључиво хај-тек предузећа и перспективне стартап фирме.

Улагање у инфраструктуру, које такође подстиче раст БДП-а, треба наставити. Грађевинарство бележи раст и ове године ће бити око девет одсто БДП-а.

Веома важна област за наш извоз јесте квалитетна пољопривреда.

– Држава не треба да буде много паметна. Потребно је да гледа шта раде наше мудре фирме у Србији. Оне улажу у аграр, односно производе који могу да се извозе на руско тржиште. Држава би требало да направи мрежу велетржница, великих откупних центара у воћарским крајевима, што би малим произвођачима улило сигурност да ће неко откупити њихове производе– наводи Аћимовић.

Коментари9
69849
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cica
Srbija je puna profesora ekonomije k'o sipak kostica. Ona ih je tolike i skolovala ocekujuci da ce oni organizovati privredu, voditi proizvodnju, investicije, inovacije i sta vec treba, a sa rukama radnika kompletirati motor srpske ekonomske masine. Ispostavilo da za tu masinu Srbija na raspolaganju ima samo ruke radnika i to onih kojima za rad malo skole treba. Sad je nada na domacim samopriucenim IT programerima i stranim ekonomistima jer su domaci vecito u publici ili zauzeti "precim" poslom.
ниола ј.
@Пензионер: Србија неће никада имати проблем добре експлоатације главних коридора 10 и 11., због свог географског положаја. Бочни коридори неће бити толико експлоатисани, али ће се због њих развијати привреда, па ће то бити својеврна компензација.Иначе професор је говорио само са аспекта саобраћаја, не узимајћи ништа друго у обзир, нпр. туризам, привреду, трговину....
Muradin Rebronja
Vala vam ne treba pomoc Svetske banke za povecanje produktivnosti rada, barem u oblasti ugostiteljstva i turizma, jerbo to nije njihov posao. Dajte radnicima najbolje znanje, tehnologiju i motivaciju i videcete kako se dostiže najviša produktivnost. Istina, tu Svetska banka može da pomogne sa kreditima za modernizaciju tehnologije, proizvoda, menadžmenta i zaposlenih. A pošto je Srbija vec ubacila u "četvrtu brzinu", ovo bi dalo snagu da se "ubaci" u petu, šestu, sedmu...brzinu. Kad ako ne sad?
penzioner
Gledah sinoc na Al dzaziri razgovor sa bivsim profesorom saobracajnog fak. u Bgd. i on rece da se raduje autoputevima, ali... da li se ekonomski isplati. Putevi su igradjeni iz kredita. Put se gradi gde ima dovoljno korisnika da plate putarinu i da je odrzavanje puteva jako vazno i mnogo kosta. Profesor kaze da se nije mnogo pitala struka, da u ministarstvima nema kompleksnog plana razvoja privrede i infrastrujture, reklo bi se ajmo sad nesto veliko a posle sta bude.
Pera Segedinac
Sva mudra lica se upiru samo da pokažu kako je rast BDP od 2016-2019 najveći u Evropi,i mnogo veći od perioda 2008-2012 kada su vladali "žuti".Razumljivo je kada to govore neupućeni,a ne kada to govori ministar finansija,premijer i predsednik.Zašto ne prokomentarisaše i onu ludost o gradnji 6 stadiona,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља