Српска полиција применила je физичку силу, ватрено оружје, службену палицу и друга средства принуде у 172.644 случаја током четири године (од 2014. до 2018) и то највише у Београду (око 39 одсто), а најмање у Нишу. У 11 случајева дошло је до смрти, а у 29 до тешке повреде, док је 670 особа лакше повређено.
У 46 случајева у периоду од четири године употребљено је ватрено оружје и сви су оцењени као оправдани и правилни. Девет таквих инцидената завршило се погибијом. Укупан број смртних исхода због примене полицијских средстава принуде је 11. За два случаја није наведен тачан узрок смрти.
То су подаци МУП-а које је на Копаоничкој школи природног права, на катедри „Право на живот”, представио др Жељко Никач, професор Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду. Професор Никач навео је да није могао да добије податке о конкретним случајевима смртних исхода који су у вези са полицијском принудом због тога што су истражни поступци у току, али и због заштите података о личности.
– Полиција најчешће примењује средства за везивање, чак у 96 одсто случајева, а затим и физичку снагу, док је учешће службене палице, ватреног оружја и осталих средстава принуде незнатно. У свега неколико случајева полиција је употребила нова средства принуде – такозване бипере и тејзере, а то су распршивач са надражујућим средством и електрична палица – рекао је др Никач.
Физичка снага често подразумева посебне захвате приликом онеспособљавања особе да пружи отпор. Професор је нагласио да употреба средстава принуде мора бити оправдана, а то значи да службени задатак није могао бити извршен без принуде.
Само у 13 акција оцењено је да је средство принуде коришћено супротно закону.
– У седам случајева употребљена су средства за везивање, у пет физичка снага и у једном случају службена палица – нагласио је др Никач.
Покренут је 31 поступак ради утврђивања дисциплинске одговорности, од чега 24 због лаке и седам због тешке повреде службене дужности. Међутим, занимљиво је да није поднета ниједна кривична пријава полиције против полицијских службеника због незаконите и неправилне употребе средстава принуде.
Насупрот томе постоје подаци о пријавама које су поднете против припадника МУП-а који су запослени у служби обезбеђења казнено-поправних установа и припадника комуналне полиције. Према подацима Београдског центра за људска права, које је навео професор, од октобра 2013. до децембра 2015. године, поднето је укупно 178 кривичних пријава против 378 припадника МУП-а, од којих се 12 односи на изнуђивање исказа, али је 166 пријава поднето због злостављања и мучења које су за сада резултирале са само девет оптужних предлога.
Жене чине свега шест одсто, а малолетници само 0,3 одсто особа против којих је употребљена принуда. Међутим, у структури малолетника чак 14 одсто су деца (млађи од 14 година), што су кривичари на Копаоничкој школи оценили као посебно забрињавајуће.
Према подацима МУП-а, 17 одсто од укупног броја људи према којима је коришћено неко средство принуде било је под утицајем алкохола. Иако је истраживање МУП-а показало да број случајева принуде расте из године у годину, саобраћајна полиција бележи благи пад од 10 одсто у 2017. години, а затим благи раст од шест одсто.
Максималан број употребљених средстава принуде био је 2016. године – 5.451, а минималан 2014. године – 3.334.
– Распршивач са надражујућим средством и електомагнетна средства уведени су одредбама Закона о полицији од 2016. године, али су ближе уређени тек новим правилником о полицијским овлашћењима, који је ступио на снагу 19. јуна 2019. године. Такозваним биперима и тејзерима може се угрозити физички интегритет особе према којој се употребљавају. Електромагнетним средством може бити угрожено и право на живот, па се мора нагласити да је оправдано користити ова средства само ако није могуће одбити напад, савладати отпор и осигурати безбедност особа и простора – рекао је професор др Жељко Никач.
Како коњи и пси „заводе ред”
Полиција има могућност да користи и службене коње и псе, не само као помоћ у свом раду, већ и као средство принуде. Коњ је само једном у четворогодишњем периоду био употребљен као полицијско средство принуде, службени пас у три случаја.
Коњи се користе на утакмицама и масовним окупљањима. Јако су ефикасни јер растерују масу. Коње употребљавају све модерне полиције света за сузбијање демонстрација, навијачких група и слично. Они се уче да човека не ритну и не згазе, што може бити јако опасно, али се обучавају да грудним делом тела потискују масу. САЈ у акцији
У ноћи 28. септембра 2017. припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) убили су Д. Ј. (32) и спречили трагедију у којој је могло да страда најмање десеторо људи, међу којима је било четворо деце и једна беба. Полиција је тада убила вишеструког преступника и спречила га да активира ручну бомбу у кући у краљевачком насељу Рибница.
Права драма одиграла се четири дана раније у кафани на београдском Дорћолу. Полицајац у цивилу, који се ван дужности налазио у локалу, службеним пиштољем убио је Л. М. (27), након што је овај потегао оружје и ранио власника кафића. Накнадном истрагом утврђено је да је полицајац поступио по закону.
Полицајац С. П. (42) убијен је 18. децембра 2017. док је био на дужности у селу Баре код Пожаревца, када је на њега из аутоматске пушке пуцао Д. Ж. (69). Полицајац је од повреда преминуо на путу ка болници, а нападача су ликвидирали припадници САЈ-а.
Било је у Србији и примера прекорачења овлашћења и бруталности полиције. Сетимо се случаја из марта 2009, када је бивши припадник Интервентне бригаде М. Р. на Новом Београду пуцао у главу и убио Ђ. З. са пет центиметара удаљености. Овај полицајац осуђен је на 13 година затвора због убиства, а пре седам година Апелациони суд у Београду смањио му је казну на десет година. А. Б.
