Данас их има различитих, пластичних и папирних, направљених за разне игре и веома су популарне, баш као и пре десетак векова, када су, како се претпоставља, настале прве карте.

Према неким историјским подацима, играње папирним картама почело је у десетом веку у централној Азији, а претпоставља се да су их измислили Кинези. У овој земљи дуго пре тога играле су се домине, па су неки домишљати проналазачи дошли на идеју да направе папирне домине помоћу којих је играна игра која је подсећала на ону с дрвеним или плочицама од слоноваче.

Из Кине ова игра је пренета у муслиманске земље, а затим је у 14. веку, захваљујући Французима, који су је пренели на Стари континент, почела да се игра и у Европи.

Французи су осмислили и дизајнирали изглед карата, измислили ознаке на њима – треф, каро, пик и херц – и одредили две боје – црвену и црну. Такође, они су на картама почели да сликају ликове краљева, императора и славних војсковођа, попут Александра Великог, Јулија Цезара и других...

Из Француске, играње карата пренето је и у друге европске земље, у Велику Британију пре свега, а одатле исељеници и војници карте су однели и у енглеске колоније у Америци. На америчком континенту око 1800. године почеле су да се израђују прве америчке карте, а њихови изумитељи су временом мењали дизајн карата, као и правила игара. Американци су „одговорни” за џокера, који није постојао у француским и енглеским шпиловима. Претпоставља се да је први џокер направљен и унет у шпил карата око 1870. године, и то као највећа карта у игри. У следећих десет година џокер је добио лик кловна или веселог момка, а временом је почео да се користи као замена за поједине карте.

При крају 19. века и у првим деценијама прошлог столећа карте су почеле масовно да се израђују у шпиловима, а временом, захваљујући развоју технологије, почеле су да се праве и пластифициране карте које су биле далеко издржљивије од својих претходница – направљених од папира.

Карте које се данас користе нису много мењале изглед и облик од свог настанка. Играње карата и у модерно доба изузетно је популарно, а усавршавањем технологије омогућено је и картање с електронским противником – компјутером, где су заборављене пластифициране и папирне карте, већ се игра одвија уз помоћ тастатуре или миша.