среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Дан када је Србија срушила шенгенски зид

Новинари „Политике” еу пре тачно деценију била међу групом 50 заслужних грађана Србије који су први пут кренули ка Европској унији – без виза
Аутор: Сандра Гуцијанпетак, 20.12.2019. у 20:03
(Фото лична архива)

У Срба је кратко памћење – мало ко се сећа како смо у редовима стајали испред амбасада чекајући у реду за визу, куповали број за место у том истом реду како не би доносили столице у четири ујутро и како су захтеви чак и за одлазак на хитне операције у иностранству добијали црвено светло, јер наши грађани нису били на списку подобних за шетњу унутар граница Европске уније...

То се променило пре тачно деценију, на Светог Николу 2009. године, када је минут после поноћи на београдском аеродрому потпредседник владе Божидар Ђелић пружио пасош за лет ка Бриселу, а за њим и група од како су их назвали – 50 заслужних грађана Србије који никада пре тога нису закорачили у земље ЕУ.

У тих неколико минута 19. децембра пре 10 година, у истом том реду стајали су и новинари српских редакција и добили печат за историју. Истовремено, министар унутрашњих послова Ивица Дачић је симболично прешао мађарску границу. Дачић се одмах и вратио у Србију, док је Ђелић нашу групу повео на оно што су новинари у шали назвали „дуго путовање у Јевропу”.

Први кораци били су слатки: по полетању са аеродрома, изнети су торта и шампањац, поклон националног превозника путницима који су срушили шенгенски зид. Наредних седам дана обилазили смо Брисел, Рим, па Берлин, и на крају Париз, отварајући врата свих битних институција ЕУ и српских амбасада, али и божићних сајмова и продавница са вртоглавим новогодишњим попустима.

Европа у очима Срба који никада пре тога нису закорачили у ЕУ била је завијена снегом, окићена, шарена, са јефтином а квалитетном робом. – Све је исто као и код нас, само не пишу ћирилицом и има више реда – прокоментарисао је један од наших сапутника, након што га је полицајац казнио зато што је прелазио улицу на црвено. Причало се после да је Влада Србије подмирила и тај непланирани рачун.

Међу 50 заслужних грађана био је ватрогасац Зоран Ђуричић из Ужица, који је био фасциниран хотелом у Бриселу од 29 спратова и електронском картицом коју је користио као кључ од собе. Хаџи Маринко Миљковић из Новог Сада је за седам година дао буре крви, а када не спасава животе, возио је аутобус.

Петко Зорић је био најстарији члан групе, пензионисани професор физичког васпитања и сатиричар, који нам је тада, у 70. години обећао да ће написати књигу о овом путовању.

Педагог Хуле Кајевић је у 50. години први пут летео авионом, а место на овом путовању заслужио је спасавајући бугарске дванаестогодишњаке када је њихов аутобус слетео у набујали Лим. Причали смо и са др Зорицом Јовановић из Пожаревца, једином женом лекаром у једном женском затвору у Србији.

Остала нам је у памћењу снежна вејавица која је паралисала Брисел, па су учесници пројекта „Европа за све”, како је био званичан назив, провели на аеродрому пуних осам сати. Пре тога смо се неколико сати пробијали кроз потпуно завејан град, а како су нам домаћини објаснили, овде је снег реткост и третира се као елементарна непогода.

Зато је готово смешно звучала реченица да је снег изненадио путаре, а чули смо да град чак нема ни машине за чишћење. Надамо се да се ипак нешто променило за ових 10 година, осим паралеле са завејаним Београдом, новинари су се питали и да ли је овај застој и чекање на аеродрому наговештај онога што Србију чека на путу придруживања Европској унији. Деценију касније, сви знамо одговор на ово питање.


Коментари1
36186
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Milanić
Priča mi dobra prijateljica tada, inače ćerka ubijenog čoveka od strane SPS falangi, najveći opozicionar na svetu u to vreme, u svim krugovima je vip bla bla... i kaže: jel znaš ko je najzaslužniji za skidanje šengena? Ja rekoh pa dos. Ona se zaplače i kaže ne moj druže. Ona gnjida dačić. Da ne bi njega nikad nam be bi ukinuli. Ceo dos nije dupetom mrdnuo, sve je prase završilo.... To vam je jedina istina na žalost...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља